Еди Рама: Косово као српска света земља је само митологија

Албанци и Срби би могли да се угледају на Французе и Немце после Другог светског рата, рекао је Рама

Еди Рама (Фото: АП)

Албански премијер Еди Рама каже да је решење питања између Србије и Косова императив и истински кључно за ослобађање потенцијала који постоји у односима између Србије и Албаније и наводи да би било сјајно када би Албанци и Срби могли да се угледају на Французе и Немце после Другог светског рата, преноси Еуроњуз Србија.

Еди Рама сматра да Србија и Албанија морају да искористе све прилике и поручује да ЕУ “не може да нам говори шта смемо, а шта не смемо да радимо ”По његовим речима, „или ће народи на Балкану имати одрживу перспективу и имати своје место у ЕУ, или се разне ствари могу десити“.

Када говорите о Србији, шта је она за Вас? Како бисте у неколико речи објаснили ваш однос према Србији?

„Добро питање. Када кажете “Србија” било коме, као Албанцу, и мени наравно, не могу а да не помислим на Косово, и не могу, а да не помислим на дугу историју сукоба, одвојености Албанаца, тишине између Албаније и Србије, и разним другим стварима. Опет, ако одемо корак даље, када кажемо Србија, мислимо на невероватне спортисте и спортисткиње, на невероватне филмове, креативност, неке креативне особине, рекао бих, и на крају крајева, када све то имамо у виду, две ствари се намећу: један језик, који нам је постао познат, као звук, не зато што смо га разумели, већ зато што смо покушавали да разбијемо зид изолације, гледајући југословенску телевизију, која је била забрањена, а била је једини прозор у свет, јер италијанска телевизија није могла да се гледа у две трећине Албаније.  Опет, осим језика, остаје куриозитет, колико тога можемо да радимо заједно у будућности и колико би било сјајно ако бисмо ми међусобно, Албанци и Срби, могли се угледамо на Французе и Немце после Другог светског рата. Наравно, то је потпуно друга димензија, али је слично, у смислу воље да се преброди историја, да се реше спорови, да се направи нова основа и да кренемо да се боље упознајемо и да нашој деци оставимо некакво другачије наслеђе“, рекао је Рама.

Ситуација се променила. На пример, сада када улазите у Албанију из Србије, није вам потребан пасош, већ само лична карта. И то је резултат пројекта кога називају мини Шенген. Да ли сте задовољни напретком тог пројекта који сте потписали са председником Србије и премијером Северне Македоније?

„Ја имам једно неслагање са вашим председником и осталима који користе израз “Мини Шенген”, не свиђа ми се то “мини”. То је велика ствар за нас и више волим реч “регионални Шенген”, што значи простор у којем сви можемо да применимо четири европске слободе, а у међувремену да сви, појединачно имамо свој пут у правцу евроинтеграција. Не смемо дозволити да се тај невероватни потенцијал овог региона не оствари, јер ако отворимо просторе, ако срушимо зидове између нас, у облику нетарифних баријера, у облику разних других препрека и створимо много већи простор за кретање и сарадњу између људи, наравно да ће сви бити на добитку и будућност ће бити боља“.

Али неко тај пројекат не види на начин као Ви. На пример у Босни и Херцеговини и Црној Гори страхују од тог пројекта јер га виде као алтернативу чланству у ЕУ, и они то не желе.

„Да то није смео потез који води у бољу будућност, сви би то подржали. Али управо зато што је то смео потез који води у будућност, нормално је да постоје сумње, да постоји скепса, итд. Не заборавите да живимо у делу света у коме су теорије завере у великој мери део наших живота. Када гледамо на ствари, прво тражимо у чему је штос, шта се крије у позадини, а тек онда гледамо на позитивну страну. Желим да гледам на позитивну страну и мислим да је глупо рећи да је то алтернатива… То није алтернатива, то је добра ствар за свакога, јер то је нешто допунско, паралелно и што ће нам помоћи да сами себи покажемо колико смо способни и да постепено учимо како да организујемо свој систем у већем систему и да сутра имамо читав један простор који ће се сутра лакше интегрисати. Спровођење четири европске слободе у том простору – како то може уопште да буде штетно? Може само да буде позитивно“, рекао је албански премијер.

Зато што те теорије завере кажу да је овај пројекат одличан изговор за Брисел, јер неке државе у региону нису вредне да би постале чланице Уније, тако да ево вам пројекат и понашајте се као да сте у Унији.

„Нисам ја добио инструкције за то из Брисела. Брисел у старту није био задовољан тиме. Када смо кренули тај Берлински процес, који нас је окупио за истим столом, управо смо се ја и ваш председник залагали за нешто више и преузели иницијативу. Требало је времена. На почетку, Европа то није желела. На почетку је то био веома бирократски процес, а не самостална иницијатива земаља. Није то урађено зато што је Брисел то тражио“.

Упоредили сте евроинтеграције са књигом “Чекајући Годоа”, – “сви причају, а нико ништа не ради”. Да ли сте мислили само на евроинтеграције Албаније или би то поређење могло да се примени и на Србију?

„Не, у том тренутку, знате да постоји тај “пар” – Албанија и Северна Македонија и имамо ту мантру пара који је заједно, а опет није заједно и тако даље. Ми смо као Владимир и Естрагон (мисли на Чекајући Годоа прим. прев.) И Србија и Албанија су пар и имају своје разлоге да се жале. То је тако. Тај део је фантастичан, када један од њих двојице оном другом каже “Јел идемо?” А овај други каже “Идемо.” И онда Бекет каже “На крају се не померају”. Не знам, ко је овде Бекет? Оно што је сигурно је да ми нисмо Бекет. Ми смо Владимир и Естрагон“.

Постоје одређене иницијативе попут словеначке, а Словенија треба да преузме председавање ЕУ, које траже брже интеграције овог региона у Унију. Јанез Јанша каже – ако се Европска унија не прошири на овај регион, неко други ће се проширити. Верујете ли у успех такве иницијативе?

„Разумем. Ја не кривим Европску Унију. То је њихова кућа. На њима је да одлуче када су спремни да отворе врата другима. У међувремену, међутим, ми не можемо да стојимо и чекамо да се врата отворе. Морамо да радимо. Морамо да видимо како да искористимо све прилике, све што можемо да искористимо на неки слободнији начин. Западни Балкан је наш и на нама је да се њиме бавимо и Европска унија не може да нам говори шта смемо, а шта не смемо да радимо. Напротив, данас они све више подржавају овај процес, не зато што желе нас обухвате, неком алтернативом, на неки начин, већ зато што на неки начин им је тиме чистија савест, тиме што то подржавају. А опет, ми морамо да идемо напред, јер нема алтернативе. За Албанију, барем, нема“.

Сви говоре да су евроинтеграције и јасан пут ка ЕУ потребни овом региону, пре свега због стабилности. Али када год се појави нека врста блокаде, у тим интеграцијама се појави снажна реторика у свим земљама региона. У случају Албаније и Косова, онда се говори о великој Албанији, после чега увек уследи одговор Београда.

„Слушајте, то нисам био ја, био је то Жан Клод Јункер, ако се добро сећам, он није био ни Србин, ни Албанац, ни Црногорац, ни Македонац. Он је био Луксенбуржанин. Буржуј из Луксенбурга. Он је рекао да постоје две алтернативе за Западни Балкан. Пуна интеграција или рат. Ако бих ја то рекао, то би било окарактерисано као позив на рат. То је, признајем, изговорено на један врло отворен и неувијен начин, али тако је како је. За нас, у региону, Европска унија је данас још увек оно што је представљала за њене Оце осниваче. Место где коначно можемо да будемо слободни и безбедни и где коначно ми одлучујемо о нашој судбини, а не да о њој одлучују други. И због тога је то тако важно.

Али ви сте рекли, да је уједињење Албаније и Косова неизбежно и неупитно и да ће се догодити било кроз европску унији или као реакција на слепило и лењивост Европске уније.

Ја сам то рекао и могу да поновим, не као некакав мој програм или моју жељу, већ као моју анализу. Јер није био програм Жан Клод Јункера да води рат на Западном Балкану. То није био његов лични став, већ анализа. Анализа је једноставна. Или ће народи на Балкану имати одрживу перспективу и имати своје место у Европској Унији и породици европских држава, или се разне ствари могу десити. Свашта се дешавало у прошлости, зашто се то не би могло поновити? Шта се променило? Само једно се променило: у прошлости, није постојала ЕУ као избор, а данас постоји. Европска унија је оно што може да нас одведе у будућност. Све остало лако може да нас врати у прошлост.

Да ли можете да кажете, као поруку грађанима Србије, званичницима или било коме у региону – “Не, неће бити велике Албаније”?

„Пре свега, морате да знате једну ствар. Велика Албанија никада није постојала у нашем језику и није никаква измишљотина коју сам нашао у нашим уџбеницима историје или неким размишљањима и завештањима наших великих умова. Велика Албанија је појам који је настао изван Албаније и подстицали су га они који су хтели да направе опасно чудовиште, које би, наравно, представљали опасни Албанци. Велика Албанија је нонсенс сам по себи“.

Значи то је ноћна мора, као што сте рекли, ноћна мора Србије.

„Да, али Велика Србија је исто нешто што се од вајкада спомиње. Али, идеја о уједињењу у оквиру Европске Уније је идеја која превазилази етничке поделе. Ту се ради управо о четири европске слободе, дати свима прилику да буду слободни да се крећу, тргују, да имају могућност да померају капитал, услуге и, да завршим, по мени се ту ради пре свега о укидању граница. То је веома важно и онда никог неће бити брига за оно што сте помињали“.

Како видите дијалог Приштине и Београда? Какве резултате очекујете?

„То је веома тешко питање. Пуно је воље потребно, јер је изгубљено много времена. Ја кажем да нама, народима на Западном Балкану, никада није било боље. Албанцима никада није било боље. Пре 10-20 година, ове ствари које данас сматрамо нормалним, нисмо могли ни да замислимо. Решење питања између Србије и Косова је императив и истински је кључно за ослобађање потенцијала који мислим да постоји у односима између Србије и Албаније. Наравно, постоје препреке, није на мени да кажем на који начин се то треба решити. Наравно, ја мислим да је признање Косова од стране Србије нешто што касни и ја мислим да није у корист Србије и српског народа да се настави ова ситуација у којој су они, на неки начин, пригрлили једног духа кога не могу да се ослободе.

Да ли разумете грађане и званичнике Србије? Да ли разумете шта за Србе значи Косово и зашто не могу да се ослободе тог, како кажете, духа?

„Шта за њих представља Косово, реците ви мени? То да је једном то била света земља… То је само митологија. Данас морамо да живимо што је више могуће заједно и да градимо што је више могуће бољи живот за наш народ. Што се тиче баштине и наслеђа, у реду. Баштина је нешто непорециво. Постоји баштина

Заоставштина је, кажете, неупитна. Али Приштина сво наслеђе види као наслеђе Косова. На пример, манастир Дечани за њих није наслеђе Српске православне цркве.

„Да, али зашто морамо да разговарамо о пасошу једног верског храма. Баштина је по мени непорецива, у смислу историје Православне цркве. Као што је непорецива, у Албанији, историја Православне цркве, Католичке цркве, муслиманске заједнице и храмова које су градили разни инвеститори у разним периодима. Данас је важно да на јасан начин решимо питање сигурности, безбедности и дуготрајности те баштине. То је баштина човечанства. То није баштина српске државе или… „

Али постоје покушају да се избрише то српско наслеђе на Косову, посебно владе у Приштини.

„Како то мислите, да избришу?“, упитао је Рама.

Да се избрише, да се више не говори о српском верском и културном наслеђу.

Еди Рама (Фото: Sputnik/Алексей Витвицкий)

„Да се другачије изразим. Ми имамо православну цркву, која у Албанији има своју историју. Дуго је била повезана Грчком православном црквом. Онда је у једном тренутку постала аутокефална православна црква. Али цркве су постојале и пре аутокефалне православне цркве. Е сад, да ли Грци могу да дођу и кажу “то су грчке цркве и то је грчка територија?” Не могу. Али, опет, имају потпуно право да кажу да је то део наслеђа њихове цркве. Где је ту проблем? Ако желимо да направимо проблеме, то можемо увек, али ако желимо да проблеме решимо, онда је то заједничка баштина. Наравно, у оној мери у којој то зависи од српске православне заједнице и Српске православне цркве, наравно да имају право на то“.

И у том контексту, какав резултат дијалога очекујете?

„На пример, шта мислите како је могуће да, и ја сам то исто рекао Александру и Ани у неформалном разговору, али могу и вама да кажем јавно: Како је могуће, с једне стране да Србију брине судбина те баштине у смислу њеног чувања, а истовремено тако дуго блокира улазак Косова у УНЕСКО? Ко боље од УНЕСКА, са Косовом као његовим чланом, може да гарантује интегритет тога?“

Србија је чланица УНЕСКО. Србија може да их заштити.

„Да, али у оној мери у којој Србија то може, где је ту проблем? Зашто морају да покрећу то питање. Да ли могу да оду на лице места и заштите ту баштину? Не. То је шизофрено – с једне стране се каже да Србија може то да заштити, а са друге стране се каже да се то не може заштитити. У међувремену, један од корака би био да се каже “Косово би требало да уђе у УНЕСКО, и УНЕСКО би требало да гарантује безбедност и сви су на добитку. Да ли видите како себи компликујемо живот?“

Када је реч о односима Срба и Албанаца, и наравно у контексту Београда и Приштине, у Београду влада забринутост да би Приштина могла да поднесе тужбу за геноцид против Србије. Премијер Курти је изјавио да ће Приштина то урадити. Шта мислите о томе?

„Пре свега, то је веома компликовано питање у погледу правне садржине. Друго, мислим и то је мој јасан став и то сам јавно рекао и понављам вама: Требало би да се концентришемо на решавање тог конфликта и на будућност. Требало би да више размишљамо о томе колико година ћемо изгубити тиме што нећемо постићи коначно решење за тај проблем. Ту нема победника, ако се то не реши. Нисмо сами на свету. Имамо партнере, савезнике. Само Косово је нова реалност, која је резултат великих напора на самом Косову и изван њега. Те некакве велике идеје и одлуке не треба доносити само зато што неко мисли тако или само зато што ми мислимо тако, већ се морају донети на јасном путу консултација и слушања оног што наши партнери и савезници имају да кажу. Нисам до сада чуо никога да подржава ту идеју.“

Где видите овај регион за пет година? Да ли ће неко постати чланица ЕУ?

„За пет година, у ЕУ? Да ли се шалите? Свашта може да се деси, не знам. Али, ако сама ЕУ не зна прецизно шта ће с њом бити за 10 година, како ми да знамо да ли ћемо ми бити у ЕУ. По мени, не ради се о роковима. То морамо да радимо јер је то најбоље за наше земље. Европске реформе и евроинтеграције су алати које иначе не бисмо имали.“

Господине Рама, на крају интервјуа, шта бисте поручили српском народу?

„Рекао бих оно што сте ви поменули на почетку: није вам потребна виза, чак ни пасош, само лична карта. Дођите да нас посетите, дођите да уживате у нашој обали, да упознате људе. Јер оно што људи могу да ураде, никаква политика или стратегија не могу да постигну у смислу приближавања земаља, путем упознавања и разумевања. С тиме ћу завршити – прошлог лета имао сам прилику да будем у једном летовалишту, а прошло лето није било добро, због пандемије, али било је пуно Албанаца са Косова, и Срба. И нису изгледали као да им смета да буду заједно. Наравно, лакше је за народ, јер жели да уживају у животу, да иду на летовање, да разговарају, то је скроз природна ствар. За политичаре је то тешко, тешко је лидерима и владама када треба да решавају велике историјске сукобе. Али док покушавамо да решавамо сукобе, нека људи долазе у посету, склапају пријатељства, да се боље разумеју. Сигуран сам да ће бити све боље и боље“, рекао је Рама.

Опрема: Стање ствари

(Покрет за одбрану Косова и Метохије, 11. 6. 2021)



Categories: Вести над вестима

Tags: , , , , , ,

Оставите коментар