Мондо: Пилот који је бомбардовао СРЈ рекао да су 1999. погођена два „невидљива“ авиона

Податак да је још један Ф-117 погођен српским системом ПВО током исте акције мање је познат, а детаљи о томе шта се тачно догодило постали су доступни тек недавно

Извор: Јутјуб/Снимак екрана/South Avangarda

Амерички пилот открио је за медије тајну чувану од априла 1999. године – српска војска није оборила само један „невидљиви“ Ф-117А бомбардер, већ два.

Легенда о неухватљивом америчком „стелт“ ловцу-бомбардеру Ф-117А срушена је у сремском селу Буђановци пре 22 године током НАТО бомбардовања СР Југославије.

Авион је оборен у спрегнутој ватри противваздушне одбране Војске Југославије, а мештани су на месту пада авиона играли, говорили за медије, па чак и односили делове летелице са собом као сувенир.

Податак да је још један Ф-117 погођен српским системом ПВО током исте акције мање је познат, а детаљи о томе шта се тачно догодило постали су доступни тек недавно.

Портал „The Drive“ објавио је да су детаљи о томе шта је било с другим авионом постали познати тек недавно, а потпуковник ваздухопловства САД у пензији Чарли „Туна“ Хајнлајн, бивши пилот Ф-117, у подкасту „Afterburn“ лично је потврдио оно што је дуги низ година сматрано измишљотином. Наша војска успела је да погоди и други „невидљиви“ авион, али је пилот успео да се врати у немачку базу.

Тачан датум када је дошло до поготка није познат, али се наводи да се овај догађај одиграо током априла 1999. године, након обарања првог Ф-117.

У време операције Савезничке снаге, 1999. године, Хајнлајн је био на својој другој акцији са Ф-117, додељеном 9. борбеној ескадрили, „Витезови“ и распоређен је у ваздухопловну базу у Немачкој.

„Одавде су мисије биле прилично дуготрајне и поприлично исцрпљујуће, обично је било око шест сати између полетања и слетања. Била су потребна најмање два сата да се стигне до танкера који се налазио изнад Мађарске, након чега је уследила мисија прецизног бомбардовања која је обухватила приближно 30 до 45 минута укупног лета изнад бивше Југославије… Ноћни јастреб је обично бацао оба оружја на једну мету. Током Савезничких снага, ови циљеви често су садржавали комуникационе инсталације, укључујући радио јарболе, који су морали бити погођени у мету да би их преврнули. Хајнлајн спомиње и друге мете, међу којима су били мостови, фабрике и зграде“, рекао је.

Ноћ коју неће заборавити, како каже, подразумевала је мисију са два Ф-117, која су летела на паралелним странама, усмерени ка метама које су биле удаљене око 16 километара. Напоменуо је да не може да се сети тачног датума, али је сигуран да је то било након што су Срби оборили први Ф-117.

Непотврђени извори раније су навели да се овај инцидент догодио 30. априла 1999. У ноћи догађаја, Хајнлајн се присетио „поприличног броја противавионске артиљерије и повремено испаљених пројектила“. Ракете земља-ваздух (САМ) укључивале су примере истог совјетског произвођача СА-3 који је претходно срушио „Вегу 31“, али у то време су се користили и други модели ракета.

На периферији западног Београда, крећући се ка северу, један од пилота са надимком „Си Џеј“ најавио је да је детектовао лансирање САМ пројектила – а управо у том тренутку, Хајнлајн је био на мети, само око 30 или 40 секунди пре него што би његова бомба требало да падне.

„Некако сам погледао удесно преко Београда и видео ову огромну ракету како се приближава. Изгледала је као огромна ужарена лопта. Знао сам да је мој партнер негде тамо. Тада сам угледао још једно лансирање – овај велики сјај, па чак и издалека можете видети пуно детаља. Перјаница, дим који одлази, а онда само како ватрена кугла долази према мени.“

Он се сетио обуке и инструкције у случају да дође до ове ситуације, која је од њега захтевала да држи укључен аутопилот, јер би ручно окретање или нагли покрети могли негативно да утичу на радарски пресек млазнице, потенцијално представљајући ракету уочљивијом метом.

„Док сам наставио да се крећем према својој мети, једна ракета је експлодирала, а друга отишла у празан простор. Не знам да ли га је погодила“, додао је Хајнлајн, мислећи на свог летачког партнера.

Авиони Ф-117 (Извор: thedrive.com)

„Затим сам се вратио натраг у базу, али се договорени састанак тамо са другим Ф-117 се није догодио. Направио сам један круг чекајући да стигне и други ‘Ноћни јастреб’. Коначно, оператер стреле на КЦ-135 Стратотанкер приметио је Ф-117 како се приближава кроз таму, без упаљених светла. Његов авион заиста није био добром стању, питали смо се да ли ће други Ф-117, моћи да настави, ли му ради мотор како треба и хоће ли издржати да се не сруши. Срећом, успели смо да му напунимо резервоар и да обојица безбедно одемо у базу“, додао је.

Опрема: Стање ствари

(Мондо, 18. 12. 2021)



Categories: Вести над вестима

Tags: , , , , ,

1 reply

  1. Sta znaci pogodjen? Avion moze biti ostecen ili ostecen toliko da se ne moze vise vratiti u borbeno stanje. PVO raketa, kao ni V-V, ne pogadjaju avion direktno, vec eksploditaju na odredjenoj distanci „ispaljujuci“ metalne fragmente koji su fatalni za motor npr..E, sad, F-117 je trebao da bude lovacki avion, ali je zbog lose upravljivosti, usled nekovencionalne aerodinamike, pretvoren u bombardera koji je nosio samo dve laserski navodjene bombe i trebalo je da gadja vazne ciljeve u dubini protivnicke odbrane. Dakle, pitanje je kako je pogodjen, ako je uspeo da se vrati, imajuci u vidu da je to letno slab avion?

    Sta je stelt? Steltnost podrazumeva: 1) radarsku nevidljivost ostvarenu aerodinamickim oblikovanjem aviona i/ili materijalima i/ili premazima (posebno veliki radarski odraz ima kompresor motora koji se vidi kroz uvodnik vazduha, pa se on posebno oblikuje (obicno S oblik) ili se stavljaju posebni prstenasti blokatori) 2)toplotnu nevidljivost koja se ostvaruje posebno oblikovanim izduvnicima motora (cetvrtasti kao kod F-22, resetkasti kao kod F-117) uvlacenjem motora doblje u trup i motorima sa sposobnoscu superkrstarenje odnosno leta na nadzvucnoj brzini bez dodatnog sagorevanja (ono kada svion ima svetlece trag iza sebe, tada komora za sagorevanje radi na maksimumu) 3) emisiona. Svaki avion emituje radarsko zracenje, kao i svako drugo, radio-vezom, vezom sa GPS satelitom (sve se to moze otkriti pasivnim radarima koji ne emitiju zracenje, vec ga registruju). Zato je potrebno prikriti ta zracenja, npr. AFAR radarom sa koji se sastoji i od preko hiljadu malih primopredajnika, zbog cega ima uske radarske snopove koji se tesko registruju (F-117 NEMA RADAR, leti unapred programiranom putanjom uz korekciju inercionog navigacionog sistema i satelita). 4) u najsirem smisli to su i sredstva za protivelektronska dejstva koja ometaju otkrivanje aviona.

Оставите коментар