Макроекономија: Потрошња домаћинстава у Србији и у Албанији у 2019/2020. години

У Србији је месечна потрошња по члану домаћинства у 2019. била 212,4 евра док је у Албанији у 2020. била 187,8 евра

Скупо воће и поврће (Фото: Бета/ Д.Г.)

У Србији од података за 2019. годину (линк) нису објављена саопштења о структури прихода и потрошње домаћинстава тромесечно и у 2020. У Албанији је (линк) објављено саопштење 4.10.2021. за 2020.

Пошто је у Албанији у 2020, у односу на 2019. потрошња номинално повећана за 1,5%, а цене су повећане за 1,6%, то значи да није било реалних промена. Како је било у Србији може да се претпоставља на основу промена примања од плата и пензија умањено за раст цена, али овде се не бавимо претпоставкама већ подацима.

Просечно домаћинство у Албанији је трошило 676 евра месечно док је у Србији трошило 569 евра. Рекло би се да је албанско домаћинство било имућније за готово петину. За толико (+18,7%) је више трошило од српског.

Албанска просечна породица је у 2020. имала 3,6 члана док је српска имала 2,68 чланова у 2019. Србија, без КиМ, је имала 3,2 пута више домаћинстава од Албаније али је имала 2,43 пута више становника (6.926 према 2.846 хиљада у 2020), што ове податке о потрошњи по домаћинству мења у корист Србије када се погледају подаци о потрошњи по члану домаћинства.

Мирослав Здравковић: Албанија је пољопривредна сила у односу на Србију

У Србији је месечна потрошња по члану домаћинства у 2019. била 212,4 евра док је у Албанији у 2020. била 187,8 евра (просечан курс 123,5 лека за евро), што значи да је у еврима у Србији потрошња била већа за 13,1%. И овај податак је релативан јер не узима у обзир куповну снагу динара и лека, и где су одступања по производима и услугама знатно већа у односу на израчуната у еврима.

Шта нам кажу детаљнији подаци о потрошњи?

  • У Србији је на храну и безалкохолна пића трошено (72,7 евра) за 6,8% мање него у Албанији (78,1 евра);
  • Србија је имала већу потрошњу на алкохолна пића, дуван и наркотике за 45,3%, али су из износи мали: 10,2 евра у Србији и 7 евра у Албанији;
  • Србија (просечан становник) је за одећу и обућу трошила за 29,5% више, са сличним износима као код претходних ставки: 11,3 према 8,7 евра;
  • Становање у Србији је просечног становника коштало за 88,3% више од просечног у Албанији: 94,9 према 67,7 евра и ово је, након хране други највећи трошак у кућном буџету у обе земље;
  • За опремање и одржавање станова у Србији је трошено 32% мање новца: 8,9 према 13 евра месечно;
  • Трошкови за здравље били су веома слични: 9,5 евра у Србији 10,1 евра у Албанији;
  • У Србији је на саобраћај трошено за 69,9% више новца: 19,7 према 11,6 евра;
  • Више је трошено и на комуникацију (11,3 према 7) и рекреацију и културу (10,9 према 5,2);
  • Срби су мање новца трошили на образовање (3 према 5,9 евра) и ресторане и хотеле (6,8 према 10,5 евра) док је код осталих личних предмета и услуга разлика у корист Србије била релативно мала (12,7 према 11,8 евра).

Табела: Мирослав Здравковић/Макроекономија

Сви ови подаци не узимају у обзир структуру расподеле прихода домаћинстава као и структуру потрошње према децилима, од 10% најсиромашнијих до 10% најбогатијих, а који би ове податке могли да одведу до потпуно другачије слике у односу на један једини податак о потрошњи једног члана домаћинства на одређени производ или услугу.

Опрема: Стање ствари

(Макроекономија, 6. 10. 2021)



Categories: Преносимо

Tags: , , ,

Оставите коментар