Миодраг Србљак: После неуспелог пуча Ђукановић више није председник већ Пигмалион који су извајали туђинци

Ако прави Ђукановић хоће да се и даље бави политиком, мора да има слуха за демократију коју народ хоће, а не аутократију коју он са својима намеће

Барикаде на путевима на Цетињу (Фото: Бета/AП)

Пети септембар 2021. године нам посведочи да у ђукановићевској Црној Гори не станује пословично црногорско чојство и јунаштво. „Најсмелији, најпаметнији, најотменији ђукановићевски Црногорци” показаше, од 2006. године наовамо, своју раније прикривану опачину. Постадоше све нај – у негативном смеру: најокрутнији, најлицемернији, најупорнији и најнеочекиванији противници свога здравог црногорског и српског народа. Не може им се оспорити прагматичност, али им се може спорити припадност већинском делу народа Црне Горе, било да се легитимишу као Црногорци или Срби (не искључујемо и остале), које одликују истинско поштење, верност, искреност, доследност и хуманост.

Онемоћала власт Мила Ђукановића, стварана за 30 година његове владавине, иако је сада у опозицији (сем председника по функцији), покушала je на Цетињу, где је (само наводно) већинска Црна Гора, да брани „част и достојанство њихове државе”. Има ли горег сценарија? Црква одвојена од државе, већина се изјаснила да не следи курс председника, а он диктира да се не може устоличити митрополит у Цетињском манастиру, који одвајкада припада Српској православној цркви. Верујемо да сви који цене и поштују чојство и демократију лако препознају превисоко издигнуту главу нарцисоидног лидера Црне Горе и његових присташа као аутократију. Ђукановићева „елита” не види народ Црне Горе, већ само своје обогаћено „најцрногорскије” окружење.

Мило Ђукановић са изаслаником Ватикана: На Цетињу политика злоупотребила веру

Црна Гора треба да се поноси Цетињем, али не оваквим. Оно није држава Мила Ђукановића у држави Црној Гори – резервна престоница ђукановићевске „елите”, оаза из које Ђукановић треба да крене у поновно освајање власти, попут Наполеона. Кренуо би да овери преверу свога народа; да преобуче трагове његове културе и цивилизације у новодневно, туђе и недостојно рухо. Он, заслепљен и опијен тридесетогодишњом влашћу, не примећује да му је трон измакнут и да га црногорски народ не следи. Уз њега је остала само његова наоружана „елита”, која утерује страх црногорском мислећем народу и прети „црним даном и црном судбином”.

У телевизијском обраћању, после неуспелог пуча, Ђукановић више није био председник црногорског народа, већ његова сен, Пигмалион који су извајали туђинци, без перја из НАТО-а, Хрватске, „државе Косово”, дела народа из БиХ итд. Ти туђинци су му пружили подршку у својим гласилима, наводно против прекомерне употребе силе. А шта је требало да се деси?! Да се планирани сценарио оствари у насилној борби на Цетињу за власт! Молотовљеви коктели, камене барикаде, запаљене гуме са облацима црног дима, оглашено оружје са околних брда, снајпери и друго, припремљени за физички сукоб на Цетињу, само би завили Црну Гору уистину у црно. Непријатан је сузавац, али су мање болне те сузе од можда оних за потенцијално десетинама погинулих.

Виола фон Крамон: Вучић и Ђукановић су се годинама подржавали – политички и пословно

Ђукановић и депеесовци су одговорни за дешавања на Цетињу. Нема места за пигмалионско самољубље већ за више поштовања стварне народне већине. Литије су потврдиле народну снагу и вољу да Црна Гора жели живот са Србијом у етничком, културном и сваком другом заједништву као две суверене државе. Народ хоће да сачува своје достојанство: изворно писмо, језик, традиционалну веру и цркву, културно и цивилизацијско благо које им се отима. Дужност државних органа је да поштују истиниту вољу народа и да заштите тековине те демократије од отуђивања, што је успешно и остварено на Цетињу, без жртава. Показало се да је ђукановићевски Пигмалион непожељан на власти у Црној Гори. Ако прави Ђукановић хоће да се и даље бави политиком, мора да има слуха за демократију коју народ хоће, а не аутократију коју он са својима намеће.

Наслов и опрема: Стање ствари

(Политика, 9. 9. 2021)



Categories: Преносимо

Tags: , , , , , ,

1 reply

  1. Није Пигмалион извајан, него је он био вајар и извајао лепотицу Галатеју, у коју се заљубио, Афродита ју је на његову молбу оживела и вајар се њом оженио! Не потезати за класиком без нужне провере података!

Оставите коментар