Министарство одбране неће имати представника на обележавању акциjе „Олуjа“
Подгорица (Фото: Н. Ђурић)
Црна Гора након деценију и по неће слати своје званичне представнике на прославу „Олује“ у Книн, којом се у Хрватској слави прогон Срба 1995. године.
Да делегација неће бити слата потврђено је Дневном листу Дан из Владе и из министарстава одбране и вањских послова.
На прославу „Олује“ до сада је углавном слата војна делегација, а у Министарству одбране „Дану“ су казали да ове године то неће радити.
Министарство одбране неће имати представника на обиљежавању акциjе „Олуjа“. У погледу свих достављених питања, не можемо одговарати у име других државних институциjа – казали су у министарству којим руководи Оливера Ињац.
У Влади је такође речено да неће слати делегацију, али су Дневни лист Дан упутили да је то у надлежности Министарства одбране.
Војислав М. Станојчић: Како је „Олуја“ помела расрбљене црногорске главаре
Из Министарства вањских послова Дану је незванично речено да амбасадор неће ићи на обиљежавање „Олује“ и да је то први пут након 16 година да неће нико бити послат.
Подсјетимо, са територије Републике Српске Крајине, коју је заузела хрватска војска 1995. године, према различитим евиденцијама протјерано је између 250.000 и 285.000 Срба, убијено између 2.000 и 2.670, уништено 13.000 објеката, 352 трговине, 25.000 кућа, 410 радњи, 78 цркава, 96 музеја, 181 гробље, 920 споменика, 52 дома здравља и сви индустријски погони.
Међународни суд правде је фебруара 2015. одбацио међусобне тужбе Хрватске и Србије за геноцид, утврдивши да су се током и након операције „Олуја“ догодили злочини који би могли бити елементи геноцида, али да није доказана специфична геноцидна намјера.
У Хрватској се 5. август слави као „Дан побједе и домовинске захвалности“, док је у Србији и Републици Српској дан жалости.
Опрема: Стање ствари
Categories: Вести над вестима
Слушајући егзалтиран говор предсједника Скупштине Алексу Бечића током обиљежавања 13. јула стекао би се утисак да су се устаници подигли на оружје, не због њемачког и италијанског окупатора, већ због четника и обнове црногорске независности. Управо тај наратив је користио и ДПС током претходног периода, како би се исти уградио у новоцрногорски идентитет. Бечић, као и Ђукановић намјерно релативизује историјске чињенице везане за Тринаестојулски устанак и користи их у служби дневне политике и актуелних друштвено-политчких токова који нису у сагласју са тим историјским чињеницама. Тако Бечић и Ђукановић 13. јула причају о четницима, национализму, Титу, комунистима, а ниједном ријечју не спомињу окупаторе Немце, Италијане, подпомогнуте усташама и балистима из редова муслиманског и албанског народа који су заједно чинили злочине над православним живљем у Црној Гори. А да не причамо о доприносу Црвене армије у обарању нацизма, о томе се на часовима историје које држе наши државници не може чути ни ријеч. Једноставно, афирмација српског и руског народа је постала табу тема у Миловој, Здравковој и Алексиној Црној Гори!
Попут Немаца, и Британци и Американци су окрвавили своје руке у Црној Гори. Сјетимо се само савезничког бомбардовања Подгорице, када је на хиљаде грађана Подгоричана побијено у самом центру тадашње вароши. Оно што нису Немци, Италијани са својим јатацима успјели побити, урадили су савезници предвођени Британцима, уз свесрдну асистенцију њихов агента Јосипа Броза који је наредио да се тај јадни народ окупи на мјесту које ће им бити грдно судилиште.
Педесет и пет година касније исти актери су на исти начин убили невину ђецу у Мурину током НАТО агресије на СРЈ.
Са овим недјелима наших савезника и партнера са Запада упознати су наши државници Kривокапић, Радуловић и Бечић, па ипак имају довољно “образа” и “савјести” да обесмишљавају жртву својих предака називајући државе чије су војске убијале црногорско становништво пријатељским. Не треба Црна Гора да се њима свети ни на који начин, нити је то изводљиво, али још мање треба да се понижава и да служи онима од којих је имала само штете, и то исључиво у виду губитака људских живота. Од сервилности лукавим западњацима, још је лицемјерније оптуживање Србије и Русије за малигни утицај и то по налогу оних због чијих бомби и дан данас балкански народи умиру од канцера.