Повлачење Наоми Осаке са „Ролан Гароса“: Право на непослушност и интегритет

Нису спорне различите оцене, спорне су салве напада оних који живе од резултата изванредне јапанске тенисерке

Наоми Осака (Фото: PROFIMEDIA)

У доба када мушки тенис потпуно засењује женски, једна тенисерка је током последњих недељу привукла више пажње него борба Надала и Ђоковића за титулу на Ролан Гаросу. Више и од елеганције Федерера у првом мечу после још једне дуге паузе.

Наоми Осака је уочи доласка у Париз најавила да после мечева неће долазити на обавезне разговоре са новинарима. Даваће изјаве на терену, али неће бити присутна када медији користе слободу да питају шта им је мило. Осака је посебно истакла да жели да отвори питање односа према спортистима и њиховом менталном здрављу, јер се новинари понекад понашају безобзирно и „шутирају посрнуле док су на земљи”.

Најава је била неочекивана и одмах покренула прозивке. Они који годинама играју по правилима власника музике, нису могли да подрже такву побуну. Зашто би неко са 23 године дозволио себи да избегава обавезу свих других, у спорту са високим наградама? Осака је у краткој каријери већ зарадила 20 милиона долара, а много више од спонзора, којима је улагање у харизматичну тенисерку јапанско-хаићанског порекла изузетно уносно.

Следећи корак начињен је после победе Осаке против Румунке Патриције Тиг и недоласка пред медије. Уследила је казна организатора од 15.000 долара, врло скромна према упозорењу да би поновљен прекршај могао да доведе до искључења са гренд слем турнира. Не само овог у Паризу, него свих. Такав је био заједнички став власника све четири највеће тениске представе.

Осака је одговорила повлачењем са турнира и тениса на неко време. Поручила је на друштвеним мрежама да је већ под великим притиском и да о проблемима менталног здравља није говорила олако. Конкретно, да од освајања Њујорка 2018. има проблема са периодима депресије и да јој излагање новинарским питањима после мечева изазива нападе анксиозности, које тешко подноси.

Наоми Осака (Фото: PROFIMEDIA )

Са таквим отварањем пред медијима, Осака је вероватно рекла и више него што би знатижељни питали. Остало је само да јој се пресуди. Можете стати на било коју страну, изабрати речи: размажена, неспособна за спорт, или пак храбра особа, са више интегритета од већине. Није спорно да станете на једну или другу страну, али је спорно каквим су изливима беса Јапанки пожурили да пресуде многи који живе од њених изванредних резултата.

Најапсурдније су изјаве да Осака не жели да разговара са онима који су је створили, те да њена будућност зависи од медија. Да се не лажемо, медији живе од звезда и од тога што их прате у стопу, а никако их не стварају. Медији су створили Ану Курњикову и Ника Кириоса, спортисте који нису пришли ни близу борбе за највеће пехаре. Како су и чиме могли да створе четири гренд слем титуле тенисерке која је званично „само” друга на свету, али је реално највећа звезда женског тениса? О њој је довољно да се напише и оно што покаже на терену.

Истим медијима су брзо стигле опомене, када су Осаку листом подржале НБА звезде и спортисти широм света. Право на непослушност и лични интегритет, данас је готово заборављено. Ко год га покаже, без обзира на разлоге, изазваће дубоки наклон и дивљење једног дела света, од Серене Вилијамс преко Стивена Карија до многих спортиста који би желели да имају сличну храброст пред владајућим системом и често бесмисленим правилима.

Претње да ће Осака изгубити уговоре и платити за непослушност сада су део њене жртве, али она је далеко мања од жртвовања сопственог здравља. Та се тема у врхунском спорту одавно потискује. Прошле су деценије пре но што је Робин Содерлинг проговорио о својим проблемима. Можда ће случај Осаке помоћи да се такве ствари не гурају под тепих, као ни питања права и потребе новинара да задиру у лични живот спортиста.

Опрема: Стање ствари

Марјан Ковачевић

(Политика, 2. 6. 2021)

Прочитајте још



Categories: Преносимо

Tags: , , , ,

1 reply

  1. A Thorn of Light

    A thorn of light
    Pierced my heart
    At a durian night
    In the jungle

    Deep gap in age and race
    And praying way
    A smile on the face
    Nothing to say

    Born as a gazelle
    But works like a pack horse
    Dreams to excel
    Defends from worse

    No need to be smart
    To expect the defeat
    But still happy with a brave heart
    And bare feet

    Day after day
    Repeating the same
    A wish to run away
    Back to self, straight to fame

    Momcilo Vukovic

    11

Оставите коментар