У расправи су готово сви посланици говорили у прилог покретању поступка за измену Устава
Скупштина Србије (Фото: Стање ствари)
Скупштина Србије одлучила је јуче, на предлог владе, да покрене поступак за промену Устава у делу који се односи на правосуђе. За ову одлуку гласало је 207 посланика, против су била три, уздржана су била два, а један посланик није гласао. Сада је на потезу скупштински Одбор за уставна и законодавна питања, који треба да припреми предлог измена, о коме ће се потом изјаснити парламент, а уколико би га посланици подржали, следио би референдум, на коме ће грађани рећи коначну реч.
Образлажући предлог владе да се покрене поступак за промену Устава, премијерка Ана Брнабић подвукла је да се измене односе на правосуђе, да су оне потребне на путу евроинтеграција, али да се раде, пре свега, због грађана, којима ће побољшати квалитет живота јер „правда не треба да буде спора, али достижна, већ достижна и брза”. Навела је да је јавна расправа о уставним променама трајала 18 месеци, истакавши да је то показатељ колико је овој власти стало до постизања што ширег друштвеног консензуса о овако важном питању, изразивши наду да ће до њега и доћи и да ће се тако ући у референдум.
Ана Брнабић (Фото: Танјуг/Влада Републике Србије)
Брнабићева је казала:
„Никада до сада није било јавних расправа, неко је радио на изменама устава у затвореном кругу, грађани су излазили на референдум без практичног знања шта се мења и он је био више него упитан. Сада, ко год да дође на власт, не може ићи испод тог стандарда, дакле мора да постоји широка јавна расправа, сагласност Венецијанске комисије, да и други потврде да је све урађено по светским и европским нормама и да грађани знају о чему одлучују.”
Према премијеркиним речима, промена Устава је један о три кључна приоритета владе, подсетила је на економске реформе спроведене 2014. и 2015. године и додала:
„Све реформе које се спроводе не раде се само ради европских интеграција већ пре свега ради побољшања квалитета живота грађана Србије, а у том смислу, важно је ојачати владавину права. Измене Устава у области правосуђа су, у томе, једна од најважнијих карика.”
У расправи су готово сви посланици говорили у прилог покретању поступка за измену Устава, ипак, обележила ју је полемика коју је покренуо Шаип Камбери (УД–СДАС), а у којој су учествовале премијерка и присутне министарке Гордана Чомић и Јадранка Јоксимовић. Камбери је у опширном излагању, које је брзински читао нешто више од 15 минута, између осталог, рекао да је против парцијалних измена Устава, зато што цео Устав треба променити, те због тога посланици овог посланичког клуба и неће учествовати у овом послу. Анализирао је тачку по тачку Устава, које су, по њему, спорне, од тога што се Србија дефинише, пре свега, као држава српског народа, а 20 одсто грађана су припадници националних мањина. Као примере како би требало дефинисати Србију, навео је Црну Гору и „устав Косова, где пише да је република Косово држава својих држављана” и додао да је сама преамбула Устава препрека за бржи напредак Србије ка ЕУ јер Косово и Метохију дефинише као део Србије.
Шаип Камбери у Народној скупштини (Фото: Ало)
Ђорђе Милићевић (СПС) рекламирао је повреду пословника, замеривши председнику парламента Ивици Дачићу што је дозволио Камберију да говори мимо дневног реда, мада је практично на овај начин реплицирао Камберију, а Дачић је позвао све посланике да се држе дневног реда.
Одговарајући Камберију, премијерка Брнабић је казала да није у реду да се у Скупштини Србије позива на устав самопроглашеног Косова будући да је посланик у парламенту земље чији је део КиМ – „то је наша покрајина, ви то морате да поштујете”. Навела је: „За овај дом не постоји устав Косова, а независност су извојевали не питавши ниједног свог грађанина. То је исто као да сам се ја једног дана пробудила и одлучила да је моја Карабурма независна и донела устав Карабурме, не питавши никога ништа. Колико би тај устав Карабурме био валидан, исто толико је валидан устав Косова.” Премијерка је казала и да не жели да јој такозвано Косово буде узор у било чему, подсетивши на почињене злочине над Србима за које нико није одговарао.
Камбери јој је одвратио да је могла да помене масовне гробнице косметских Албанаца пронађених у централној Србији, а премијерка је одвратила да јој је бесконачно жао што су се такве ствари дешавале, наводећи да је Србија свако место на које је указано истражила, а да Приштина, осим два, не дозвољава истраживање – „само у мртвачници у Приштини има 350 мртвих чија се идентификација не дозвољава годинама”.
Премијерка је Камберију казала и да је „лицемерно да неко каже да је посвећен европским интеграцијама, а да неће да гласа за уставне амандмане које је одобрила Венецијанска комисија, а самим тим и ЕУ”. Камбери је замерио Дачићу што није реаговао јер га је, како је рекао, Брнабићева увредила назвавши га лицемером. Премијерка је одговорила да свако има право да гласа како хоће, да није вређала, али „лицемерно је да неко ко каже да је за брже евроинтергације неће да гласа за уставне промене које је поздравила Венецијанска комисија, па самим тим и ЕУ – то је, за мене, класично лицемерје”.
Реаговала је и министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог Гордана Чомић и казала да је Камбери говорио о критикама које су на Устав изречене 2006. и 2008. године, наводећи да се од тада много тога променило, те да је Устав „људско-правашки, на њему се темељи Закон о националним саветима националних мањина, који смо донели, није исто говорити о члановима Устава и примени у пракси”.
Гордана Чомић (Фото: Танјуг/Тара Радовановић)
Муамер Зукорлић (СПП) казао је да посланици СПП-а подржавају европски пут Србије, да су учествовали у јавној расправи, да је „Устав важан за добро уређење државе, али имати добар Устава значи само да имате добар оквир за уређење државе, не значи да ће друштво и држава добро функционисати”. Казао је да је Стаљинов устав, по мишљењу стручњака, био добар, а „знамо шта је било у пракси”. Навео је да су неки Бошњаци, који сада критикују овај предлог, били део власти Војислава Коштунице кад је доношен Устав, и то тако да је на њему остала флека због криминалних радњи током референдума. Истакао је: „То је била велика брука, зато је ова промена Устава, макар и парцијална, начин да покажемо да је држава озбиљна и да може да прође и нимало лаке разговоре с правосуђем, ово је прави корак напред.”
Као и скоро сви дискутанти, и Балинт Пастор (СВМ) подсетио је на уставни историјат Србије, а потом подсетио на процедуру измена Устава. Истакао је да је парламент јуче одлучивао само о томе хоће ли бити покренуте измене Устава, а тек када се та одлука донесе, за шта се он залаже, Одбор за уставна питања треба да сачини предлог тих измена: „Ми у овом тренутку немамо никакав предлог, он ће тек бити написан, па за неколико месеци скупштина треба да се о њему изјасни и ако га усвоји, следи референдум.”
Председница Одбора за уставна питања и овлашћена представница АВ–ЗНД Јелена Жарић Ковачевић (СНС) позвала је посланике да подрже предлог за покретање поступка промене Устава, истакавши да ће тако подржати интенције владе да у области правосуђа буду спроведене реформе, а „то би било добро за грађане, али и за Србију да постане пуноправна чланица ЕУ”. Детаљно је говорила и о свим спроведеним јавним расправа поводом измена Устава.
Мирјана Чекеревац
Опрема: Стање ствари
Categories: Вести над вестима
Оставите коментар