Кирил Александров: Пасија по вакцини и вакцинацији

Можемо рећи да ниједна од основних верских заједница на свету нема јасан и јединствен став према вакцинацији против вируса корона

Извор: Савез православних новинара

(Союз православных журналистов, 8. 7. 2021)

Вакцинација против болести ковид-19 већ одавно је из медицинског проблема прерасла у политички проблем, а сада прети да постане и верски. Хоћемо ли ускоро зачути анатеме вакцинисаних упућене невакцинисанима и обратно? Прети ли Цркви раскол око овог питања и какав је тренутни став Украјинске Православне Цркве [Московске Патријаршије]? Да видимо о чему се све ту ради.

Какве вакцине постоје?

Све вакцине се заснивају на истом принципу деловања: на ћелијском нивоу у људски организам се убацује нешто што изазива имуни одговор, а да при томе не узрокује болест. Ипак, у зависности од тога шта је то нешто, вакцине се деле на класичне, векторске и иРНК вакцине.

Класичне вакцине се, даље, деле на неколико подврста, али ми се у то нећемо удубљивати. Размотрићемо само принцип њиховог деловања. Имуни одговор организма на дејство ових вакцина изазива вирус који је узрочник болести, али инактивисан или ослабљен помоћу разних технологија. Међу такве вакцине спадају, на пример, кинеска CoronaVac (у Украјини најзаступљенија) и руске ЕпиВакКорона и КовиВак. Класична технологија израде вакцина стара је већ око две стотине година, добро је проучена, али има најнижи степен ефикасности против вируса корона. По неким подацима, степен ефикасности вакцине CoronaVac износи свега 50%.

Векторска вакцина се прави тако што се узме неки други вирус, који је потпуно безбедан за човека (он служи као вектор), па се у њега угради генетски материјал вируса који изазива болест, тако да у овом случају имуни одговор изазива генетски материјал. У ове вакцине спадају британско-шведска AstraZeneca, америчка Johnson&Johnson, руски Спутњик Ве и друге. Ефикасност ових вакцина износи 80–90% и више.

Фото: Јарослав Пап

Код иРНК вакцина реч је о сасвим новој технологији вакцинације, која је до појаве актуелне пандемије вируса корона прошла само клиничке стадијуме испитивања. Пре појаве ковида 19 ниједна вакцина израђена овом технологијом није била одобрена за примену код људи. Када се појавио вирус корона, донета је одлука да се зажмури на недостатак објективних података, како би се овај тип вакцине што пре увео у масовну примену.

Вакцине иРНК не садрже сâм вирус (инактивисан или ослабљен) нити делић вируса уграђен у други вирус већ само одређено „упутство“ у виду молекула информационе рибонуклеинске киселине (иРНК) у којем је записана информација о беланчевини вируса SARS-CoV-2.

Када доспе у ћелију људског организма, то „упутство“ је примора да синтетише дату беланчевину, на коју, даље, наш организам ствара жељени имуни одговор. У иРНК вакцине спадају америчко-немачка Pfizer-BioNTech и америчка Moderna. Њихова декларисана ефикасност износи 95%.

Ова врста вакцине изазива највише контроверзи, с обзиром на сасвим логичну бојазан: не садржи ли, случајно, тај молекул иРНК, поред упутства за синтезу спајк-протеина, још и неке друге инструкције за које не знамо ни ми, а можда ни они који су вакцину направили?

Какво ће дејство то упутство, убачено у људски организам, имати после неколико година или деценија? На које системе у организму поред имуног оно може деловати? Одговоре, дакле, на ова питања немамо, када је реч не само о вакцинама против вируса корона него и о иРНК вакцинама уопште.

Шта се све замера вакцинама?

Аргументи које износе противници вакцинације против ковида 19 условно се могу поделити на неколико група.

1. Чиповање. Неки сматрају да се под изговором вакцинације у људски организам убацује некакав микроскопски електронски уређај помоћу којег се може вршити контрола над човеком, то јест чип. Они, даље, сматрају да тај чип који се убацује под маском вакцине јесте управо жиг Антихриста о којем говори Свето Писмо.

Ове тврдње се не заснивају апсолутно ни на чему осим на фантазијама оних који их износе у јавност. Пред искушењем стицања популарности међу људима склоним разним теоријама завере падају понекад и познате, поштоване личности. На пример, руски режисер Никита Михалков је [у својој емисији „Бесогон“] најпре веома убедљиво говорио о томе како се приликом вакцинације у људски организам убацује чип, а затим се после одређеног времена вакцинисао и тај податак изнео у јавност.

У датом тренутку технички би било веома тешко изводљиво убацити чип у вакцину, као што би било тешко изводљиво и организовати јединствен систем управљања „чиповима“ у вакцинама различитих произвођача.

2. Мењање генетског кода. Постоји мишљење да вакцине против вируса корона имају способност да мењају човеков генетски код и да утичу на одређене функције организма. Ове замерке се односе углавном на иРНК вакцине. Оне у себи носе одређено упутство које људски организам треба да испуни. И мада произвођачи вакцина тврде да молекул иРНК не може да се угради у наше молекуле ДНК и РНК и да промени наш генетски код, поједини научници су опрезнији у својим тврдњама. Они говоре да могућност уграђивања молекула иРНК у човеков ДНК и РНК није доказана. Другим речима, наука располаже сувише малом количином података да би могла недвосмислено тврдити било једно било друго.

Фото: Спутњик/Владимир Трефилов

Противници вакцина најчешће тврде како оне негативно утичу на репродуктивну функцију и како је вакцинација завера која за циљ има смањење броја становника на планети. Ова тврдња ће се моћи доказати или оповргнути тек за неколико деценија. Сем тога, на овако нешто се може сумњати само када је реч о иРНК вакцинама. Оптуживати друге типове вакцина за утицај на човеков ДНК и РНК исто је што и тврдити да на наш генетски код могу утицати одређене врсте хране.

3. Нежељена дејства. Није реч о томе да неко може накратко добити повишену температуру или свраб на месту убода већ о прилично озбиљним последицама. На пример, поједини медији, позивајући се на истраживање америчког Националног центра за биотехнолошке информације, тврде да је у САД код више од 80% (!!!) трудница које су у раном периоду трудноће вакцинисане против ковида 19 дошло до спонтаног побачаја. А поједине европске земље, као што су Немачка, Француска, Шведска, Италија, Шпанија и друге, обуставиле су примену вакцине AstraZeneca због честих случајева тромбозе који доводе, између осталог, и до смртног исхода.

4. Низак степен ефикасности. Клиничка испитивања су показала да читав низ вакцина има веома низак степен ефикасности. У том погледу критикују се углавном кинеске вакцине Sinovac Biotech Ltd. (ефикасност 50,4%) и Sinopharm (72–79%). Али поједине европске вакцине такође имају низак степен ефикасности, на пример ефикасност вакцине немачке компаније Curevac је свега 47%.

Ипак, низак степен ефикасности појединих вакцина и није толики проблем, будући да ефикасност вакцина Pfizer-BioNTech или Спутњик Ве износи 90%, а када је реч о тешким случајевима болести и целих 100%. Невоља је у томе што ковид-19 непрестано мутира и што су вакцине пред одређеним мутацијама потпуно немоћне.

Колико пре неки дан, 5. јула 2021, генерални директор Светске здравствене организације Тедрос Аданом Гебреисус изјавио је да се такозвани индијски или делта сој шири светом упркос свим вакцинама. „Овај сој се шири како у земљама са ниским, тако и у земљама са високим процентом вакцинисаних. То захтева пажљиво праћење ситуације и кориговање стратегије борбе против њега. Ширење индијског соја говори да произвођачи вакцина засад немају одговор на изазов појављивања нових мутација“ – рекао је Гебреисус.

Поставља се оправдано питање: зашто се вакцинисати и излагати ризику појаве нежељених дејстава ако ће примљена вакцина већ сутра бити потпуно бескорисна пред новим сојем вируса корона?

Засад се не може рећи да постоји директна веза између степена оболевања и степена вакцинисаности становништва у различитим земљама. На пример, у Украјини, где вакцинација протиче веома споро, пропраћена читавим низом скандала због кршења рокова и неиспоручивања вакцина, 6. јула 2021. за 24 часа регистровано је свега 610 новозаражених и 33 преминулих, с тим што по званичној статистици Украјина има око 40 милиона становника. У исто време, у Русији, где вакцинација напредује ударним темпом и где је вакцинисано већ скоро 18% становништва, истог датума је забележено 23.378 нових случајева вируса корона и 737 преминулих.

5. Главна замерка – верска или етичка. Све набројане замерке на рачун вакцина немају толико значаја за вернике, колико питање њихове етичке оправданости. Раније се ово питање није постављало на тако широком нивоу. Међутим, с појавом ковида 19 почели су да се сазнају поједини веома непријатни аспекти индустрије вакцина. Испоставило се да се многе вакцине (не само против вируса корона него и против других обољења) заснивају на биолошком материјалу добијеном путем абортуса. Испоставило се да многе светске лабораторије у развоју вакцина деценијама користе ћелијске линије које воде порекло од ткива абортиране деце.

На пример, у производњи вакцине Спутњик Ве коришћена је једна од најпознатијих ћелијских линија на свету, HEK 293 (Human Embryonic Kidney), добијена 1973. од ћелија ембрионалних бубрега абортираног детета. Линија WI 38 је добијена 1964. од диплоидних ћелија плућног ткива девојчице абортиране у дванаестој недељи трудноће. Линија MRC 5 је добијена 1996. године од ћелија плућног ткива четрнаестонедељног дечака. Ове три линије представљају основ веома великог броја – ако не и већине – вакцина на свету, на пример против рубеола, хепатитиса А, овчијих богиња, беснила и других болести. Већина западних вакцина против вируса корона, укључујући вакцине Pfizer, Moderna, Johnson&Johnson, AstraZeneca и друге, такође је заснована на некој од ових линија. Наравно, у вакцинама нема абортираних ћелија, чак ни у траговима, нити су ти абортуси вршени у циљу добијања биолошког материјала, али чињеница остаје чињеница: многе вакцине се заснивају управо на греху абортуса.

Дозе вакцине против ковида компаније „Џонсон енд Џонсон“ (Фото: AP PHOTO/CHERYL GERBER)

Произвођачи руских вакцина КовиВак и ЕпиВакКорона изјавили су да у њиховом развоју нису коришћене ћелијске линије које потичу од абортивног материјала.

Став цркве и других верских организација

Данас можемо рећи да ниједна од основних верских заједница на свету нема јасан и јединствен став према вакцинацији против вируса корона. У свакој од њих постоје заговорници радикалних ставова који сматрају да су вакцине средство чиповања или сузбијања плодности. Неке верске вође позивају да се вакцине разликују, да се једне одобре, а друге забране. На пример, у неким муслиманским земљама вакцине се деле на „халал“ (дозвољене) и „харам“ (забрањене). У ове друге спадају не само оне које су развијене помоћу абортивних ћелијских линија него и оне у чијој производњи се користи свињски желатин. У јудаизму постоје групације које разликују вакцине по томе да ли су „кошер“ или не. У хришћанству такође постоји подела вакцина на „етички беспрекорне“ и оне које то нису, у зависности од тога да ли су приликом њихове израде коришћене абортивне ћелије.

Такође, у свим религијама и конфесијама постоје вође које уопште не обраћају пажњу на то да ли су вакцине „кошер“ или нису већ позивају људе да се вакцинишу било којом вакцином која им је доступна. Њихова аргументација је једноставна и јасна: потенцијал вакцина у спасавању људских живота надилази све расправе о њиховој прихватљивости или неприхватљивости. Многи сматрају да у ситуацији када од ковида 19 свакодневно умире на хиљаде људи нема места за расправе о греху абортуса учињеном пре пола века.

С тим у вези, занимљив је став Ватикана који је формулисала Конгрегација за веру, а потврдио папа римски Франциско у децембру 2020: „Уколико не постоји алтернативна могућност примене ’етички беспрекорних’ вакцина, морално је прихватљива употреба вакцина против ковида 19 у чијем развоју и производњи су коришћене ћелије које потичу од абортираног плода.“ Значи, грех престаје да буде грех ако нема алтернативе. Веома католички!

Папа Франциско у Ватикану, април 2017. (Фото: Франко Ориђиа/Гети)

Ни у Православљу нема јединствене тачке гледишта када је реч о вакцинацији. Нећемо разматрати исказе спорних личности, као што је бивши игуман Средњеуралског женског манастира Сергије Романов. Међу противницима вакцинације има особа са високим ауторитетом, које своје ставове заснивају на озбиљним аргументима.

На пример, велики ауторитет Кипарске Цркве, митрополит морфски Неофит сматра да је вакцинација један од елемената спровођења некаквог „новог светског поретка“, чији заговорници „отварају пут новој епохи високих технологија без морала, без врлина, без Богочовека Исуса Христа“. Овај архијереј сматра да „вакцинација представља један од начина смањивања бројности становништва путем узроковања смрти, неизлечивих болести и стерилизације младих нараштаја“.

Главни аргумент противника ставова митрополита Неофита веома је једноставан и логичан: док је непосредна штета по здравље коју вакцине узрокују минимална, а њихов дугорочан утицај није проучен, дотле од ковида 19 умире око десет хиљада особа свакодневно.

Шта је то ако не смањивање броја становника против којег се залаже митрополит Неофит?

Пре неколико дана два велика ауторитета међу јерарсима Руске Православне Цркве упутила су јавни позив на вакцинацију, користећи при томе веома оштре изразе. Начелник Одељења за спољне црквене везе Руске Православне Цркве, митрополит Иларион (Алфејев) изјавио је 5. јула 2021. да су они који одбијају да се вакцинишу потенцијалне убице:

„Ја се и сада стално суочавам са ситуацијама када људи долазе к свештенику да би се покајали зато што нису вакцинисали себе и своје ближње и што су мимо своје воље били узрок смрти других људи. Долазе и говоре: ’Како сада да живим са тим?’ А мени је тешко чак и да кажем како сада с тиме живети. Цео живот се треба молити за опроштај учињеног греха.“

И поред логичности оваквог начина размишљања, не могу се превидети макар два слаба места:

  1. Оваква логика се може применити на све инфективне болести, а не само на вирус корона. Према подацима Светске здравствене организације, сваке године од болести повезаних с обичним грипом умире до 650 хиљада људи. Испада да су убице они који су те људе заразили. А да ли сам митрополит Иларион може бити сигуран да током свог живота никог није заразио?
  2. Произвођачи вакцина не тврде да су они који их приме гарантовано заштићени од заразе. Претпоставља се само да вакцина може обезбедити заштиту од тешког тока болести. Према томе, чак ни вакцинисана особа не може бити стопроцентно сигурна да не представља извор заразе.

Митрополит псковски Тихон (Шевкунов) је отишао још даље када је 2. јула 2021. изјавио да свештеници који се изјашњавају против вакцина могу бити подвргнути канонским мерама: „Ако се неки од оних који се нису вакцинисали захваљујући томе што сте их ви убедили да то не чине, не дај Боже, тешко разболе или умру (…), ако се тако нешто, не дај Боже, догоди, онда ће ти свештеници или монаси морати да сносе пуну канонску одговорност за такве поступке“ – изјавио је владика.

Опет, све је логично. Али шта у случају ако неки конкретни верник на позив владике Тихона оде, вакцинише се и услед компликација умре или постане инвалид? Какву ће одговорност, канонску и другу, у том случају сносити сам псковски митрополит?

Наравно, можемо рећи да су хиљаде живота вредније него десетине, али са богословског становишта, отворено речено, то и није баш неки аргумент.

У контексту сукоба између заговорника и противника вакцинације, индикативно је оно што се догодило у Валамском манастиру.

Намесник манастира, епископ Панкратије (Жедјајев) обавезао је не само братство него и све друге који се налазе у манастиру да се вакцинишу. У супротном је запретио истеривањем из манастира без икаквог права на издржавање – и братији, и свештенству, и трудбеницима, и плаћеним радницима.

Владичин оштри потез потпуно је објашњив са психолошког становишта, будући да је он недавно веома тешко прележао индијски сој вируса корона. Ево како је он сам описао своје стање: „Недељу дана сам имао температуру од 38 до 39, није се спуштала. Паклена главобоља, паника, притисак 160, пулс 120. Ни непријатељу да не пожелиш.“ Поред свега што је преживео, видео је и ужасне патње других. Зато и не чуди што је по повратку у манастир написао: „Читаво братство нека се припреми за потпуну вакцинацију. Прва партија ће бити вакцинисана у суботу и недељу. У случају одбијања вакцине сваки виновник ће бити одстрањен из манастира без издавања средстава.“ При томе напомињемо да се владика Панкратије вакцинисао још у септембру 2020. вакцином Спутњик Ве.

Поставља се питање: будући да је он недавно у тешком облику прележао вирус корона, да ли је вакцинација била бескорисна или га је, напротив, сачувала од смрти? Сваки одговор на ово питање биће чисто субјективан.

Москва (Фото: Пиксабеј)

Било како било, наредба епископа Панкратија је супротна тврђењу о добровољности вакцинације које су више пута износили како јерарси Руске Православне Цркве, тако и представници световне власти у Русији. На намесника Валамског манастира обрушиле су се оптужбе за деспотизам и кршење људских права. Све се завршило тиме што је 30. јуна 2021. целој Московској епархији и свим ставропигијалним манастирима разаслато циркуларно писмо са потписом првог викара патријарха московског и све Русије за град Москву, митрополита воскресенског Дионисија (Порубаја), у којем, поред позива на вакцинацију, стоји: „Документи са упутствима у погледу вакцинације службеника верских установа, издати на иницијативу њихових руководилаца, саветодавног су карактера.“ Исто тако, заменик канцелара Руске Православне Цркве, епископ зеленоградски Сава (Тутунов) написао је на свом Телеграм-каналу: „Што се тиче Валама, данас је тема принуде отклоњена. Владика Панкратије се труди да очински саветује браћу. Ни о каквом ’исељавању’ због невакцинисања не може бити речи.“

Дана 20. маја 2021. у Москви је одржан округли сто на тему „Вакцинација: етички проблеми у светлу православног учења“, у којем су учествовали епископи Руске Православне Цркве, свештенство, верни народ, научници и медицински радници. Смисао документа који је донет као закључак округлог стола своди се на следеће:

  • православно учење не захтева одрицање од вакцинације;
  • против пандемије вируса корона треба се борити, између осталог, и путем вакцинације;
  • појединац сам треба да донесе одлуку о вакцинацији;
  • не треба да постоји никаква разлика у правима између вакцинисаних и невакцинисаних;
  • нежељена дејства вакцинације, укључујући и тешке последице, постоје, те стога треба обезбедити квалитет вакцина и самог процеса вакцинације;
  • мишљење о чиповању или стављању Антихристовог жига помоћу вакцина је погрешно, а ширење таквог мишљења је грех;
  • по могућству треба бирати вакцине које су развијене без коришћења абортивних ћелијских линија.

У последњој тачки резолуција округлог стола готово у потпуности понавља формулацију Ватикана. Цитат: „У датом тренутку, у случају да не постоји доступна алтернатива, имајући у виду претњу коронавирусне инфекције ковид-19 по здравље и животе људи, православни хришћанин који прими вакцину против те болести, развијену или тестирану уз примену људске ембрионалне ћелијске културе, нема удела у греху абортуса чији је резултат било стварање те ћелијске културе.“

С обзиром на непостојање саборског документа Руске Православне Цркве о питању вакцинације, резолуција овог округлог стола може се веома условно сматрати ставом Руске Православне Цркве о датом питању.

Претња раскола

Очигледно је да се питањима која цепају Цркву, као што су признање „Православне Цркве Украјине“ [од стране Цариградске Патријаршије] и претендовање Фанара на врховну власт у Цркви, придружило још једно питање – однос према вакцинацији.

Већ смо поменули веома оштар негативан став митрополита морфског Неофита према вакцинацији. Реагујући на тај став, Свети Синод Јеладске Православне Цркве упутио је писмо Синоду Кипарске Православне Цркве са захтевом да се проповеди митрополита Неофита против вакцинације „ограниче“. При томе, у писму се јасно каже да проповеди митрополита Неофита носе у себи опасност од „прекида односа између Кипарске Цркве и Цркве у Грчкој“.

Но и у самој Јеладској Цркви постоје противници вакцинације. Ситуацију у Руској Православној Цркви већ смо описали. У многим другим помесним Црквама одвијају се слични процеси. Заговорници вакцинације истичу застрашујућу статистику оболевања и смртности, претећи противницима вакцинације канонским мерама. Противници вакцинације пак постављају веома оправдана питања о ефикасности вакцина, о нежељеним дејствима и етичким аспектима примене вакцина заснованих на биоматеријалу добијеном путем абортуса. Постоји и група заговорника теорије чиповања или печатирања Антихристовим жигом, који све оне који су се вакцинисали посматрају као одступнике од вере.

Да ли ће сукоб ових групација довести до раскида црквеног општења? Данас је вероватноћа таквог развоја догађаја мала, али ствар је у нечем другом. Већ данас се могу чути мрачне прогнозе, како из уста научника у области вирусологије, тако и из уста моћника овога света. На пример, Бил Гејтс, кога многи називају „аутором“ пандемије вируса корона, у јануару 2021. године, у интервјуу датом новинама Зидојче Цајтунг, најавио је наредну пандемију, која би могла бити „десетинама пута страшнија“ него ковид-19, наводећи при томе и могући рок појаве следећег смртоносног вируса – за две до три године.

Бил Гејтс (Фото: intermagazin.rs)

Наравно, ми ћемо рећи: „Не дај Боже!“ и прекрстити се. Али ако се то заиста догоди, можемо само замислити колико ће у црквеним круговима сукоб између заговорника и противника вакцина и других епидемиолошких мера бити интензивнији него сада. У том случају, Цркви би заиста могао претити раскол.

Став Украјинске православне цркве [Московске патријаршије]

У поређењу са тиме како се предводници унијата или „Православне Цркве Украјине“ [признате од стране Цариградске Патријаршије] вакцинишу уживо у телевизијском програму, став Украјинске Православне Цркве [Московске Патријаршије] на први поглед делује доста аморфно. Нема никаквих званичних изјава, округлих столова, позива на вакцинацију, нити одбацивања исте. Ми не делимо људе на вакцинисане и невакцинисане, не осуђујемо заговорнике нити противнике вакцинације, не организујемо јавне расправе које би нас још више могле удаљити једне од других.

У тренутним околностима такав став се чини као једини исправан, будући да све што има везе са вирусом корона оставља више питања него одговора:

  • Због чега не постоји директна веза између степена вакцинисаности и степена обољевања?
  • Због чега и вакцинисане особе болују, понекад и тешко?
  • Због чега код једних болест протиче у лаком облику, а код других у тешком, независно од узраста и, често, независно од присуства хроничних болести?
  • Због чега се код неких ствара имунитет, а код неких не?
  • Које могу бити дугорочне последице примене вакцина?
  • Не подривају ли, случајно, вакцине човеков имуни систем?

Докле год на сва ова (и многа друга) питања нема јасног одговора, Црква не може да заузме ово или оно становиште. Уосталом, вакцинација је медицинско, а не црквено питање, изузев када се тиче коришћења абортивних ћелија у развоју вакцина.

Ипак, Украјинска Православна Црква [Московске Патријаршије] требало би да изрази свој став, како у погледу саме вакцинације, тако и у погледу њених правних аспеката. Сматрамо да би било сврсисходно да тај став садржи два основна момента: добровољност вакцинације и једнака права независно од вакцинације.

Кијевско-печерска лавра (Фото: Спутњик)

И, што је главно, мора се имати у виду да, ма колико човеков живот на земљи био драгоцен, његов удео у вечности је неупоредиво важнији. Господ је рекао: „Не бојте се оних који убијају тело, а душу не могу убити, него се више бојте онога који може и душу и тело погубити у паклу“ (Мт. 10, 28). Господ од нас очекује да волимо ближње, а ако их будемо мрзели због тога што се њихов став о вакцинацији разликује од нашег, какав ћемо онда одговор дати Богу?

Са руског посрбили: Иван С. Недић и Јелена Недић/Редактура: епископ бачки Иринеј

Опрема: Стање ствари

(Печат, 30. 7. 2021)



Categories: Преносимо

Tags: , , , , , , , , , , ,

7 replies

  1. Уопште нас не занима ко шта мисли или нас убеђује о вакцинама или било ком другом фармакомедицинском производу. Не занима нас да ли су добре или лоше. Једино што треба да нас занима је то да ли су добровољне или присилне. Јер медицински поступци могу бити присилни само ако смо заточеници у нацистичком концентрационом логору.

    29
  2. ХВАЛА СВИМА ВАМА НА ТРУДУ ЗА ОВО МУДРО ОДМЕРЕНО РАЗМИШЉАЕ,ПОЧЕВ ОД ПИСЦА ТЕКСТА,ПРЕВОДИЛАЦА,ЕПИСКОПУ ИРИНЕЈУ И ВАМА ИЗ СТАЊЕ СРВАРИ ЗА ОБЈАВИУВНА ВАШЕМУ ЦЕЊЕНОМ ПОРТАЛУ.ПС.треба га ,овај текст задржати за неко време,да га што већи број заинтеросованих прочита.

    9
    1
  3. Осврнућу се само на почетак текста, вођен “ логиком “ аутора, која је носач ( вектор ) свеколиког текста :
    Зашто су класичне вакцине баш толико неделетворне ?
    Јесте ли носач у векторским вакцинама само оно што аутор аксиоматски спочитава ?
    Како реагују и р – рнк и т – рнк и и – рнк људских градивних ћелија, а најпрво полних ћелија на “ убачену информацију ?
    Унутар ћелије, у току и након митозе и мејозе, шта се догађа са електронским, енергетским органелама – Голџи и митохондријалним апаратима ?
    Све надаље у тексту је рационализација на магијском, навикном нивоу, који никакву стварну блискост са духовношћу и душевношћу, религиозношћу је ли, НЕМА…
    ИСТИНСКА религиозна запитаност вазда полази од питања : “ Шта смо ђавоимано начинили драгоценој творевини људске плоти – одбрамбеном систему, када више не брани, но напада и разбољева тело ? „

    22
    3
  4. @Зоран Николић (Ваљево)
    У потпуности се слажем са Вама, Зоране.

    Хвала Вам за израз „носач“, којим сте народним језиком дефиисали тзв. векторске вакцине (Спутник В и АстаЗенека).

    Иако имам универзитетско образовање на пољу математике (или баш зато), није ми било јасно шта вектори траже у медицини. Никако нисам успијевао повезати сабирање вектора с вакцинама. Сад ми је јасно да се ту само баца димна завјеса обичном народу. Да не кажем пуку. Што више неразумљивих термина, то боље.

    Нажалост, примијетио сам да браћа Руси у томе предњаче. Што се може рећи једном простом ријечи, каже се са три (квази)научна израза. А није увијек било тако. Сјећам се врсног руског физичара Савељева. Његову књигу о нуклеарној физици је било задовољство читати. Појаве на атомском нивоу предочене на тако разумљив начин.

    У ствари, мислим да је сада и циљ замаглити ствари, да би се лакше манипулисало масама. Вектори зла се усмјеравају на наш лијепи србски језик. Да му душу запосједну.

    18
    1
  5. @Момчило
    Врли брате Момчило, Ви јесте један од чувара србскога језика, опседаће му душу, али ради таквијех као што сте Ви, неће је запосједнути…
    Јекавица, ијекавица, екавица, икавица – ето радости изобиља…

    16
  6. @Зоран Николић (Ваљево)
    @Гремлин

    Врли брате Зоране, екавица, ијекавица, икавица… јесу богатство. Али нас (помало) и раздвајају. Наравно, само оне који траже длаку у јајету. Али они ће увијек наћи трун у оку брата својега.

    Ја бих, да се питам, вратио слово „ЈАТ“ у нашу србску азбуку. Да сви пишемо исто, а нека изговара свако на свој начин.

    Као што Гремлин често ради на овом нашем сајту.

    РЅ Иначе, први примјерак Његошеве Луче микрокозма, који ми је дошао у руке, је био фототипско издање (оригинала). Иако сам се тада први пут сусрео са предвуковском азбуком, нисам имао (превише) тешкоћа да књигу прочитам.

  7. @Зоран Николић, Момчило

    Преоштри сте што се тиче горњег прѣвода. Појам „вектор“ се може прѣвести као „прѣносилац“ или прѣносник кад се говори о маларичним комарцима, на примѣр, али се ствари усложњавају кад пође рѣч о микробиологији и нано-технологијама. Коме ће се прѣводилац, нѣдовољно упућен у танчине тѣх наука, обратити за савѣт у изналажењу одговарајућег домаћег израза, ако знамо да нам је већина високообразованих стручњака практично функционално полуписмена кад је у питању матерњи језик? Да нѣ говоримо о потцѣњености језичких питања уопште и чињеници да се иначе многе ствари, па и прѣвођење, раде врло површно, збрда-здола и о свом руху и круху?

    Горњи чланак је пријатно изненађење у том погледу. Видимо да су прѣводиоци свој рад повѣрили редактури владике Иринеја, дакле провѣри и поправци од упућенијег човѣка – поступак који је права рѣткост у наше врѣме, и то за чланак намѣњен широкој публици. И прѣвод је испао солидан, без промашаја које срѣћемо и код много једноставнијих тема.

    Што се враћања „јата“ (и још пар слова) тиче – то је неопходност, ако хоћемо да се питање српског језика врати у колосѣк науке о језику и заустави разлагање српског народа, зато што лоше, политикантски рѣшено језичко питање јесте један од битних узрочника нашег свеопштег распада. Имају и други језици своје ијекавице и екавице, али се ниједном језику нѣје десило то што се десило српском, зато што ником нѣје пало на памет да свој језик правописно поцѣпа, осакати, па затѣм крчми лѣво и десно. А Срби су се тиме чак хвалисали као великим достигнућем.

    Наравно да ће враћање „јата“ бити скопчано с многим тешкоћама и отпорима. Ту је у првом реду банална навика и наша лѣњост духа, нѣсклона промѣнама чак и онда кад су оне од животног значаја. Проблем је затѣм одређивање мѣре употрѣбе тог двогласника, који се иначе понаша врло нѣстабилно. И у мом коришћењу тог слова је лако пронаћи нѣдослѣдности. Његова употрѣба нѣ може бити истовѣтна оној у Срѣдњем вѣку или прѣ двеста година, језик се ипак мѣња. У којој мѣри се држати етимолошког начела? Описмењавање ће у сваком случају бити захтѣвније него сад, али зато неупоредиво дубље и свеобухватније. Наша Црква би у том послу могла дати огроман допринос, када би озбиљније порадила на обнављању и враћању српскословенског извода црквеног језика. Код наших владика, нажалост, свѣст о овој потрѣби практично нѣ постоји, имају „паметнија“ посла.

Оставите коментар