Држава Црна Гора би због кршења људских права могла да плати милионе евра одштете и судских трошкова
Фото: Саво Прелевић
Бивша Влада Црне Горе на чијем челу је тада био Душко Марковић повриједила је право на приватан живот седамдесетшестогодишњег Бјелопољца Жарка Бошковића, јер је у марту прошле године, док је био у кућној самоизолацији, објавила његове личне податке – име, презиме и адресу.
То је првостепена пресуда Основног суда у Бијелом Пољу, којом је дјелимично усвојена тужба, прве од неколико стотина које су истим поводом црногорским судовима пристигле у протеклих десет мјесеци.
Бјелопољац је државу тужио тражећи симболичну надокнаду од 200 евра, а првостепени суд је обавезао Владу да му плати упола мање на име накнаде нематеријалне штете због повреде права на поштовање приватног и породичног живота.
Његов адвокат је најавио жалбу.
Држава би, због објављивања спискова особа у самоизолацији, за одштету и трошкове парница могла да изгуби милионе евра из буџета. Уставни суд у јулу прошле године утврдио да је Влада прекршила право на приватност. Одштетни захтјеви, према сазнањима “Вијести”, појединачно износе и до 3.000 евра.
Објава Владе уочи објављивања списка (Фото: Twitter.com/VladaCG)
Прецизни подаци колико се особа нашло на списку од 21. марта када је Влада објавила прва имена до 7. маја прошле године, када га је повукла са званичног сајта, не постоје.
Према подацима Управе за инспекцијске послове од средине марта до 24. априла више од 10.000 особа је добило рјешење о обавезној самоизолацији, или карантину. Акција за људска права (ХРА) наводи да је прва листа садржала више од 1.000 имена и да су објављени лични подаци најмање 2.000 особа.
“Неки извори тврде да је листа садржавала и више од 6.000 имена”, објавила је ХРА, позивајући се на текст портала ЗДНет, 27. марта прошле године, под називом “Ова малена држава објављује имена и локације грађана у карантину”.
Осуда незаконите објаве личних података нашла се и у извјештају Европске комисије о напретку Црне Горе за прошлу годину. Ово, међутим, није једини случај повреде права на приватност грађана током пандемије Ковида-19. Почетком априла прошле године у јавност је доспио списак на ком су подаци 62 особе из Подгорице обољеле од корона вируса и њихови матични бројеви. Због тога је процесуиран, у међувремену и првостепено ослобођен, само један запослени у подгоричком Дому здравља. Иако је и Основни суд, у тој ослобађајућој пресуди од краја прошлог мјесеца, тврдио да Институт за јавно здравље (ИЈЗ) није законито обрађивао податке, нико од одговорних из те установе и Дома здравља није процесуиран због тога.
Инспекција током марта и априла прошле године написала око 10.000 решења о самоизолацији и карантину (Фото: Борис Пејовић)
Застој у судовима, јер чекају “образац”
Због објављивања спискова имена особа у самоизолацији, подгоричком Основном суду, како су потврдили “Вијестима”, поднијето је 206 тужби којима се тражи накнада нематеријалне штете за претрпљене и будуће душевне болове, ради повреде права личности, права на приватност, права на заштиту података о личности и права на поштовање личног и породичног живота.
Бјелопољском суду поднијето је 59. а из Основног суда у Бару “Вијестима” је речено да је у раду осам предмета, са укупно 10 тужилаца.
Уз потврду да је један предмет (очигледно тужба Бошковића) првостепено окончан 18. маја дјелимичним прихватањем захтјева, предсједник бјелопољског суда Радуле Пипер рекао је за “Вијести” да је одређен застој осталих 58 поступака, док се први правоснажно оконча.
Из подгоричког Основног суда “Вијестима” су казали да је “у већини предмета, одређен застој поступка, до правоснажног окончања поступка у предмету овог суда П.бр. 3757/20”.
То значи да и овај суд користи законску могућност да се, након правоснажности у једном случају, одреди судска пракса по којој ће се одлучивати и у осталим поступцима.
“Ако је суду поднесен већи број тужби у којима се тужбени захтјеви заснивају на једнаком или сличном чињеничном стању и истом правном основу, суд може након пријема одговора на тужбе на основу једне тужбе спровести поступак, а са осталим поступцима застати до правоснажности пресуде донесене по тужби на основу које је поступак спроведен. Након правоснажности пресуде… суд ће у поступцима са којима је застао одлучити као у тој правоснажној пресуди”, пише у Закону о парничком поступку.
Адвокатица Маја Живковић казала је “Вијестима” да су предмети у којима она поступа у почетној фази и потврдила да још није успостављена судска пракса о овом питању.
„У раду су три предмета ради накнаде нематеријалне штете за претрпљене душевне болове због повреде права личности, прецизније због повреде права на приватност објављивањем личног имена и адресе лица која се налазило у самоизолацији, а до чега је дошло у марту 2020. године. Није ми познато је ли неки предмет правоснажно окончан. Донедавно, није био “, казала је Живковић.
Она је рекла да су одштетни захтјеви од 2.000 до 3.000 евра.
„Још не знамо каквог ће становишта бити суд када је у питању висина која се има накнадити, а уколико нађе да се ради о основаним захтјевима“, појаснила је Живковић.
Пјешчић: Прошла сам горе него криминалац
“Одлука Владе да објави моје име и презиме и адресу и то пред сами крај самоизолације за мене је био велики терет, учинили су да се осјећам као ходајућа зараза и криминалац, али и кривом што сам дошла у Црну Гору код родитеља”.
Тако студенткиња Математичког факултета у Београду Милица Пјешчић описује за „Вијести“ своје искуство прије 13 мјесеци, када су се њени и лични подаци још неколико хиљада особа нашли на сајту Владе.
„Омогућити сваком грађанину да зна ко га од његових комшија и суграђана недисциплином доводи у опасност“, гласила је порука Владе на Твитеру.
Пјешчић је међу првима одлучила да тужи државу због кршења права на приватност, тврдећи да је претрпјела и душевне болове због поступка бивше Владе.
„Поручила сам људима да се усуде да туже државу. Неко је усред пандемије нашао да се игра са људским правима. Ако је из незнања, ни то не може да их оправда. Од глобалног проблема направљена је игранка, са много пропуста. Наша права не смију да буду нарушена, чак ни током пандемије“, истакла је она.
Пандемија корона вируса затекла је Пјешчић у Београду, а с обзиром да је незапослена и да је уведен локдаун (закључавање) одлучила је да се на неко вријеме врати кући, у Никшић.
Милица Пјешчић (Фото: Лична архива)
„Данима сам се интересовала за авион којим треба да дођемо кући. Неколико пута сам била у амбасади Црне Горе и речено ми је да превоз не постоји, иако су људи знали да ће бити лет и неколико дана раније резервисали мјесто. Два сата прије полијетања позвали су ме из амбасаде да ми кажу да, одједном, има лет. Нисам се ни спаковала, оставила сам све ствари у Београду и морала да плаћам стан шест мјесеци, јер нисам стигла да га откажем. Није ми јасно како су били необавијештени. Понијела сам само дуксерицу и књиге. Нисам хтјела да останем сама у Београду и трошим новац родитеља који није нимало лако зарадити. Већ при поласку у Црну Гору ми је нанесена штета“, испричала је Пјешчић „Вијестима“.
Она је казала да се на аеродрому у Подгорици никоме није било јасно по којим критеријумима се одређивало ко ће да буде послат у карантин, а ко у кућну самоизолацију.
„Сачекао нас је човјек у заштитном одијелу, питао да ли имам температуру, кашљем ли и да ли сам добро. Хтјела сам да идем кући, нисам имала одјећу и неопходне ствари. Инспектор ми је написао рјешење о самоизолацији, које сам узела, али нисам знала ко је потписао документ, јер је било нечитко. Наредне дане провела сам сама у соби, без икаквог контакта. Поштовала сам све прописане мјере“, казала је Пјешчић.
Тринаестог дана, пред истицање рјешења о самоизолацији, објављено је њено име и презиме и адреса на сајту Владе.
„Јако ме је повриједило то што неко прстом упире у мене. Осјећала сам се као криминалац и питала због чега се јавно не објављују имена педофила, силоватеља, убица. Зашто ја, која сам дошла код родитеља“, истакла је Пјешчић.
Осјећала се, каже, кривом и непожељном и тврди да је Влада утицала на њену одлуку да се након студија не врати у Црну Гору.
“Учињена нам је неправда. Боље су дочекивали криминалце него нас, студенте из Црне Горе“, казала је она.
Пјешчић је рекла да је у самоизолацији провела 28 дана, јер су је пред истицање решења о самоизолацији позвали да јој уруче ново, на исти период.
„Након 14 дана хтјела сам да се тестирам на корона вирус, да платим ако треба, звала, молила и нису ми дозволили. Није било могуће да пођем да се тестирам, али ни да неко дође код мене и прегледа ме. Хтјела сам што прије да изађем из самоизолације, кренем на лијечење стања које се погоршало због нервозе, затворености. Друго рјешење нисам хтјела да преузмем, да би ми на крају рекли да се сматра да су га уручили“, рекла је она.
Повријеђена су јој, тврди, и вјерска права, јер је за Васкрс, 28. дана самоизолације, имала потребу да буде, ако не у цркви, онда бар са породицом.
Списак заражених незаконито слали мејлом
Због цурења списка имена 62 особе инфициране корона вирусом, поред тога што је кривично процесуирана једна особа, није познато да је неко од тих грађана одлучио да тужи државу.
Основни суд ослободио је прошлог мјесеца одговорности запосленог у подгоричком Дому здравља Рада Миловића за неовлашћено прикупљање и коришћење личних података.
Он је сумњичен да је као службено лице задужено да податке о обољелима од корона вируса пошаље изабраним докторима, путем вајбера то прослиједио и другим особама.
У пресуди, у коју су „Вијести“ имале увид, подгорички Основни суд сматра да није могуће утврдити како је списак инфицираних особа доспио у јавност, али и тврди да су ови подаци претходно послати бројним особама.
„У садржини мејла није назначено да се ради о личним подацима. Миловић, који ради у ИТ сектору, и није био дужан да зна да се ради о личним подацима, већ је заиста само извршавао налог претпостављеног, који, како је и сам навео, не би извршио да је знао да ће довести до покретања кривичног поступка“, пише у пресуди.
Суд је констатовао да је на сајту Владе претходно био објављен списак особа у самоизолацији, као дио кампање „нека свако зна“, усљед чега би и особама које се баве обрадом личних података било збуњујуће да ли наведени списак заиста представља личне податке у том тренутку или не.
„Управљач збиркама података, Институт за јавно здравље, сходно члану 4 Закона о збиркама података у области здравства, који је, како је наведено у допису Фонда за здравствено осигурање, имао могућност да овај списак пошаље директно кроз систем Дома здравља, а не да буде просљеђиван између, како је то очигледно случај, неодређеног броја особа, што свакако не представља законит начин обраде личних података“, наводи се у пресуди.
Бранилац Миловића, адвокат Младен Томовић, за „Вијести“ је оцијенио да је током кривичног поступка неспорно доказано да су се посебне категорије личних података слале путем е-мејла, без криптозаштите, ван информационог система здравства, супротно прописима.
Младен Томовић (Фото: Privatna arhiva/tomoviclawoffice.com)
Прекршен је, сматра, Закон о збиркама податка у области здравства, Закон о заштити података о личности, Правилник о начину означавања и заштите посебне категорије личних података, Закон о информационој безбједности, Уредба о мјерама Информационе безбједности и Правилник о информационој безбједности. Он је казао да су то учинили Институт за јавно здравље и Дом здравља и прије него што су уопште овакви подаци достављени Миловићу.
Томовић сматра да су наведени подаци, уколико није постојала тренутна или трајна техничка могућност за размјену података директно кроз информациони систем, морали да буду означени у свим фазама обраде као „посебна категорија личних података“ и искључиво достављени особама које имају овлашћење за њихову обраду, након чега би се „ручно“ уносили у здравствени картон пацијента и то у посебно намијењеним просторијама.
Томовић је казао да је једна од најопаснијих врста неправди селективна правда. Нико од особа које су наложиле објављивање личних података особа на сајту Владе, као ни од одговорних у Агенцији за заштиту личних података који су дали сагласност за то, није процесуиран због незаконите обраде, иако је Уставни суд утврдио да је одлука била незаконита и наложио уклањање спискова са веб странице.
„Са друге стране имамо догађај који је настао усљед сплета нехатних околности узрокованих недостатком процедура и протокола гдје се једно лице, инкриминише и кривично процесуира, што неспорно представља дискриминацију и селективно тумачење прописа који се односе на заштиту личних податка“, закључио је он.
Само Црна Гора и Јужна Кореја
Европска комисија у извјештају о напретку за прошлу годину оцијенила је да је криза проузрокована пандемијом Ковид-19 боље истакла и изазове који се тичу заштите личних података, наводећи да је по одлуци Националног координационог тијела (НКТ – расформиран крајем прошле године) и позитивном мишљењу Агенције за заштиту личних података објављен списак свих лица којима је изречена мјера самоизолације.
У извјештају се констатује и да су тај списак користила приватна лица да креирају апликацију за мобилни телефон која омогућава корисницима да лоцирају особе у самоизолацији.
Овакав примјер незабиљежен је у европским земљама, које су као и Црна Гора потписнице Међународног пакта о грађанским и политичким правима и Европске конвенције о људским правима.
У Белгији, Њемачкој, Италији, Шпанији и Француској ГСМ подаци (о бројевима мобилних телефона) су се користили како би се знало да ли особе којима је одређена самоизолација, или су инфициране, остају код куће.
Белгијски недељник Ле Виф упоредио је Црну Гору са Јужном Корејом, у којој је инсталирана апликација “Корона 100м” захваљујући којој може да се зна да ли се на мање од 100 метара од вас налази особа која је инфицирана.
“Кореанци нијесу ишли тако далеко да објаве име, презиме и адресу заражених лица. Много ближе нама једна земља се усудила: Црна Гора”, објавио је Ле Виф почетком априла прошле године.
Омбудсман реаговао накнадно, кршен и кодекс новинара
Заштитник за људска права и слободе након објављивања списка особа у самоизолацији рекао је да “нема могућност да реагује…” и да “не може да се мијеша у рад других независних и самосталних органа”, мислећи на Агенцију за заштиту личних података (АЗЛП).
Омбудсман је два мјесеца касније од Министарства јавне управе затражио детаљну истрагу у случају интернет странице crnagorakorona.com, како би се спријечило неосновано мијешање у личне податке појединаца.
Тада је препоручено и АЗЛП да у “свим будућим аналогним ситуацијама дјелује проактивно својим мишљењима и другим аспектима дјеловања у циљу спречавања злоупотребе личних података, као и контроле израде и коришћења сличних veb страница”.
На страници crnagorakorona.com могуће је било лоцирати све особе у Црној Гори којима је одређена самоизолација, на основу списка који је објавила Влада.
Спискове особа у самоизолацији објављивали су и поједини штампани и електронски медији.
На порталу Радио-телевизије Црне Горе (РТЦГ) и даље су доступна саопштења из марта прошле године о томе да је НКТ објавио ажурирани списак особа о самоизолацији, као и линкови који воде до странице Владе.
Иста ситуација је и на порталима Побједа, ЦДМ, Аналитика, Антена М, Радио Јадран, Радио Скала… Регулаторна и саморегулаторна тијела нијесу реаговала на ове случајеве повреде права на приватност грађана.
Стигма кошта 100 евра?
Адвокат Милош Којовић, бранилац Жарка Бошковића чија је тужба прва узета у разматрање у бјелопољском Основном суду, “Вијестима” је казао да је на правилан и законит начин утврђено да је Влада јавним објављивањем списка повриједила основна људска права и слободе његовог клијента.
“И то право на приватност и право на поштовање приватног и породичног живота, па је у том смислу суд обавезао Владу да исплати износ од 100 евра као правичну накнаду. У том дијелу изјављена је жалба, јер сматрамо да износ од 100 евра није сразмјеран самој стигматизацији и зазирању шире јавности коју је трпио тужилац. Ментално стање му је било нарушено, с обзиром на то да је то био период када је епидемија достигла врхунац, а код грађана се појавио страх од преношења заразе…”, казао је адвокат Милош Којовић. У пресуди, у коју су “Вијести” имале увид, пише да је Влада повриједила право Бошковића на приватан живот, јер је без његове сагласности објавила име и презиме, адресу и датум рјешења о самоизолацији. Тужбени захтјев за износ већи од досуђеног нису прихватили, јер је Бошковић саопштио да због списка није имао никакве неугодности. Судија Алмир Муратовић у пресуди тврди да је без утицаја на другачије одлучивање било то што је Национално координационо тијело (НКТ) за заразне болести одлуку о објављивању списка донијело уз сагласност АЗЛП, али и што је Влада тврдила да је циљ био заштита јавног здравља.
Опрема: Стање ствари
Categories: Вести над вестима
Оставите коментар