Нова.рс: Рио Тинто у Јадру не би био ништа за канадски Данди на Хомољу

Канадска компанија „Dundee Precious Metals“, у чијем је саставу „Avala Resources“, намерава да отвори рудник злата Потај чука – Тисница, у општини Жагубица на Хомољским планинама

Хомољске планине (Фото: Shutterstock)

Копање злата у источној Србији угрозиће пола државе. Осим што ће загадити изворишта пијаће воде, изазваће помор живог света у рекама и шумама, и „сахраниће“ природу драгоцену за ову земљу, која ће, уместо у националном парку, завршити на гробљу јаловине, упозоравају за „Нову“ геолози и професори са Рударско-геолошког факултета.

Канадска компанија „Dundee Precious Metals“, у чијем је саставу „Avala Resources“, намерава да отвори рудник злата Потај чука – Тисница, у општини Жагубица на Хомољским планинама.

„Можда у источној Србији има највише злата, али на Хомољским планинама се производи и највише меда. Никоме није јасно зашто ове планине још немају статус националног парка, јер је тај процес одавно покренут. Плашим се да ће ситуација на Хомољу бити гора него оно што је планирано у Јадру. Разлог су отворени, површински копови, које „Данди“ планира приликом копања злата. То је пут у разарање земљишта, воде и загађење ваздуха, које ће угрозити пола државе. „Рио Тинто“ планира у Јадру подземна ископавања када због убризгавања киселине после неког времена земља пропада. Међутим, код површинског копа, то разарање је моментално. То се десило у Мајданпеку, где су јаловишта уништила сав живи свет“ објашњава за „Нову“ Бранислав Божовић, инжењер геологије и члан Националне еколошке асоцијације (НЕА).

Бранислав Божовић (Фото: N1)

Додаје да је Србија мала земља и да ће је овакви рудници упропастити.

„Остаћемо без хране и воде. Кад се направи више таквих копова, јавља се поље загађења, које ни кошава не може да одува. Загађење ће напасти све изворе и шуме у околини,“ наглашава Божовић. Упозорава шта ће животу на Хомољу донети употреба цијанида, коју најављује „Данди“.

„Цијанобактерије се развијају у загађеним водама под дејством цијанида и у стању су да отрују дете које плива у загађеној води, а старију особу да ошамуте. Хомоље је познато по крашким врелима, одакле добијамо воду, која се флашира. Копање злата на Хомољу биће уништење источне Србије“ сматра Божовић.

Са њим је сагласан и професор Рударско-геолошког факултета Игор Јемцов, инжењер хидрогеолог, који је имао увид у просторни план за експлоатацију злата код Жагубице.

„Јасно се види да ће отварање рудника имати утицај на стање вода. Посебна пажња биће посвећена управљању отпадним водама, јер употреба хемијских реагенаса у процесу лужења руде захтева енормне количине алкалних вода, које садрже високе концентрације токсичног натријум-цијанида. Изливање цијанида може изазвати масовни помор риба. Проблем је и престанак експлоатације. Када се уклоне пумпе, отворени копови се почињу пунити водом, формирајући језера, чији квалитет може изазвати низ еколошких проблема. „Враћање“ локалитета претходној намени био би немогућ задатак,“ објашњава за „Нову“ проф. др Јемцов.

Игор Јемцов (Фото: Рударско-геолошки факултет)

Студија о процени утицаја ове експлоатације на животну средину још није урађена.

„Из расположиве документације могуће је видети да постоје озбиљне претње животној средини. Коришћење вода за експлоатацију злата ће ограничити воду за локалне заједнице. Инфраструктура у горњем току Јагњила ће онемогућити пољопривредну активност, лов и туризам,“ наводи он.

Компанија „Данди“ навела је да је у једном од места, где је рађено истраживање, пронађено 4,3 грама злата по тони руде. Почетна вредност инвестиције у овај рудник износила би 136 милиона америчких долара, а планирана је прерада 2,5 мегатона годишње.

„Данди“ кренуо у освајање

Канадска компанија „Данди“, сведочи Божовић, још осамдесетих година „њушкала је“ око Хомоља.

„Тада смо мислили да смо их отерали, међутим, никада нису отишли. Чекали су прави тренутак да поново делују. И тада је ова компанија добила од наших колега објашњење зашто не сме да копа на Хомољским планинама. Међутим, коруптивни фактор је сад толико јак, да се обичан човек плаши борбе. У тим деловима Србије наши преци су оставили своје кости у историјским биткама и то се не дира, та земља се не копа и не да,“ наглашава Божовић.

Наслов и опрема: Стање ствари

(Нова.рс, 19. 12. 2021)



Categories: Вести над вестима

Tags: , , , , , , ,

Оставите коментар