Миодраг Србљак: После неуспелог пуча Ђукановић више није председник већ Пигмалион који су извајали туђинци

Ако прави Ђукановић хоће да се и даље бави политиком, мора да има слуха за демократију коју народ хоће, а не аутократију коју он са својима намеће

Барикаде на путевима на Цетињу (Фото: Бета/AП)

Пети септембар 2021. године нам посведочи да у ђукановићевској Црној Гори не станује пословично црногорско чојство и јунаштво. „Најсмелији, најпаметнији, најотменији ђукановићевски Црногорци” показаше, од 2006. године наовамо, своју раније прикривану опачину. Постадоше све нај – у негативном смеру: најокрутнији, најлицемернији, најупорнији и најнеочекиванији противници свога здравог црногорског и српског народа. Не може им се оспорити прагматичност, али им се може спорити припадност већинском делу народа Црне Горе, било да се легитимишу као Црногорци или Срби (не искључујемо и остале), које одликују истинско поштење, верност, искреност, доследност и хуманост.

Онемоћала власт Мила Ђукановића, стварана за 30 година његове владавине, иако је сада у опозицији (сем председника по функцији), покушала je на Цетињу, где је (само наводно) већинска Црна Гора, да брани „част и достојанство њихове државе”. Има ли горег сценарија? Црква одвојена од државе, већина се изјаснила да не следи курс председника, а он диктира да се не може устоличити митрополит у Цетињском манастиру, који одвајкада припада Српској православној цркви. Верујемо да сви који цене и поштују чојство и демократију лако препознају превисоко издигнуту главу нарцисоидног лидера Црне Горе и његових присташа као аутократију. Ђукановићева „елита” не види народ Црне Горе, већ само своје обогаћено „најцрногорскије” окружење.

Мило Ђукановић са изаслаником Ватикана: На Цетињу политика злоупотребила веру

Црна Гора треба да се поноси Цетињем, али не оваквим. Оно није држава Мила Ђукановића у држави Црној Гори – резервна престоница ђукановићевске „елите”, оаза из које Ђукановић треба да крене у поновно освајање власти, попут Наполеона. Кренуо би да овери преверу свога народа; да преобуче трагове његове културе и цивилизације у новодневно, туђе и недостојно рухо. Он, заслепљен и опијен тридесетогодишњом влашћу, не примећује да му је трон измакнут и да га црногорски народ не следи. Уз њега је остала само његова наоружана „елита”, која утерује страх црногорском мислећем народу и прети „црним даном и црном судбином”.

У телевизијском обраћању, после неуспелог пуча, Ђукановић више није био председник црногорског народа, већ његова сен, Пигмалион који су извајали туђинци, без перја из НАТО-а, Хрватске, „државе Косово”, дела народа из БиХ итд. Ти туђинци су му пружили подршку у својим гласилима, наводно против прекомерне употребе силе. А шта је требало да се деси?! Да се планирани сценарио оствари у насилној борби на Цетињу за власт! Молотовљеви коктели, камене барикаде, запаљене гуме са облацима црног дима, оглашено оружје са околних брда, снајпери и друго, припремљени за физички сукоб на Цетињу, само би завили Црну Гору уистину у црно. Непријатан је сузавац, али су мање болне те сузе од можда оних за потенцијално десетинама погинулих.

Виола фон Крамон: Вучић и Ђукановић су се годинама подржавали – политички и пословно

Ђукановић и депеесовци су одговорни за дешавања на Цетињу. Нема места за пигмалионско самољубље већ за више поштовања стварне народне већине. Литије су потврдиле народну снагу и вољу да Црна Гора жели живот са Србијом у етничком, културном и сваком другом заједништву као две суверене државе. Народ хоће да сачува своје достојанство: изворно писмо, језик, традиционалну веру и цркву, културно и цивилизацијско благо које им се отима. Дужност државних органа је да поштују истиниту вољу народа и да заштите тековине те демократије од отуђивања, што је успешно и остварено на Цетињу, без жртава. Показало се да је ђукановићевски Пигмалион непожељан на власти у Црној Гори. Ако прави Ђукановић хоће да се и даље бави политиком, мора да има слуха за демократију коју народ хоће, а не аутократију коју он са својима намеће.

Наслов и опрема: Стање ствари

(Политика, 9. 9. 2021)



Categories: Преносимо

Tags: , , , , , ,

1 reply

  1. Није Пигмалион извајан, него је он био вајар и извајао лепотицу Галатеју, у коју се заљубио, Афродита ју је на његову молбу оживела и вајар се њом оженио! Не потезати за класиком без нужне провере података!

Оставите коментар

Discover more from Стање ствари

Subscribe now to keep reading and get access to the full archive.

Continue reading