Митрополит морфски Неофит: Молим се, дакле, постојим

Неки ово парафразирају: „Волим, дакле, постојим.“ Но, ако се не молиш, не постиш, не подвизаваш, не причешћујеш Светим Тајнама, не приносиш покајање за своје грехове, нећеш достићи праву љубав

(Трость Скорописца, 20. 12. 2021)

Свима вам желим много лêта: очеви, мајке, браћо и сестре. Свима вам желим много лêта у вери.

У тропару[1] светитељу Николају Чудотворцу најважнија карактеристика и први квалитет светитеља на који обраћа пажњу наша Црква јесте – његова вера. Не бројна чудеса која је учинио. У нашој Цркви многи Свети оци су достојни да се назову „чудотворцима“, на пример, Свети Спиридон, и Свети Николај у древној Цркви, и Свети Нектарије Пентапољски у двадесетом веку, у новије време. У старо доба „чудотворцем“ су називали и Светог Григорија који је био духовник Светој Макрини, баки Светог Василија Великог. У тропару Светом Николају, не истиче се, пре свега, његов дар да чини чудеса, већ његова вера, јер да није било те пламтеће, ревносне вере, он, наравно, не би могао да учини толико чуда…

Које је чудо Светог Спиридона постало познато у целој Васељени? То је чудо са црепом, на Првом васељенском сабору коме је присуствовао и Св. Николај, и Св. Константин Велики, и Св. Атанасије – велики светитељи наше Цркве. Овде треба рећи да је јеретик Арије поседовао изузетну красноречивост и благообразну спољашњост која улива поверење. Он је успео да придобије неколико архијереја и зато је постојала опасност да ће Сабор прихватити неправославне догмате. Дешава се и то да у заблуди буду и цели сабори. Неки кажу да је изнад свега сабор. Но, заправо, изнад свега су – богоносни Свети оци. Како гласи отпуст који изговарамо на крају богослужења? „Молитвама светих сабора наших?“ Не. „Молитвама Светих отаца наших“. Богослужење потврђује догмате. И изражава очигледно, скривену премудрост наших отаца.

Да би посрамио дрског јеретика Арија, Свети Спиридон је, по Промислу Божијем, учинио чудо са црепом. Када га је узео у руку и помолио се из црепа је избио пламен и отишао у висину, надоле је потекла вода, а у рукама чудотворца је остала глина. И тада је Светац рекао: „Тако је и у Пресветој Тројици – Три су Лица а Бог Један“.

Свети Николај се на Првом васељенском сабору, такође, показао као ватрени заштитник и поборник Православне вере. Шта се говори о Светом Николи у тропару после „правила вере“? Да је он је био „слика кроткости“. Свети Дух почива на оном који је кротак и смирен у срцу. Свети Николај је био један од најкроткијих и најсмиренијих људи. Но, када је чуо Аријеве богохулне речи којима је проповедао да Христос није Бог, већ створење Божије, као и ми, то јест, „твар“, њега је испунио гнев. Када је реч о заштити вере, одбрани Отаџбине и – како је говорио Преподобни Пајсије Светогорац – о непорочности нашег тела – тада смо дужни да испољимо гнев. Ако нам се неко прилази са намером да окаља, оклевета нашу веру или да обешчасти тело, дужни смо да пружимо жесток отпор. Како каже народ: „Какав поздрав, такав и отпоздрав.“

Први Васељенски сабор: Свети Спиридон са црепом (лево), Свети Никола подиже десну руку да ошамари Арија (десно)

Понекад је оштар одговор неопходан да би уравнотежили оне који хоће све да окрену наглавачке, да рашире злоречје, јерес која води вечној пропасти ако се не покајемо. Прозревши безакоње скривено у Аријевом срцу, Св. Николај се испунио гневом и лупио му шамар.

Цар Константин Велики, по законима тог времена, наредио је да Светог сместе у тамницу. Али постоји закон који је изнад државног закона – то је закон вере. Државе долазе и одлазе, а вера увек остаје. Наша вера нас не води у пролазно царство земаљско у коме ћемо живети 50, 70 или можда 100 година. Недирнута вера Православна води нас светости, као што је привела светости пастира Спиридона и Николаја, рођеног од престарелих родитеља. Њихова постојаност у Православљу и исповедању вере удостојила их је непролазном славом…

Свети су без страха постављали јеретике на место које им припада и супротстављали им се. Ако би неко хулио на Господа, они нису били „учтиви“ према таквом човеку, како нам саветује безбожна Европа. Вера захтева одважност и исповест, а не лицемерну светску уљудност.

Пре неколико дана у Атину је, после посете Кипру, допутовао римски папа. Дочекала га је читава гомила „уљудних“ и љубазних људи. Међу онима који су чекали док римски папа није кренуо у Архиепископију, био је и отац Јован Диотис, свештеник у поодмаклимм годинама. Отац Јован има велике заслуге за Цркву јер је захваљујући његовом труду објављена цела Минина Патрологија у 150 томова и светоотачка дела су се раширила по целом свету. Када је угледао папу римског овај старац је подигао глас и повикао: „Папо, ти си – јеретик!“ У трену је на њега скочила полиција и одвукла далеко у страну. Полиција је радила свој посао. Али је свој посао урадио и отац Јован. Мислим да му је за храбро исповедање вере у том тренутку Христос опростио и избрисао из књиге Живота сва сагрешења.

У седишту Грчке цркве свештеник три пута узвикнуо папи да је јеретик

Отац Јован је рекао чисту истину, то није била увреда. Ми не саслужујемо са папом римским и са разним пасторима зато што они одступају од вере, њихова је вера искривљена. И неко је морао да им каже истину, када сви остали ћуте. Откуд то ћутање? Ради страха јудејског? Или због страха од полиције? Где је онај дух самопожртвовања који су поседовали Свети, на пример, Свети Николај кога је Константин Велики сместио у тамницу? А ослободили су га Сам Христос и Мајка Божија. Христос му је дао Јеванђеље, а Богородица – омофор. Ујутро је стража ушла у његову ћелију и затекла га како са омофором чита Свето Јеванђеље. Пренеражени, упитали су: „Одакле си то узео?“ „Мене је посетио Господ и Пресвета Владичица наша Богородица. Они су ми ово донели.“ Стражари су све пренели Константину Великом после чега је император затражио опроштај од Светог Николе, клекнувши пред њим на колена и тако се удостојивши да буде прослављен као светац. Постоје различити путеви за стицање светости: или велики подвизи, или исповедање вере, или мучеништво за Христа. Но, како год, обавезан услов је чистота Православне вере. Само тада постајемо причасници светости Божије: Оца и Сина и Светога Духа.

Обратите пажњу: на свакој Литургији се обвезно изговара Символ вере. Њега пева народ у храму, а епископ или свештеник га изговара у олтару. Ако га не прочита по православном, правилно, онда он није причасник и неће добити опроштај и отпуштење грехова и неће наследити живот вечни. Јер онима који не исповедају православну веру – други је „господин“, не Владика Христос. Нама је познато Чији брод може да плови по мору овога света и достигне живот вечни на Земљи живих. Овај брод, овај Ковчег је само Православна Црква – Једина, Света, Саборна и Апостолска.

И није ствар у томе ко има више верујућих, како говоре паписти, већ у томе да је (наша) Црква сачувала православну веру светих. И, друго, што временом заборављамо: само у нашој Цркви је могуће исцељење срца од страсти и грехова, наследних и стечених, помоћу православне аскетике. Једино она познаје ову велику уметност. Наши Свети оци и Свете мајке записали су у својим делима како долази до очишћења ума и срца. Све се то може изразити једном речју: „покајање“. Један католик[2] сматра да је довољно затражити опроштај речима и то се већ може назвати „покајањем“. Но, он меша покајање и раскајање. Јуда се такође раскајао за учињено, но, на крају је живот завршио самоубиством. Покајање је нешто друго. То је промена оријентације ума. Ум не види више оно што други говоре, и не види страсти и немоћи других, већ сопствене. Како је прекрасно увидети своје недостатке, своје заблуде!

Митрополит морфски Неофит: Доба искушења за веру и разум

Пре неки дан ме је позвала једна познаница из Пафоса:

– Шта да радим, владико? Бојим се. Како ће деца учити у школи, шта ће бити са овим вакцинама, са ратовима, са пророчанствима светих?… Питала сам бабу а она ми каже: „Девојчице моја, мање мисли о томе. Што више мислиш, више те обузима страх.“

Тада сам одговорио:

– Твоја баба је, наравно, у праву. Најбољи начин да се исцелимо од страха јесте да мање простора дајемо својој уобразиљи, а више да се молимо. „Савршена љубав изгони страх.“ (1. Јов. 4,18) А савршена љубав се пројављује онда када се молимо Вољеном Господу нашем Исусу Христу.

Данас смо на служби добро певали. И у једном тренутку, на Литургији, дошла ми је горда помисао: „Како смо добар манастир изградили! Како лепо певамо, како је свуда око нас прекрасно!“ Почело је славословије… Хвала Богу, одмах сам се досетио: „Неофите, шта то радиш? Себе уздижеш? Приписујеш дела Божија себи?“ И тада, окренувши се Светом Престолу где су стојали Свети Дарови, рекао сам: „Господе Исусе Христе, молим Те: научи ме да желим само Твоју славу. Ти јеси моја слава – ја сам без Тебе ништа. Без Тебе сам немоћан“. Само је такав начин мишљења православан. А чим престанемо да се молимо одмах почињу помисли „с лева“. Једва сам то схватио и свестан своје грешке почео поново да се молим Господу нашем Исусу Христу, Који је, по својој великој љубави, опростио мени грешном…

Митрополит морфски Неофит: Апостолска вера

Поколења се, једно за другим, смењују. Не треба да тежимо људској слави која је пролазна и краткотрајна. Треба да желимо славу Христову која пребива у вечности.

Поновићу још једном најважније услове за духовни живот: чиста Православна вера и покајање, исцељење ума и срца. Чему бриге свакодневне, узнемиреност и страхови? „Иштите најпре Царство Божије и правду његову, и ово ће вам се све додати“ (Мт. 6,33). Ишчитавајте Јеванђеље, читајте житија светих. Читајте Псалтир. И волите Оног који нас воли, Господа нашега Исуса Христа. И тада ће Он увести ред и у ваше мисли у ваша срца.

Знате ли о чему сам размишљао после телефонског позива?

Када смо на факултету проучавали философију, пролазили смо кроз Кантову философију и непромишљено је упијали у себе. Cogito ergo sum. „Мислим, дакле, постојим“.[3] Када сам причао о томе преподобном Порфирију Кавсокаливиту, он ми је рекао: „То је погрешно мишљење, чедо, у духу папизма. Јеретичка вера рађа јеретичку философију. Ми, православни, не мислимо тако. Молим се, дакле, постојим.“

Неки ову мисао парафразирају другачије: „Волим, дакле, постојим.“ Но, ако се не молиш, не постиш, не подвизаваш у врлинама, не причешћујеш Светим Тајнама, не приносиш покајање за своје грехове, нећеш достићи праву љубав. Хајде да не обмањујемо ни себе, ни друге. Љубав је врхунац свих врлина. А почиње од молитве и поста.

„А овај род се не изгони“ то јест, демони, „осим постом и молитвом“ (Мт. 17,19-21). Није случајно у тропару Светом Николају након што се каже „правило вере“ и „образац кроткости“, говори да је он учио своју паству уздржању сопственим примером („Истина ствари објави те стаду твоме као правило вере, образац кротости и учитеља уздржања“ – прим. АМ). Уздржање се не односи само на пост и на храну. Под овим треба разумети и уздржање од рђавих помисли и грешних жеља.

Није потребно удубљивати се у бројне помисли које нас могу потпити у пучину страсти. Боље је читати Псалтир, боље је молити се. Обратите се Господу овим речима: „Господе Исусе Христе, даруј ми кроткост, смиреност и једноставност“. То је оно што је молио од Бога Преподобни Евменије (Саридакис) и удостојио се светости. А Преподобни Пајсије Светогорац се молио овим речима: „Господе Исусе Христе, помилуј нас“, молећи не само за себе већ и за спасење целог света.

Отворите двери Богу, отворите своје срце Христу. Молите се, постите, молите од Њега да вам дâ кроткост, смирење, једноставност и Господ ће вам послати Своју благодат. Благодат овде треба схватити као силу Божију. А затим, ако вас Господ удостоји, за њом ће доћи и слава Божија, то јест, нетварна светлост Бога-Тројице. Ова светлост – како је говорила вечно помињана старица Галактија – испуњење је Божанског вођења. [Света Галактија каже: „То је једна светлост беличастоплаве боје, а када дође, човек се испуни знањем. Та светлост је препуна информација и све што затражиш од ње, добијеш. Све што затражиш од Бога, даће ти. (У којем гласу започнеш песму Богу, у том гласу ће ти појати). Зато је та светлост препуна знања и информација“ – прим. АМ]

Митрополит морфски Неофит: Света старица Галактија (+20.5.2021) и виђење нестворене светлости

Они млађи међу вама добијају много информација уз помоћ рачунара, то је знање о материјалном, земаљском. Ако желите да спознате Божанске истине, потребно је да се много молите. И тада ће вам се јавити слава Христова.

Но то се неће десити када ми пожелимо, већ када Богу буде угодно. Ми ћемо Га молити само за кроткост, смирење и једноставност. Када човек стекне ове врлина за њима следује и слава Божија, ако то буде воља Господња.

Не узмите за пример вашег убогог владику, чија пажња, у олтару, није усредсређена на молитву. Већ узмите за пример Светог Николаја. Нама треба да буду узор свети богоносци. Хајде да их слушамо и следимо у свему.

Митрополит Неофит (Фото: Снимак екрана)

Молитвама светих отаца наших, Господе Исусе Христе, Боже наш помилуј и спаси нас! Амин.

Беседа на Светог Николаја Чудотворца, у манастиру Св. Николаја у селу Орунта, митрополија Морфска, острво Крит

Са руског посрбио: Александар Мирковић

Опрема: Стање ствари

(Сродство по избору, 24. 12. 2021)


[1]  Прим. АМ:

Тропар, глас 4. 

Истина ствари објави те стаду твоме као правило вере, образац кротости и учитеља уздржања. Због тога си смирењем стекао високе почасти, а сиромаштвом богатства: Оче свештеноначалниче Николаје, моли Христа Бога да спасе душе наше.

Кондак, глас 3.

Показао си се у граду миру као вршилац свете службе, светитељу Николаје, јер испунивши Еванђеље Христово, положио си душу своју за народ твој и спасао си невине од смрти. Због тога си се посветио као велики познавалац тајни благодати Божије.

[2] Прим. АМ: Римски папа.

[3] Прим. АМ: Ова мисао припада Ренеу Декарту, но у Критици чистог ума Кант пише: „У синтетичком праосновном јединству аперцепције ја сам свестан себе не као појаве, нити као ствари по себи, већ сам свестан само тога да постојим. Ова представа јесте мишљење а не опажање.“



Categories: Преносимо

Tags: , , , , ,

3 replies

  1. Сада

    На
    Сјећање
    Магла
    Пада

    Празне су
    Љуштуре
    Страх
    И нада

    Вјечно
    Сада
    Свуда
    Влада

    Момчило

    13
  2. Сада

    На
    Сјећање
    Магла
    Пада

    Утваре
    Су
    Страх
    И нада

    Вјечно
    Сада
    Вјечно
    Влада

    Момчило

  3. Високо Преосвећени Митрополит Неофит,, Човек Божjи.,, 💞

Оставите коментар