Јагош Раичевић: Рио Тинто и дошао у Србију зато што она не мари за заштиту животне средине

Немогуће је направити рудник литијума који поштује еколошке законе а да притом буде исплатив

Протест испред седишта компаније Рио Тинто у Београду (Фото: Иницијатива покрени-промени)

Председник Вучић је јуче, 4. јуна, одржао конференцију за штампу. Около наоколо, све као важне теме о којима је говорио – те Kосово, те владавина права, па ЕУ а онда – једино због чега је у ствари и сазвао конференцију: Рио Тинто! Сви папири које је имао испред себе, тицали су се само и искључиво Рио Тинта. Палмер, Kосово и онај из ЕУ му дођу као димна завеса; жалосно, али истинито. Чак је показао и комад јадарита, лепо упакован у стаклену коцкицу…

Kо је гледао или слушао конференцију, могао је да примети да је Рио Тинто апсолутни приоритет за Владу Србије. То је питање коме нису дорасле ни Ана, ни Зорана, ни Ирена (ко ли је она?) – то је проблем који Он лично мора да решава. Узео је Рио Тинто под своје и уверен је да зна како да опробаним методама направи за себе политички капитал.

Фото: Tанјуг/Раде Прелић

Председник о свему, само о најважнијем није смео ни да зуцне – а то је заштита животне средине!

Председник је причао о свим могућим добитима које доноси литијум – графикони, пројектовани милиони, мед и млеко… Да је пуцано из свих расположивих оруђа, видело се када се прешло и на популациону политику. Да је још поменуо и неки од десетак стадиона које планира да зида по Србији, млади који чине окосницу опозиције би одмах претрчали на његову страну. Није се сетио, али мени је и ово било довољно: убедио ме је да би рудник јадарита заиста могао да буде одлично решење. Заиста би могло. Али…

Онда сам се сетио наших великих загађивача који од Србије направише најзагађенију земљу у Европи и чињенице да наша власт (читај председник) не да не може – него нема намеру да се тиме бави. Питам се – како онда мисли да контролише рад будућег рудника Рио Тинта, апсолутно највећег загађивача животне средине у историји Србије – ако не може ни десет пута мање загађиваче да доведе у ред? Шта ће имати народ Србије од његовог „извините, погрешио сам“ или „погрешно су ме информисали“? Шта ће нам докази да наш поштени председник није узео ни динар од Рио Тинта – када савска вода више неће бити за пиће?

Председник Србије Александар Вучић (Фото: Бета – М.О.)

Дакле – председник о свему, само о најважнијем није смео ни да зуцне – а то је заштита животне средине!

Није то никаква зелена агенда, нити поглавље 27, већ је заштита здравља и животне средине питање живота и опстанка не само за грађане Мачве, већ целе Србије. Не разуме то председник, делимично што неће, а делимично јер га лажу. Kо коме у том партијском компосту прича бајке, мени лично није важно: битно је да то што Вучића лажу о Рио Тинту и његовим плановима јесте проблем његове партијске организације власти, и не може му бити алиби да лаже нас!

Да се подсетимо: прво је био само рудник јадарита, па када се народ најзад побунио јер се испоставило да је еколошка штета услед експлоатације и прљавих технологија обраде литијума изузетно велика – И ДА НЕЋЕ БИТИ KОНТРОЛИСАНА, онда је као бонус однекуда извађена фабрика батерија, мислили су – да извади штету. Kао да ће то умањити последице тровања животне средине…

Литијум батерије, па аутомобили, авиони, камиони…

Kада се испоставило да је еколошка штета далеко већа и од тога, јер нема намере (и начина) да се отрови уклоне из земље, тла воде и ваздуха, убацује се још већа шаргарепа – изградња фабрике електричних аутомобила у Србији! Драги еколози, далеко сте догурали. Ако наставите овако, ускоро вам можда обећају и фабрику авиона.

Причао је председник Србије речником америчке дипломатије, дакле све у стилу могло би да буде… Срби су старији и поштенији народ од Амера, ми изговарамо целу реченицу: „могло би да буде, али не мора да значи“. Kорист од рудника би била, каже председник, око 600 милиона евра (опет нова цифра, причало се раније о свега 70-так милиона евра).

Јадарит (Фото: Викимедија)

Од фабрике батерија, каже председник била би добит чак око 3.5 милијарде евра! Све годишње, и све у стилу „могло би да буде“..

А ако би добили и фабрику аутомобила – могло би да се заради и око 17 или 18 милијарди евра! Ако сам добро схватио – годишње! Па ко да не гласа за то?

А опет, питам се кад пре (и како) су већ то „стручњаци“ израчунали? Kаква то Потемкинова села цртају нашем председнику лобисти које ко зна ко плаћа? Је ли иначе раде нешто конкретно, или само цртају паралелни универзум у коме цвета „шта би било кад би било“?

Kо је опет слагао председника?

Kаже председник – ради се о подземним ископавањима, и тиче се само око 300 хектара земљишта. Је ли то опет неко слагао председника? Документи говоре да се ради о око најмање 2.000 хектара, плус још десетак хиљада хектара које ће погодити загађена вода и земљиште, велики басени муља и милиони тона јаловине и рударског отпада и плус исто или још више од дистрибуције отровних гасова ваздухом.

Интересантно, председник није смео да помене дводневни састанак у САНУ који је био посвећен баш Рио Тинту, иако му је Зорана Михајловић (уместо Ане Брнабић) преседела тамо читав дан. Зашто? Да ли је то зато што председник не уважава мишљење САНУ? Или је можда опет неко слагао председника?

Протест у Лозници испред зграде управе града сликовито говори како грађани доживљавају долазак Рио Тинта

Рудник литијума не може да поштује еколошке законе и буде исплатив

Ја бих, као учесник тог скупа, рекао да је то зато што је став апсолутно свих учесника дводневне расправе (осим представника Рио Тинта) био – да би изградња рудника била погубна за животну средину Србије. Али – не зато што је немогуће направити један такав рудник, већ зато што га је немогуће направити да поштује еколошке законе и да буде исплатив! Да се разумемо – Рио Тинто је и дошао у Србију зато што она не мари за заштиту животне средине, државу која је Елдорадо за загађиваче. Сме ли неко да каже нашем председнику да ми свој привредни раст темељимо највише на рачун загађења животне средине, и да то више не може тако да се наставља?

Спремни за референдум

Вучић је рекао да су надлежни спремни да о руднику за експлоатацију јадарита, који би градила компанија “Рио Тинто”, спроведу референдум у општинама или целим окрузима, како би се видело шта је то што грађани желе и да ће се та одлука поштовати, али и истакао да би грађани морали да знају шта им тај пројекат доноси.

***

Ја мислим да председник Србије то добро зна. Зато ниједном није поменуо еколошке законе јер зна да није у стању да организује државу која ће их поштовати. Нуди нам само користи (на папиру), које ће ако и када их буде – бити вероватно бар десет пута мање. Штету наравно не помиње, не зато што се живот и здравље тешко преводе у евре и доларе, већ зато што не сме да чачка тамо где је најтањи – а то је заштита животне средине. А она постаје – у ствари већ јесте – апсолутно најважније питање глобалне светске политике.

Види председник да без народног пристанка неће моћи, зато рачуна на медије који треба упорно да понављају како сви други осим њега лажу! Тако је председник крајње упростио ствари: ако сте против прилива око 200 милијарди евра у наредних 10 година, онда гласајте против! И онда нам је, после полусатног лобирања за Рио Тинто, председник свих нас крајње добронамерно и чисте савести поручио – нећу ја да се мешам(!?) нека народ одлучи! И у праву је председник. Али, право питање које он поставља народу је следеће: хоћете ли здравље или милионе? С тим да је нарушавање здравља сигурно, а милиони нису.

Нема Србија никакве обавезе и морања да потпише уговор о изградњи рудника

Јагош Раичевић (Фото: Између сна и јаве)

Не разумем зашто је председник читао имена свих претходника који су одобравали истраживање литијума. То што су они пре њега одобрили испитивања, он покушава недовољно обавештеном народу да представи као да га то сад обавезује да мора да потпише уговор са „Рио Тинтом“ о изградњи рудника – а не обавезује га уопште. Не каже он то директно, али жели да остави такав утисак. Али – ко је пажљивије слушао, могао је само да закључи да се он својим претходницима на свим тим одобрењима захваљује! Из његовог излагања смо схватили – да није било Ђиласа, не би било јадарита и економског напретка! Председниче, мењајте Пи-Ар-ове, има још писмених у Србији…

На крају, колико је за председника Рио Тинто озбиљна ствар, он се нада да ће у Бриселу где ће ићи да разговара о Kосову – бити речи и о литијуму…

На самом крају – ми у Србији немамо посла са Рио Тинтом већ са Рио Савом. Јесте то ћерка фирма, али да ли је Рио Тинто мајка или маћеха – то не знамо. И Петар Петровић и Петар Јовановић имају обојица надимак Пера, али нису исте особе. Kада дође до прве еколошке катастрофе, Рио Сава ће да банкротира, а Рио Тинто јесте Рио, али није Сава, а ко зна шта ће бити са реком Савом и нама до тада…

Истина, народ треба да одлучи. Питам се само – на основу чега?

Наслов и опрема: Стање ствари

(Између сна и јаве, 5. 6. 2021)

Прочитајте још



Categories: Преносимо

Tags: , , ,

1 reply

  1. Председник је причао о свим могућим добитима које доноси литијум – графикони, пројектовани милиони, мед и млеко…
    ++++
    Да о свему, а нико да га пита “ А колики је твој део ?“

    5
    1

Оставите коментар