Драгослав Пакић: Вучица на овна своје право има ка’ нејака жена на слаба човјека

Све више предлога да се уместо родно сензитивног језика и обавезне употребе фемининатива, као и уместо српског правописа и језика, једноставно пређе на хрватски

Фото: Pixabay

Пошто је професор/ка Србљановић/ка недвосмислено утврдила да је Мујо из Мостара на превару увео Фату у магазу па за њом замандалио врата, што је сваком ко у тим пословима има иоле искуства, јасно шта се потом у магази збило, закључила је да се у конкретном случају ради о најпримитивнијем чину сексуалне агресије над слабијим и незаштићеним полом/полком само због тога што је Фати наметнута друштвене љага да је обожавала злато а и понеког момчину Мостарца, под условом да је леп као што су лепи и мостарски дућани.

Није тешко погодити да се тема студије професора/ке ФДУ односи на популарну песму севдалинку коју је на светлу ондашње естраде немилосрдно злоупотребљавао покојни Химзо Половина. Будући да је Половина у целости био лекар, дакле, свестан могућих последица магазинских дешавања, на њему лежи и пуна одговорност за будућу масовну производњу Младобосанаца/ки који/е су тако бројем надгорњали/е и браћу Србе и сестре Српкиње као и за дом спремне Хрвате и за дом спремачице Хрватице.

Борци, а нарочито боркиње за родну равноправност, од Удружења произвођача музике за широке народне масе, из места су истакли/е захтев за песму у којој би Фата, такође на превару, користећи се лажним, силиконским грудима, намамила Мују у кладионицу и понудила добитну варијанту па шта испадне.

Присталице фемининатива (каква дивна реч) и корисници/це родно сензитивног језика, полазећи од ингениозног открића професора/ке са ФДУ шта се крије иза песме „Лепи ли су мостарски дућани“ одмах су захтевали/е да се и у уџбенике где се помиње „Горски вијенац“, уколико се уопште то и може наћи у школским књигама, стих „Вук на овцу своје право има…“ допуни варијантом где ће се рећи „Вучица на овна своје право има ка’ нејака жена на слаба човјека“.

Својевремено се покушало да се и у француски језик уведе српска варијанта родно сензитивног језика тако да би чувени париски клошари добили пратиље под именом клокошарице, али је то наишло на општу опструкцију писмених Француза уз образложење да је и Диоген, који је родоначелник свих клошара у свету, био само мушко и није имао језичку сапутницу тамо неку Диогенијалку. Тако је француски језик успео да сачува своју родну оригиналност.

У општем галиматијасу законске регулативе о употреби родно сензитивног језика, с обзиром на драконске казне предвиђене за језичке прекршиоце, у небраном грожђу су се, пре свих, нашли ТВ и радио најављивачи/најавијачице тражећи пре сваке емисије мишљење Одбора за стандардизацију српског језика САНУ како је правилно обратити се конзументима најновијих вести а да се не испадне конзервативан/конзервирана: Драги слушаоци и драге слушалице или драге слушкиње? Да ли се пилот преводи на сензитиван језик са пилоткиња или са пилоптица? Да ли – ако се врана обрати свом партнеру, вранцу, са „коњу један!“ – мушки део равноправне удруге може да се љути или би такво обраћање сматрао посебном врстом неагресивног удварања?

Хрвати су овај проблем могућег изазивања забуне, која не оправдава помиловање приликом судских процеса, решили на много елегантнији начин тако што су женску спортску екипу назвали женском момчади чиме је родна равноправност добила међународно признање.

Извор: Вукајлија

Зато је све већи број оних који се јављају за реч да добаце до законописаца и потоњих практиканата/практикантица законских одредби да се у Србији, уместо родно сензитивног језика и обавезне употребе фемининатива, као и уместо српског правописа и језика, једноставно пређе на хрватски језик.

Ионако сви тврдимо да је то исти језик само је значење другачије. У Хрватској дом има своју кућаницу, а у Србији кућа има своју домаћицу.



Categories: Сатиристика

Tags: , , , , ,

5 replies

  1. Моје бабе и прабабе и тако редом су живеле у патријахалним породицама, где су се знали мушки и женски послови и надживеле су мужеве.
    Моја мајка, ташта и жена нису!

    14
  2. Hvala za odlicno pisanje. Jednom na sahrani plemenite Srpkinje , nesretnik drzi govor I kaze za pokojnicu covecica I nastavlja da je hvali uz upotrebu imenice covecica u svakoj recenici. Kada se smilovao da zavrsi , dolazi samozvani intelektualce Tek pristigao iz Otadzbine , koji be zna engleski. svejedno to my nije smetalo da ubacuje neke engleska reci ,kao kretenizovane ( da zvuci pametnije).

    8
    4
  3. Рече ономад неко паметан. Ако се особа мушког пола која добровољно даје крв назива – „добровољни давалац , како ли би се особа женског пола у том контексту могла назвати а да звучи родно коректно !?

    10
  4. Да ли је занимање битније од личног имена? Једино на српском подручју су пред-имена постала и остала неосетљива на женски род. То је отишло тако далеко да не верујем да би ико од језикословаца из главе могао да одговори тачно на питање како ли су гласила преSимена у женском роду која се у мушком завршавају на „-ић“. Не, није ни „-ћка“ ни „-ћева“. Зато и пишем.

  5. pa ajde da zapevamo onu Cecinu;
    Kukavac, nisam znala da si takav kukavac
    ……..

Оставите коментар