Монодрама Ненада Јездића: „Књига о Милутину” Данка Поповића премијерно у Звездара театру

„Књига о Милутину” је роман са јасно израженом антиратном поруком у коме је представљена историја Срба од сарајевског атентата на принца Фердинанда, па све до неколико година после Другог светског рата

Ненад Јездић у представи „Књига о Милутину” (Фото: Никола Вукелић)

Ко ће да пише о оној чети ђака што је залутала у снежним вeјавицама и албанским планинама и уместо на море стигла на небеса? Ко то може да опише? Да је Бог ’тео да то остане записано, он би оваку судбину доделио којем писменијем народу. Народу читљивијем. И народу мање заборавном него што смо ми…

Ово су речи Данка Поповића које је тако надахнуто бележио у свом роману Књига о Милутину који ће сценски оживети глумац Ненад Јездић. Премијера монодраме Књига о Милутину – део први по делу Данка Поповића у режији Егона Савина и у извођењу Ненада Јездића је 11. новембра од 19.30 сати на сцени „Бата Стојковић” Звездара театра у Београду. Репризе су 12, 18. и 19. новембра. Сценограф и костимограф је Весна Поповић, композитор Бора Дугић.

Књига о Милутину је у исто време духовни и материјални тестамент. Питам ко су сад наследници овог Милутиновог тестамента. Да ли ћу ја сад то да умножим, да ли ће то да нарасте, да ли ћемо ми изаћи мисленији и смисленији после овог комада и слушања Милутинове приче или ћемо и сто година после његовог страдања и његовог живота и његове голготе и даље да срљамо у нешто што ћемо у предрасудама својим називати сопственом голготом? ‒ пита се Ненад Јездић који тумачи лик Милутина и додаје:

Извор: Вулкан

Албанија јесте била голгота, али требало је да се ту заустави, требало је ту да стане, а некако ми се чини да није стало. Голгота наше поделе, голгота нашег неразумља, голгота наше нетрпељивости, нехуманости, неразумевања. Наша адаптација завршава комад управо са том поделом која се после и пронела до данас. Овде људи и после сто година живе неспособни да опросте, да забораве и да буду сложни.

Књига о Милутину је роман са јасно израженом антиратном поруком у коме је представљена историја Срба од сарајевског атентата на принца Фердинанда, па све до неколико година после Другог светског рата. У својим размишљањима, Милутин Остојић, обичан сељак из села Коштунића, из Шумадије, отвара низ питања која нам указују на бесмисао рата. Роман Књига о Милутину објављен је 1985. године и убрзо је постао најчитанија књига у Србији. Ова снажна антиратна прича доживела је тираж од четрдесет издања, продата је у више од пет стотина хиљада примерака и тако постала најчитанија књига послератне српске књижевности, а њен аутор проглашен најаутентичнијим писцем Србије и српског сељака.

Слободан Данко Поповић рођен је у Аранђеловцу 1928. године, завршио је Правни факултет у Београду и од 60-их година почео да објављује своја дела. Најчешћа тема његових прича и романа била је новија српска историја кроз страдања и надања малог човека. Написао је драму Карађорђева смрт, која је снимљена за Телевизију Београд 1983. године, у режији Ђорђа Кадијевића. Аутор је сценарија за неколико филмова, а најпознатији је онај за филм Хајдук из 1980. године, у режији Александра Петковића. Објавио је књиге приповедака Свечаности и Кукурек и кост, романе Господари, Официри, Свињски ујед, Удовице, Чарапићи, Кућа Лукића, Конак у Крагујевцу… Данко Поповић преминуо је 2009. године у свом родном граду.

Опрема: Стање ствари

(Политика, 10. 11. 2021)



Categories: Вести над вестима

Tags: , , , ,

Оставите коментар