Мирослав Здравковић: Живот и његов смисао или Једна слика са гробља

Каква је то мржња да се и давно преминулим особама уништавају знаци о њиховом постојању?

Мирослав Здравковић (Фото: Медија центар Београд)

Једну паметну жену стално цитирам: да би сви људи требало једном месечно да иду у болницу и на гробље, а како би смисленије живели. Болнице заобилазим колико је то могуће а на гробљу сам све чешће, у складу са датумом на крштеници.

На гробљима се свашта може видети, посебно у источном делу Србије где се мешају српски и румунски утицаји, хришћанство и паганизам. Са пријатељем из Ваљева сам прошао поред гробља села Дубока како бисмо обишли манастир Јаковић који се тамо налази. Ваљевац се шокирао када је видео грађевинска достигнућа на локалном гробљу, а када је једног од потомака питао: „колико си их закопао?“ а овај избројао „комаде“ започео је дужи разговор где сам непристојно морао да трубим из аута како би наставили пут ка манастиру Томић на најужем месту Багрданског теснаца.

Јагодина је постала позната по неким мунга лунга журкама а нови закони о породици и половима ће ове забаве и разврат учинити још популарнијим и легализоваће свакакве комбинације. Размишљам да се разведем и да се прогласим девојчицом од 3 године и да тражим да ме моја пунолетна ћерка усвоји као њено дете, а има ту и других могућности. Али, нажалост, немам времена да се бавим правом и законима, само читам коментаре и размишљам о овим земаљским остацима и њиховом веку трајања. У суботу 22.5.2021. прошао сам јагодинским гробљем у потрази за једним спомеником и док сам био у том истраживању наишао сам на плочу коју прилажем.

Фото: Мирослав Здравковић

Споменик је оскрнављен јер су покојници (?) оштећене очи на слици а има још штете на споменику. Нема године смрти, и ова слика може да развије морбидну машту о животу и делу ове душе (Иво Андрић је у „Госпођици“ овековечио жену чије би трајање било завршено информацијом о смрти у црној хроници). Нисам стигао да се распитам у ширем кругу Јагодинаца о којој се особи ради. Још као клинац, средином осамдесетих година прошлог века, знао сам да је Јагодина на путу дроге, од Бугарске ка Мађарској и између Ниша и Београда. Слушао сам о сектама које су активне у граду и у селима у околини, али и у Левчу, ка Крушевцу и у влашким крајевима. Било је неких самоубилачких покрета и многе болесне ствари су се догађале и у Титово време. Вештичарење, бајање, клетве…

Мени је овај оскрнављени споменик одговор на питање о смислу живота. Често се питам, уколико је живот хероја или познатих личности имао смисла, какав је смисао живота био неког лица које погине у саобраћајној несрећи, у терористичком нападу, или на било који начин који није смрт у дубокој старости?

Други живот, у туђим сећањима, ми је одговор и друга коначна смрт наступа када се нечије постојање изгуби из сећања живих.

То ме је подсетило на један филм.

Бојана Новаковић је глумила у филму „Ивица таме“ (линк) где је Мел Гибсон отац у потрази за одговором шта се догодило његовој ћерки која је преминула. Велика корпорација управља политичарима и системом у коме су људи само небитни бројеви. Реј Винстон (Ray Winstone) глуми безбедњака без породице и представља наду филма (уз светлост у којој се отац са ћерком проналази после физичке смрти) у погледу правде коју мора да задовољи појединац против корумпираног система. У разговору на клупи Гибсону каже да је он (Гибсон) имао потомка од кога је очекивао да га закопа, а он (Винстон) је слободан јер нема таквих очекивања. Гине од младог полицајца кога претходно пита да ли има деце.

Оскрнављена плоча ме подсећа и на српска гробља на Косову и Метохији, у Хрватској и у деловима Босне и Херцеговине. Шта је било са јунацима који су изгинули у ратовима за ослобођење од Једрена до Ђевђелије, или са више од 200 масовних гробница лица ликвидираних од ОЗНА-е? Ко би сва места херојства и страдања могао да попише?

Каква је то мржња да се и давно преминулим особама уништавају знаци о њиховом постојању?

У Јагодини немамо непријатеља, али нам, судећи по овој фотографији, није ни потребан. Мањак хришћанске вере и морала чини животе грубим, поганим а телевизијски садржаји уништавају и оно мало лирике и душевности у људима. Епска времена су ионако одавно прошла.

Опрема: Стање ствари

(Макроекономија, 24. 5. 2021)



Categories: Преносимо

Tags: , , , , ,

47 replies

  1. Гробља су живе некрополе, светови унутар света, живљи од живота, а најживља су она заборављена, патинираног камена, у восокој трави, или трњу, прастара, која генеришу паралелни простор, изванвременост, чисти сусрет онога што је постало, за свагда, са оним што нестаје, што је, само, у постанку, то јест пролазности, битно пре новог, мамонског, схватања смрти које за последицу има споменике накарадно-типске, тамног камена, лоше естетике, форме, пропорција.

    Велика гробља, великих градова Европе, музеји су на отвореном. Архитектуралном скулптуралношћу она надилазе сва она циљано-музејски сабрана уметничка дела, јер је битан био човек и његов „одлазак“, односно вечност отиснута у камену, али сваки, а не само они највећи из једног народа.

    Иоле инициран човек сведочиће о сахрањивању диљем Босне, затим Херцеговине, Црне Горе, на начин да се сандук не затрпава земљом, већ су у питању мали маузолеји, озидани, у који се полаже, бетонских, или дрвених, плоча, преко којих се насипа, или не насипа, земља. Београд, истини за вољу, поседује такве гробнице, премда елитне, док већина подразумева, засигурно три, по дубини, сандука, један изнад другог. Какав однос, државно-културолошко-друштвено-родбински, спрам смрти, драге особе, може значити (блатњава) рака, дубока 3 метра, у коју се положи сандук, е да би био затрпан, смрскан, са тоном, или тонама, земље. Дивно би било забележити, присуствовати само, отварање гробова, старих преко пола века, па у њима наићи на уредно послагане важне предмете личности, флаше ракије, очувану тканину преко скелета, итд.

    Стари Словени су се спаљивали, што је још један битан елемент поменутог паганства. Пут ватре је далеко хуманији, ослобађајући, но затрпавње тонама замље. Поменути маузолеји, најруралнијих крајева, сведоче о једном ванредном осећању за личност и њено постојање. Узгред, слава је чист паганизам, жртва у храни и пићу, никоме другом до прецима, и као таква представља обичај старог српског веровања, као и многи други празници којима је палестинско хришћанство дало тек понеку црту, услед његове неискорењиве снаге. И као што су Срби Црне Горе тако лако „заборавили“ своје изворно порекло, тако је стара вера замењена новом религијом. Наравно да су ове речи трн већини народа неиницираног у прошлост и религијску догматику. Свака догматика, религија, подразумева компулзију, а вера је ствар слободе: вера у љубав, жену, реку, ливаду, планину, птицу. Хришћанство је толико прецизно, а Срби су увек били толико слободни, нехришћански, у тумачењу и дисциплини, да је то светла тачка слободе, непотчињености.

    Религија као таква ствар је далеких људи, средњег века, уско усмерених, уназађујућа. Погледати античко поимање Богова: Богови су бесмртни људи, људи су смртни Богови: једнакост. Нема подређености, хришћанске, свођења човека на миша. Хришћанство је својом схоластиком, терором над умом и душом, 1000 година утамничавало човека, толико да Платон, Омир, Аристотел, Есхил, Тиртеј… не могу, заиста, ништа друго бити до смртни Богови. Први су хуманисти, ‘Талијански, учинили дисконтинуитет, хиљадугодишњи, тиме што су се пели на планине и писали непосредне импресије онога што виде и осећају: усталасано дрвеће шума, ветар који тумара, модри немир мора у даљини… Хиљаду година људски ум, у ужем смислу словенски (премда, он, 500 година, од часа наводног преласка), је био спречен – силом религије, секте унутар позног Јудаизма, иманентне Палестини, њеној прашини, песку, сунцу, упаљеној зони – да опсервира, промишља, РАСУЂУЈЕ, о свету и појавама око себе, јер се смело то чинити само у правцу додатних потврда догми, уплашен спрам инквизицијске бруталности и самовоље, уместо да је уживао у зеленилу балканских гора, рујним пејзажима Шумадије, Карпата, мирисном Јадрану, алпској суштини Европе, рекама, мраморијима, коритима живота.

    Што се тиче скрнављења споменика, од ишчашених умова: па мрзе ћирилицу, отаџбину, нацију, све оно историјски претекло до садашњице, мрзе себе, до подне, од подне и читав свет, оца, мајку, па им скрнављење споменика, далеко нижег реда од претходно побројаних, не представља ништа до забаве, задовољења унутрашњег импулса.

    Кад се каже „Мањак хришћанске вере…“ то значи мањак народне религије, јер Срби заиста нису религиозан, библијски религиозан, народ. Људи, махом, не знају ни ко је Назарећанин, представљају га Богом. Бог може – најприхватљивије, ненасилно, одређење – бити врховни разум у космосу, како неки теоретичаки заговарају, а не библијски Бог, архитекта свега. Узгред практичније је бити део велике заједнице, религијске, идеолошке, и тако лакше подносити терет егзистенције, као и, рецимо, члан СНС политичке партије, но прихватити индивидуалност, њено изграђивње – то већ значи и сукоб, критику – као предуслов колективног уздизања.

    Оно што жалости, јако, кад је реч о СПЦ – поред тога што је претходни патријарх дирекно заслужан за урушавање њеног угледа – јесте, упркос унутрашњим фракцијама и поделама, једно круто, догматско, схватање свега, па када се прича са монасима, поповима, и поред најбоље воље, тај монолит њихових истина напросто је глув и слеп за остатке људских израза, мишљења, осећања: па кад се разболи било ко од њих, или треба на операцију, не оперише га Свети Салве, из Тарса, не уради ултразвук молитва, већ школован, специјализован, хирург, доктор. Причају о трагу авиона, на небу, као виду тровања. То није живот. И Перун, словенски, је много бесан што су га се одрекли сви Словени, посебно Срби, у име палестинско-јеврејске приче, спрам које су потпуни странци.

    На сахранама времешних, давних, људи велелепне Босне, као и другде уосталом, певају о Јордану реци, Јовану, Исусу, натурајући, им, страни дискурс, а ти људи су век проживели упрежући волове у јарам, орући њиве, косећи ливаде, гуслајући о српској епској прошлости, п(ј)евајући, цепајући дрва, извлачећи ђубре на њиве, помињући старе Богове, без дана школе, читања, писања, итд. Просто не иде, не спојиво је. Прича о Марку Краљевићу више би годила, у том часу, јер је иманентнија личности и делу тих сељака, јер је њихова, народносна.

    Нико не може погрешити ако је на оној страни – на којој је био један Црњански, или Исидора Секулић – поштовања традиције, слављења славе, велики празника предака и старе, српско-словенске, религије, јасно искристалисане свести о томе ко је, коме припада, а шта је религија. У славу европско-словенском Перуну, Сварогу, Триглаву, Дајбогу, Волосу, Весни, Морани, Мокоши… и Алфонс Мухи.

    7
    12
  2. Задовољство ми је да читам, читања и промишљања вредна, словослагања господина Здравковића. Искрено, самопропитујуће тражење Смисла, искричаво и неосујућено у својој једноставности, самоосвећеној једноставности зрелој да се испуњава Смислом, Боготражетиљским Смислом. Задрто, ја економији одузимам икакав смисао, али сам у писменима господина Здравковића о макро- , микро-, те свеколикој економији, налазио Ивичине и Маричине мрвице смисла људскога бивствовања … У другим писањима господина Здравковића, као што је ово на које ослањам коментар, то већ нису мрве, но залогаји, залогаји од трагова смисла. Коментар и пишем кроз осећај блискости и поистовећења са прочитаним и промишљеним. На гробљу, кроз гробље, са гробљем, сасвим је известан сусрет и додир Смисла – Јесмо ли достојни, чињењем и нечињењем, огрешењем или исповедајућим покајањем, заборавом или Памћењем, Онога преко гроба ? И растужим се нетом. Растужио ме @Катарина коментар, звечећи празан, бесловесно ташт коментар пантеистичко – хуманистичко – просветитељско – неопаганистички. Није му место испод Здравковићевог добродетељног слова. Као да су коментаром изгребане “ очи “ на тексту, “ очи “ које загледају Смисао. Гре’ота. А беше отоич @Катарина коментар који ме је огрејао Смислом и радовао сам му се придружујући свој скромни коментар… Таквијех више налазио нисам. Јопет гре’ота. Поштована @Катарина да ми не замери на мојем виђењу коментара. Стојим у вери да, као личност, јесте већма изнад својих коментара.
    Праштајте дужину писанија. Дужина је надахнута помешаношћу радости и туге…

    15
    3
  3. За Зоран Николић ( Ваљево ): Колико је нижег реда, ирационално, необјашњиво, анимално, пометено, скрнављење споменика од начина – економско-профитног, типског, налик штампању, нехуманог – сахрањивања грађана по Београду, и шире! Молим вас, у блатњаву раку Збега, Бежанијског гробља, итд., дубоку три метра, спусти се ковчег, са преминулим, и затрпа са пар тона земљуштине, е да би горе, као спратови објекта, наређано било још неколицина сандука. Тај терет намах, или након неког времена, смрви ковчег, итд., да се не пишу, даље, грозоте. Да могу ископали би 50м дубоку јаму и на 2 квадратна, површинска, метра сахранили 50 људи, по дубини наравно. Да ли је икоме запало за око, мисао, овакав нехуман однос спрам преминулих! Или, кад се старе гробнице, без наследника, продају, наново, новим скоројевићима! Па шта је гребање очију у односу на ово друго!

    Не може се никоме замерити на мишљењу, јер је мишљење анализа и синтеза окружујућих ствари и појава из којих, даље, се генеришу закључци; некад вечни, некад подложни ревидирању! Али, погрешно је написати: „звечећи празно, бесловесно ташт“ итд. Схватите да је некоме Федерико Фелини важнији од Назарећанина. Његош може бити Бог, рецимо!

    „Није му место испод Здравковићевог добродетељног слова“. Шта ово значи: замислите ту логику у следећим случајевима: НДХ је хумана држава, спашавала Србе, па неки, ‘Рват, напише да нема места испод такве тврдње ниједном коментару, јер је то добродетељног слово… Хитлер је био велики човек, исправан, моралан, и да се нема право испод текста подастрти прича која руши такву слику. Како не може да се разуме да демократија значи слободу, а то значи да се око истих ствари формирају различита мишљења. Затим да постоје нека универзална начела, вредности, иначе би људи склони криминалу тежили да те вредности буду признате, некажњиве. Да ли је то толико тешко!

    Одговорите на неколико питања, изађите у сурет молби:

    Да ли је религија обавезна ствар, као основно образовање?
    Да ли човек има право да не верује у догму, у круту, религијску, оцртаност света? Посебно у палестинску сагу!
    Какве везе имају Срби, народ сељака, бата косе и белегије, јарма и волова, коња и стада оваца, гусла и епике, брда и долина, опанака и сокака, мраморија, хајдука и ускока, једног Црњанског,… – који ће у одређеном тренутку кренути стопама европске просвећености и домета културе – народ који је имао сопствену, народну, религију, или Словени у ширем смислу, са Јеврејима, који су Семити узгред буди речено, њиховом лингвистиком, историјом, облицима традиције према клању животиња (Кошер)…?
    Ко је, и са којим правом протерао Перуна и остале?
    Да ли верска толеранција Миланског едикта последица Константиновог сна и убеђења да ће лакше објединити разнородне делове римске империје – Картагина, Александрија, Мала Азија, остаци сублимне Грчке, већи део Европе – под новом реигијом? Јер, до тада се у Пантеон, римски, Агрипа обновио, могло ући и помолити СВОМ Богу, политеистичком, без да ико пита онога ко улази, или дошљака, а ко је ваш Бог! Хришћанство, међутим, након експанзије, победе, забрањује другачији образац мишљења! Па како то да до једног часа нешто постоји, а од другог не постоји. Политика, религијска, и њен интерес, нимало другачији у односу на остале сфере живота!
    5/1. Зашто су користили, пропагандисти нове религије, грчки обрзац, философски, у обраћању и зашто су кренули на тачно одређене групе људи?
    Шта је слава, ако не чист пример паганизма, жртва у храни и пићу?
    Шта су иконе, ако не чиста имагинација сликара? Да ли знате ко су били иконокласти?
    Да ли право хришћанство проповеда да се правим хришћанином постаје када се распрода све и подели сиромашнима? Ко је то учинио, и ко је спреман то да учини!
    Ако сте хришћанин, у правом смислу речи, онда нема платонизма, Ничеа, Црњанског, Микеланђела, онда се пристаје на одбацивање толикх домета цивилизацијских! Или не?
    Да ли Црњански мање вреди услед индиферентности спрам чврсто религијског, догматског, а поштовања традицијског свог народа?
    Срби мешају свог народног Бога, који симболише правду и правичност, са библијским Богом и месијом његовим! Или не?
    Реците од чега се састоји Нови завет, и шта сте прочитали од свега тога? Који део је на вас оставио највећу импресију и препоручите га!
    Поставите само питање људима у вашој околини од чега се састоји Библија, па ћете видети да нико, ама баш нико не зна, камоли њене читао философске текстове, ослоњене о такве обрасце старогрчких философа!
    Нису ли порповеди рабински образац понашања које је спроводио Исус?
    Какве везе има баба из околине Сарајева, која није знала да чита и пише, поштујући свако црвено слово, преносећи приче од старим Боговима Словена и само српским боговима, приче о вуцима, са Јорданом, Павлом, прво таманитељом хришћана, Јерусалимом, Палестином?
    Има ли св. Илија исте особине као врховник Перун? Није ли то гром!?
    Шта значи бадњак?
    Како то да се највећи празници хришћанства поклапају са највећим празницима старе вере?
    Зар вас религија, догматска, не подсећа на период комунизма и залуђених људи једне истине?
    Зашто очекујете да људи мисле као ви?
    Скеуларизам или клерикализам?
    Да ли верујете у бесмртност?
    Где се даде гностицизам?
    Рођен као човек или са божанским?
    Колики број попова живи далеко боље од просека остатка становништва? Па како да неко верује у скромност, поштење, кад на сахрани, на Бежанији, након дате 4000 рсд поп каже: мало је то!
    Колико је Иринеј учинио у деградирању СПЦ, политички-интересно делујући?
    Како може неки монах, поп, да умре од болести од којх умире обичан свет, атеиста неки, рецимо?

    Коначно, уверите се у историју скулптуре, и представе Исуса, помазаног, у односу на грчке Богове, философе, бацаче диска, па ћете видети једну регресију мужевности, марцијалности, пропорција ратника, спортисте. Знате, неко се идентификује са Тором, Одином, Перуном, Сварогом, Триглавом, Јупитером, Паном, Зевсом, Посејдоном, Дионизијем, Аполоном, Деметром, Хефесом, Мишимом, Живојином, а неко са неким другим. Хришћанство савршено одговара надолазећем феминизму. Погледајте вирилност Ислама, упоредите са европским младићима, у вечитом осећању кривице, повлачења, извињавања, хедонизма, незамерања, склањања са пута хордама миграната…

    Слава се треба славити, сви велики празници, али уз свест шта су они заиста, шта представљају, поштовати претке и традицију…

    Како свемоћни, наморалнији, најисправнији, допусти, створи, такве умове, особе, какви су силоватељи деце, беба, монструме кољаче није једноставно схватити, па отуд мало помоћи би добро дошло!

    Покушајте, само, објаснити родитељима, ту религијску детерминисаност, након што пијани возач прегази, возилом, њихово недужно дете, на путу од, до, школе!

    За крај: да ли бисте били религиозна особа да није реч о СРПСКОЈ православаној цркви? Већ о бугарској, мађарској, јерусалимској…

    7
    11
  4. @Катарина
    Поштована,
    Ето Вама, на дохват ока и срца, одговора који иштете – Жарко Видовић, епска лаковерност, избор из архиве… Ваши коментари, бременити лаковерношћу, и “ мој “ одговор и наш дијалог, као искуствени доживљај, бременити ризиком ПОВЕРЕЊА… Ризикујем поверење у Вас наште срца, чистим осећањем у саборну причаственост у коју С Богом полазимо и У Богу остајемо. Благослов Сина Бога Живога једнако тако да остане на Вама…

    10
    3
  5. За Зоран Николић ( Ваљево ): Дакле, уопштавање, бекство и на крају ја-осећам. Реците коју реч, да видимо да ли је то народни Бог – лично уверење јесте да је баш он – или је реч о палестиснкој причи. Није тешко увидети да Бог о коме ви причате није библијски, да Назарећанин, Јеврејин, не може бити детерминишући феномен српске стварности! Па како он да буде испред Светог Саве, Лазара! На шта би то личило. Немогуће је, напросто. Како се клањати страности! Чему уопште покоравање!

    Прочитајте песму Стражилово, од М. Црњанског. То је истанчан осећај, највиши у нашој култури, али он није њиме махао, наметао га, благосиљао остале, већ је, напросто, пустио: слободом да живи, вечношћу постане.

    Свемоћни Бог не може неверног, или кривоверног, да утера у веру! Како? Допустише, и он и „Син Бог Живога“ геноцид над недужним народом српским учињен од стране западних комшија.

    Уосталом, а шта би се десило када би неко, хипотетички, контролом наводио човека на све видове сазнања осим на Бога и религијску причу! Шта би се тада десило? На шта би личио живот тог човека!

    То се зове бекство од слободе, од суштине, од дубљих разумевања света, слојевитости сопственог народа. Велики број особа, када би се одрекао тих почетно-примитивних убеђења народне религије, постао би дезоријентисан, уплашен, осамљен. Не може се препустити судбина, нити живот, икоме; ослонац је, највећи, у самом човеку, његовој разборитости, умности, физичкој спреми, затим родитељима.

    5
    7
  6. @Zoran Nikolic @Katarina

    Hvala vam sto ste nas podsetili na najlepse momente borbe izmedju politeizma i monoteizma.Nije ovakve rasprave bilo minimum hiljadu godina.Kod druga Staljina biste za ovo sadili grudve negde u Sibiru na -60. U cast ove rasprave mala jednocinka u stilu Harmsa:

    K: Ima 38 bogova
    Z: Ima jedan
    K: Da se nadjemo na jednom, ali sa osam ruku
    Z: Moze jedan, ali sa tri lica

    8
    2
  7. @Komentar ceka pregled
    Будите поносни на Вашу ванредну једночинку, многопоштовани. За мене је она колико хармсовска, толико чеховљевска. Било то проклетство или дар смисла, то сустицање Хармса и Чехова, остајем спокојан у тихом радовању – Ваша дидаскалија већ ме чека негде…

  8. За „Komentar ceka pregled“: Фин коментар. Није реч, толико, о борби, нити је она потребна, већ о једном уважавању различитих израза стварности: њене напоредности. Јако често се код људи увиђа неизмерна бојазан у часу када се додирне њихов крути, петрифицирани, неапсорбативни, за сва времена живота им коначни, свет, уображен у извесним часовима њихове спознаје, фундиран на одређеним постулатима, махом примитивним, усменог предања. Људи не-мењања.

    Људи неспремни на промене затварају историју, напредак, интелеткуално уздизање: какав би свет био под црквеним учењем! Платон ништа, Сократ ништа, Хегел ништа, Достојевски ништа, Чајкановић ништа, физика ништа, наука ништа, уметност ништа…

    Рурални људи Босне, рођени крајем XIX века, нису могли, без великих, унутрашњих и спољашњих, сукоба, прихватити механизован приступ сеоским радовима: увођење косачице при кошевинама, трактора и осталих достигнућа. Заувек везани, одани чак, за онај praxis, наслеђени, њихових почетака. Дакле, само треба покушати разумети начине њихових доживљаја, примитивне, сатканих на предањима предака, родитеља, а нипошто на учењачким путешествијама. А тек кад им се дотакне неуралгични нерв постојања, суштине… Ту нема разговора, одмах изгоне из куће.

    Стварност подразумева паралелности, мноштва њих, а нипошто, само, искључивости. Премда се већински народ Србије – и особа која пише са ове стране – изјашњава као православни хришћанин, то је само лексички уступак нечему што је у својој основи народна религија. То показује слободарски импулс српског народа, и треба да служи за понос. Дакле, лако може, напоредо, да се уважава и стара митологија Словена, у њој јак српски импулс, е да би, као народна религија, била преименована, и да су највећи празници директно пагански: поклапање датума, обичаји, итд.

    Хришћанство подразумева велики обим списа, философских, прецизна упутства, догме, веровање у бесмртности, са којим се, у целини, или приличном делу, сусрео премали број народа. Српски Бог није хришћански Бог, тај Бог из њихових глава је последица њихове апстракције и личних убеђења, виђења, осећања, на основу, истих таквих, предања. То је толико једноставно проверити и уверити се.

    Коначно зашто су Бог и Назарећанин стварнији од Перуна, Сварога, Тора, Одина, Посејдона, Пана (Фауна)… Како је могуће клањати се палестинском сину Божијем, палестинском Богу, а одрећи се сопствених словенских богова! Хришћанство подразумева поданика: ти си мали, нико, ништа, Бог је свемоћан… Подразумева страх… Пакао… Казну… Нема егалитаризма, античког, хеленског.

    Таквим особама да неко обрише памћење и да га почне пунити сасвим другим садржајима, лако би се видело како и Исус постаје нико, обична страност, несазнато, а ти, нови, садржаји (предмет, биће) постају њихова суштина схватања стварности. Не могу да се ослободе и отворе за ширину садржаја прошлости и садашњости.

    Налик промени хард диска, или режима рада машине: избаците му хришћански садржај, убаците хиндуистички, или будистички, или исламски, па ћете видети како се лако деси да се оспује поп, и Бог, а клања у џамији.

    Заиста то махање Боговима јесте толико неразумљиво. Ево, какав је то Бог, или син његов, какви су то феномени, појаве, човеколике, боголике, кад послаше Србији актуелног председника и туце његових сарадника, послушничког ментлитета? Да ли је српски народ, страдалнички, напаћени, сахрањиван, чак, у море, претекао под теретом геноцидам, сиромашан, у тешким оковима економије капитализма, заслужио и то???

    5
    5
  9. Одговор Катарини словенско-паганској (1)

    1
    Поштована Катарина! Иако сам са великим закашњењем прочитао Ваше цењене коментаре, зачуђен чињеницом да Вам нико није детаљније одговорио, журим да Вашој души, уистину боготражитељки, покушам да пружим одговоре за којима толико силно трагате. Читао сам и веома ценио Ваше коментаре и раније, мислио сам да сте Ви „Катарина Крстић“ (једну особу под тим именом познајем са факултета), али сада, када сам примио к знању са нисте хришћанка, схватио сам да Ви нисте та особа и засигурно, носите неко друго презиме. Хајде, дакле, да проанализирамо мало Ваше ставове.

    2
    Што се тиче вашег уводног пасуса, ту се потпуно слажемо, лепо сте то уметнички украсили, уживао сам читајући. Даље, дивите се западним гробљима. Па да, читав Запад је једно велико гробље, како је приметио још Достојевски, вољено гробље, али ипак само гробље, на коме је, пре свега, сахрањен убијени Бог – Бог кога је убило западно хришћанство.

    3
    Шта мислите под „инициран човек“? У шта инициран? То остаје нејасно и необично. Што се тиче начина сахрањивања, не знам како миаслите да спроведете Ваше древне идеје у великим градовима? Једино да се граде дупле зграде, једна за живе и друга за њихове умрле сроднике, али то би било не само прескупо, већ, сложићете се, и помало бизарно. Али пошто Бог није Бог мртвих него Бог живих, Он, по свемоћи својој и од разбацаних костију може и хоће и васкрснуће сваког човека, једне за вечну смрт, друге за Вечни Живот, тако да начин сахрањивања ипак не би требасо да нас доведе до очајања. Наравно, лоше је то што је у граду све комерцијализовано те и наш однос према мртвима није онакав какав би требало да буде, али ни градови нису места за достојанствен живот, због чега је проблем сахрањивања тек делић једног много већег проблема. Но то свакако није толико велики проблем да би могао да нас заустави у нашој борби против греха. Имамо ми много већих и хитнијих проблема.

    10
    5
  10. Одговор Катарини словенско-паганској (2)

    4
    Залажете се за кремацију, па кажете: „Пут ватре је далеко хуманији, ослобађајући, но затрпавање тонама замље.“ Чекајте, како мислите, пут ватре је хуманији? Спаљивање осамдесет посто воде је „хумано“ – за кога, за шта? За људске кости, месо, атмосферу, екологију? Човек се осамдесет година хранио земљом и плодовима земље које нам је Бог даровао, а кад је дошао коначно ред на нас да, након одвајања душе, своје тело вратимо земљи – хајде да, хоп, спалимо тело и кости које се чувају (чувати=сохранити=сахранити) до васкрсења. И да тако, између осталог, још више загадимо ваздух! Нисмо га довољно загадили својим гресима, него хајде да то крунишемо још и спаљивањем! Али, ако су то радили стари Словени, морамо и ми, зар не? И одакле Вам та идеја да је Крсна Слава чист паганизам? „Жртва у храни и пићу, никоме другом до прецима“. Не знам одакле Вам те информације? Имате у виду Православну Крсну Славу или су то и Ваши стари пагани имали некакву славу, па о томе говорите? Крсна Слава представља прослављање Тројединог Бога кроз Светитеље који су на земљи прославили Христа. За претке се молимо, а храну спремамо да бисмо послужили госте који нам дођу на Славу. Тако да Крсна Слава није никакав паганизам, а ако спаљивање јесте паганизам, то је још један доказ више да тела својих најмилијих не треба да спаљујемо, бар не ми Хришћани, који верујемо у свеопште Васкрсење. Не постоји „палестинско хришћанство“, етнофилетизам је застрањење и јерес, али Вама је за Вашу теорију очигледно неопходно да Бога удавите у национализму. На тај начин Славу можете лакше да припишете старој словенској религији. А јесте ли се, узгред буди речено, икада запитали зашто хришћанство поседује, како тачно примећујете, „неискорењиву снагу“? Зато што је у његовом темељу Откривена Истина за коју је Христос положио живот и затим васкрсао. Ни векови најстрашнијих мучења хришћана нису могли да униште Хришћанство. Ето, у томе је снага Светог Хришћанства – никакве јереси нису могле да промене ниједну цртицу у Хришћанској Догми, а камоли да га униште. У томе није успео ни словенски паганизам у који, изгледа сасвим озбиљно верујете. Добро, хајде да испитамо снагу Вашег веровања. „Наравно да су ове речи трн већини народа неиницираног у прошлост и религијску догматику.“ Напротив, ја сам једва чекао да неопагани скину хришћанску маску (коју Деретић и екипа још увек носе) и кажу нам тачно у шта верују. Катарина, ви не забадате трн у нашу веру, ви говорите отворено и добићете отворен одговор; трн забадају они који мешају паганизам и Хришћанство, уносе паганске елементе у Хришћанство и покушавају да разоре веру изнутра. Ту лежи опасност. А вама заиста свака част на искрености (ближи сте спасењу због те искрености, ма колико то можда некоме, па и Вама, можда чудно звучало!). Догматика не подразумева присиљавање – варате се! Догматика је Истина, а до истине се долази вером и добровољно. Супротстављате Догму и веру, али без вере немогуће је доћи до Истине. Присиљавање постоји само у смислу личне борбе против греха. Ви наравно, можете веровати у шта год хоћете, али питање је какви су плодови вере? Какви су плодови вере у телесну љубав? Хедонизам, нихилизам. Плодови вере у жену? Очајање (јер жена мушкарцу не може да пружи бесконачност за којом боготражитељ трага) из кога неретко произлазе самоубиства. Вера у природу? Пантеизам, обоготворавање природе – не може да спасе човека и уведе га у Вечни Живот. Ма колико да је човеку лепо у природи, када буде умирао, мораће да се растане од ње – природа није спаситељ људске душе. „Хришћанство је толико прецизно, а Срби су увек били толико слободни, нехришћански, у тумачењу и дисциплини, да је то светла тачка слободе, непотчињености.“ Хришћанство је заиста прецизно, потпуно се слажемо (да ли Вам звучи логично да Истина буде непрецизна?!), и Срби јесу слободарски народ управо зато што без Истине нема праве слободе. Ви нисте дефинисали шта подразумевате под слободом? Бити у неистини је за Вас слобода? Па како смо се одржали хиљаду година као Православни у суседству Ватикана – Православни и слободни? Зар у тој простој чињеници не видите чудо Божије? Како је могао опстати сиромах и суседству богаташа, сиромах која је богаташ шибао свакодневно и мрвицу хлеба му удељивао само како би га натерао да му овај постане слуга? Шта је одржало сиромаха? Паганство? Не, ни трага ни гласа од паганства у најтежих хиљаду година у историји српског народа – Православље нас је одржало. „Срби су увек били… нехришћански“ – ако ово није лапсус, шта сте хтели да кажете? Последњих хиљаду година, шта су Срби били до хришћани? Или Свети Сава није био хришћанин? Шта је био? „Паганин Сава“, Боже опрости? Морате пазити шта пишете, јер овакви ставови уносе недоследност у Ваше речи, те их је лако оборити чак и најповршнијим противставовима, а права дијалошка борба подразумева изоштрене ставове. „Срби су увек били толико слободни… у тумачењу и дисциплини, да је то светла тачка слободе, непотчињености.“ Шта хоћете да кажете? Шта значи бити „слободан у дисциплини“? Хтели сте да кажете да Срби немају дисциплину, нису дисциплиновани? Са тим бих се сложио, али ако сте хтели да кажете да слобода проистиче из недисциплине – онда се варате. Из недисциплине произлази само расуло. „Срби су увек били толико слободни, нехришћански, у тумачењу и дисциплини, да је то светла тачка слободе, непотчињености.“ Дакле: „Срби су… слободни… да је то светла тачка слободе.“ Зар Вам овај Ваш став не личи на таутологију – из слободе проистиче слобода? Али коме су то Срби „непотчињени“? Хришћанству? Али кад кажете хришћанство, на шта тачно мислите? Јер Православље никога не тлачи и није тлачило кроз историју, већ је страдало и то највише од римокатолика, посебно од Ватикана, који има само маску хришћанства. Изражавате се непрецизно или не познајете историју. Православље никада није тлачило Србе већ је било извор, једини прави извор и слободе и српства. Погледајте Јасеновац. Зашто су убијани Срби? Зато што нису хтели да постану паписти. Нису хтели да се одрекну Православља. Да ли сте некада чули да је неки усташа убио неког Србина зато што је мученик исповедао паганско-словенску веру, Перуна и Сварога? Шта је уопште главна тачка раздвајања између Срба и Хрвата? Словенско-паганска вера? Не, него Православље. Ко се одрекао Православља, од Србина је постајао Хрват, са вером је губио и националност. Непријатељ зна: да би сломио Србију, мора да убије Православље у њој, да уништи нашу свету веру. Томе служи на жалост и неопаганизам, само што удара са супротне стране. Циљ је урушити Православље из ракурса „дубље традиције“. Лукаво план, прилично подмукао, још увек недовољно препознат, али неће Вам успети, јер је са нама Живи Бог! Или боље речено, неће им успети (јер искрено, не верујем да ћете дуго остати у тој површној заблуди, исувише сте Ви дубоки и паметни да би Вас толико дуго варали људи који Вам нису дорасли). Поштована Катарина!

    11
    5
  11. Одговор Катарини словенско-паганској (3)

    5
    „Религија као таква ствар је далеких људи, средњег века, уско усмерених, уназађујућа.“ Свети Сава је, по вама, био „уско усмерен“? Можда зато што није био паганин? А неопаганство ће нам, данас, дати „ширину“? Какву ширину? Можда да „из слободе проистиче слобода“, како сте нас мало час уверавали, притом нас убеђујући да Православље, које нас је одржало хришћанима хиљаду година, тлачи Србе? Сачувај нас Боже, такве, паганске „ширине“! Уопште, погледајте аргумент који сте употребили; ако је вера уназађујућа и уска зато што је везана за Средњи век, како сте се изразили, колико је тек онда, питам се, разарајуће паганство које је старије од те средњовековне вере?! У Грчкој митологији, кажете, „нема подређености, хришћанске, свођења човека на миша.“ Где Ви у хришћанству видите свођење човека на миша? Хришћанство нас учи да ћемо живети вечно – о чему причате? Какво то достојанство човека нудите ако не верујете у васкрсење? Ако Васкрсења нема, да једемо и пијемо, јер сутра ћемо умрети! И онда, коначно, откривате нам највећу тајну Ваших ставова (малтене бих Вас могао назвати јуродивом, да сте, ах, само православни): „Хришћанство је својом схоластиком, терором над умом и душом, 1000 година утамничавало човека!“ Катарина, шта то причате, о чему то зборите?! О ком хришћанству зборите? Где је настала схоластика? Да није она можда изум Светог Саве или Светог Григорија Богослова или Светог Григорија Паламе? Да није можда Свето Православље конструисало рационалистичку схоластику? Погледајте каква се страшна тајна крије у историјском моменту настајања схоластике. Ко је њен творац? Тома Аквински – први озбиљнији римокатолички мислилац који је у великом стилу почео да се враћа грчким паганима и да Свету Хришћанску веру меша са паганизмом, да Божје постојање доказује у Аристотеловом духу, рационалистичким „доказима“ итд. Дакле, у корену схоластике је пад у паганизам. А плодови тог пада? Инквизиција, крсташи и на крају круна: Јасеновац. Дакле, слажем се, схоластика је заиста „терором над умом и душом, 1000 година утамничавала човека“, пре свега западног човека, јер схоластика је западњачка папска јерес, али њене последице су угрозиле читаву Европу, па и читаво човечанство. Али поштована Катарина, Ви сте учена личност, види се из Вашег начина писања, молим Вас немојте следити ту лажну матрицу, немојте бркати Православље са схоластиком! То што Ниче, рецимо, није правио разлику између Православља и западног Хришћанства, разумљиво је из простог разлога што човек у животу ни пет минута није боравио ван територијалних координата западног хришћанства: Немачке, Швајцарске, Италије и Француске – дакле, није окусио Православље чак ни уживо макар угледао Православни Храм. Заиста је невероватно да се Ви овако непрецизно изражавате. Погодили сте да схоластика траје хиљаду година, па којих је то хиљаду година? Од 1054., разуме се, од када је јеретик папа Запад повукао у бездан јереси – како можете то неразликовати од Православља?! И вама су италијански хуманисти узор?! А Хришћанство називате „сектом унутар позног Јудаизма“. Наведите ми неког секташа или неког вашег паганског саборца или било код оснивача религије који је васкрсао самог себе а две хиљаде година они који верују у Бога страдају до смрти за његово име? Лако је унижавати речима, али где су вам аргументи, где су Вам историјске потврде онога што тврдите? По Вама, смело се расуђивати „само у правцу додатних потврда догми“. Погледајте докле је догурао свет након схоластичко-инквизиторског папског отпадништва од Благодати Божије и размислите да ли је можда било паметније да се на Западу расуђивало на основу догматских критеријума? Погледајте мир који влада у православним манастирима, ставите руку на срце и кажите, да ли је боље то или родна равноправност, трансрептили и трансванземљакиње? Данашње паклено стање света у коме се коњи у шталама изнајмљују ради скотолоштва (као у Данској) или света у коме подмладак једне странке тражи озакоњење секса са мрвацима (као у Шведској), најбоље доказује сву страхоту папиног пада у схоластику и инквизуцију – све ово што данас имамо предстваља последице тог папиног пада, тог одступања од Хришћанства, од Православља. Опет мешате инквизицију, бруталност и самовољу са Балканом. Молим Вас схватите: Православље је увек било Жртва, никада прогонитељ, освајач, уништитељ. Православље је прогоњено, Ватикан је прогонитељ. Поред свега, Хришћанство супротстављате природним лепотама – одакле Вам таква идеја? Монаси живе у природи, моле се и раде у природи, нема ту нкаквог несклада. Али, наравно, не моле се природи, не обожавају природу. Бог се обожава а у природи се живи. Није то тешко разумети. Ако истински трагате за вечношћу, ако Ваш ум и срце жуде за бесконачном љубављу, како можете све силе свог трагалачког бића сконцентрисати у неком камену и тражити да Вас парче мртве ствари – спасе? Можете Ви бити упорни колико хоћете, али камен остаје мртав и поред Вашег силног обожавања и покушаја обоготворавања.

    8
    4
  12. Одговор Катарини словенско-паганској (4)

    6
    Помињете ћирилицу у позитивном контексту (што, наравно, поздрављам од свег срца) али, шта да радимо са њеним пореклом? Шта нам говори њен назив? Да ли она, можда, нема свето порекло (од Светог Ћирила, него потиче од словенских пагана?) Да није њен стари назив можда „паганица“ или „словеница“ или „пагано-словеница“? Дајте мало доследности у одбацивању хришћанског наслеђа – није Вам то довољно пагански, поштована Катарина!

    7
    „Кад се каже „Мањак хришћанске вере…“ то значи мањак народне религије, јер Срби заиста нису религиозан, библијски религиозан, народ.“ Да ли разумете шта сте рекли? По вама, кад се помене хришћанство, подразумева се „народна религија“, а под њом Ви подразумевате паганизам! Нечувен аргумент! На тај начин можете доказати било шта! Ево, дас Вам помогнем: Хрићанство је само једна историјска опсена под којом се одувек крио паганизам! Може? Што да не! Ту се Ваше доказивање завршава – победили сте! Све је опсена осим паганства! Само, кога сте тачно победили, ако сте пошли од погрешне премисе? Погрешна премиса – погрешан закључак. „Људи, махом, не знају ни ко је Назарећанин, представљају га Богом.“ Разумем Вашу потребу да Богочовека унижавате и сводите на контекст „места рођења“, али морате разумети и моју потребу да Вам укажем на последњи чин рођеног у Назарету – Васкрсење из мртвих. Пошто то васкрсење није представа већ стварност (ако није васкрсао, зар та моћна наука не може да пронађе баш ниједну кошчицу „распаднутог тела“ Онога Ко по Вама „није Бог“?) сасвим је разумљиво зашто Православни Хришћани итекако добро знају Ко се родио у Назарету – Богочовек Исус Христос који је ђавола приковао на крсту и васкрсао након трећег дана не сломивши печат на гробу. „Бог може – најприхватљивије, ненасилно, одређење – бити врховни разум у космосу, како неки теоретичари заговарају, а не библијски Бог, архитекта свега.“ Е па баш лепо и згодно решење, онако типично рационалистички! Главно да је ненасилно! Јер Христово васкрсење је насиље према ђаволу, зар не? Али пошто Вам је Крст неприхватљив, да послушамо теоретичаре (што, ту пагани нису били довољно креативни?), бог може бити „врховни разум у космосу, а не библијски Бог, архитекта свега.“ Али, да Вас питам нешто: Зашто „врховни разум“ не би могао бити „архитекта свега“? Чему врховност ако је немоћан да ствара? Шта, паметан је онако за себе, солипсистички ужива у својој врховности, али немоћан је да ствара свет и живот у свету? А ко је онда створио свет који је, узгред буди речено, препун пропорција, савршених облика и недокучивог Смисла у целокупној чудесној творевини? Како то разумети, ту Вашу, Катарина, идеолошку подвојеност када је белодано да је савршени Бог створио овај предиван и смислен свет у коме се, као у огледалу, види Божије савршенство (а које смо ми људи потамнили својим грехом)? И онда, невероватно поређење: „Узгред практичније је бити део велике заједнице, религијске, идеолошке, и тако лакше подносити терет егзистенције, као и, рецимо, члан СНС политичке партије, но прихватити индивидуалност, њено изграђивње – то већ значи и сукоб, критику – као предуслов колективног уздизања.“ Православље као СНС секта! Опростите Катарина, али ово је дно дна! Напротив, личност се изграђује кроз Цркву, кроз Истину, кроз Христа! Ваша „индивидуалност“ без просвећености Христом, нема исходиште у вечности. Словенска паганштина је немоћна да вам пружи Вечну Радост бесконачног наслађивања Вечним Животом. Ваша „недељивост“ траје до смрти када ћете бити подељени црвима (то ће задесити и све нас – све овим светитеља чија су тела остала нетрулежна) али главно је питање куда ће душа. Ви, изгледа, не разумете шта значи бити члан православне заједнице тела Христовог. Није то баш тако лако како ви у свом „индивидуалном“ и индивидуалистичком уму замишљате. Зар мислите да је лако пустињацима који живе на двопеку и води читавог живота, зар је то – „СНС секта“?! Упознајте се мало боље са Православном Вером, изађите из маште! Православље је чисто злато, морате много и истрајно копати да бисте га пронашли! Ви сте читали о хришћанству у западној литератури и мислите да о њему нешто знате – ништа није погрешније од тога! Драга Катарина, морам да Вам саопштим горку, али, надам се отрежњујућу истину: нисте начинили ни први корак!

    6
    3
  13. Одговор Катарини словенско-паганској (5)

    8
    Да претходни патријарх није био на довољно високом нивоу, слажем се, мада, не знам како Ви, као паганка, уопште замишљате углед патријарха? Да ли би, можда, уместо Христа требало да проповеда Перуна? Ако је то оно што би Вас задовољило, слутите, имате у мени огорченог неистомишљеника. Па онда опет неразумљиво: „Једно круто, догматско, схватање свега, па када се прича са монасима, поповима, и поред најбоље воље, тај монолит њихових истина напросто је глув и слеп за остатке људских израза, мишљења, осећања: па кад се разболи било ко од њих, или треба на операцију, не оперише га Свети Савле, из Тарса, не уради ултразвук молитва, већ школован, специјализован, хирург, доктор.“ Ко је икада тврдио да Свети Павле треба да врши операције?! И зашто би молитва искључивала ултразвук или обратно? И зар „школован, специјализован, хирург, доктор“ не може да буде дубоко верујући човек – лично познајем једног таквог, заправо двојицу, да, добро се сећам. Ви се у свом уму крећете у некаквим рационалистичким шаблонима који не постоје у животу. Човек напросто није, како ви сугеришете, „или хришћанин или све остало“. Напротив, православни хришћани који живе у свету обављају разне послове, све оне који нису у супротности са нашом вером. Тачно је да може бити крутости код појединих монаха или хришћана, али опет морате ту појаву разликовати од чврстине вере. Прва појава је својствена новокрштенима а друга већ искусним верницима. „Причају о трагу авиона, на небу, као виду тровања.“ Распитајте се мало, прогуглајте да видите о чему је реч – појава нимало безазлена, уз то поткрепљена многим релевантним сведочанствима. „И Перун, словенски, је много бесан што су га се одрекли сви Словени, посебно Срби, у име палестинско-јеврејске приче, спрам које су потпуни странци.“ Ја сам задовољан ако је демон под именом „Перун“ бесан. Шта би бес друго био до – бесан?! Сами сте нехотично открили које је феле! Бесан Перун гарантује да у Србима још има вредности, још има тињајуће православности, јер бес се открива у светлу Православља! Хвала Вам за ову инсајдерску информацију, нисам знао! Само, Хришћанство није, како сугеришете „палестинско-јеврејска“ прича! Погледајте Нови Завет, где ви ту видите „форсирање јеврејске приче“?! Ко је разапео Христа? Кога Јудеји највише мрзе? Можда словенске пагане? Не, Хришћане, Православне Хришћане! Зашто су се ционисти устремили на Русију, зашто је опкољавају са свих страна? Због древног Словенства? Не, него због Православља – оно је трн у оку глобалистичким секташима – Свето несаломиво Православље! Уосталом, где у нашој православној традицији видите елементе јеврејства? Ви имате једну идеју у глави, један шематски распоред који насилно намећете стварности. Изађите из рационализма, отворите прозор у свом уму – погледајте стварни свет! И спознаћете Истину и истина ће Вас ослободити!

    8
    4
  14. Одговор Катарини словенско-паганској (6)

    9
    „На сахранама времешних, давних, људи велелепне Босне, као и другде уосталом, певају о Јордану реци, Јовану, Исусу, натурајући, им, страни дискурс, а ти људи су век проживели упрежући волове у јарам, орући њиве, косећи ливаде, гуслајући о српској епској прошлости, п(ј)евајући, цепајући дрва, извлачећи ђубре на њиве, помињући старе Богове, без дана школе, читања, писања, итд. Просто не иде, не спојиво је.“ Покајање није никакав „страни дискурс“, ми треба да дишемо покајањем ако хоћемо Вечни Живот. Свети Јован је, управо, дисао покајањем а не јеврејством – живео је у пустињи а не у раскоши. Христос „није имао где главу склонити“. Па шта је ту толико супротно од сељачког живота Срба, од дрвосече или пољопривредника, нешколованих људи? И апостоли су били нешколовани. Где, Катарина, ту видите супротност? Апостоли махом рибари, Срби махом пољопривредници и сточари, и једни и други нешколовани – где је видите толико оштру супротност коју непрекидно заговарате? Али ту сте, говорећи о Србима, провукли једну чудну мисао: „извлачећи ђубре на њиве, помињући старе Богове“. Где то Срби помињу старе богове? Тај Ваш неопаганизам је дошао преко неколико приучених Срба из дијаспоре и данас се убрзано шири јутјубом – осим тога? Српски сељаци су побожни и Ви то нећете успети да промените. Мало ћете поколебати приучене, занесене, наивне, неоцрковљене – то је Ваш домет али и Ваша граница. „Прича о Марку Краљевићу више би годила“ – али, на Вашу жалост, Марко Краљевић (Мрњавчевић) био је православни Хришћанин, а не паганин. Не можете православне Хришћане супротстављати Христу јер ови без Њега не би били светитељи, хришћански краљеви и цареви. Србија је незамислива без Хришћанства. Узалуд Вам труд, драга Катарина!

    6
    4
  15. Одговор Катарини словенско-паганској (7)

    10
    И у закључку Вашег првог коментара, осећате потребу да Вашу, најблаже речено, необичну аргументацију поткрепите ауторитетима и то, занимљиво, књижевним ауторитетима: „Нико не може погрешити ако је на оној страни – на којој је био један Црњански, или Исидора Секулић – поштовања традиције, слављења славе, великих празника предака и старе, српско-словенске, религије, јасно искристалисане свести о томе ко је, коме припада, а шта је религија. У славу европско-словенском Перуну, Сварогу, Триглаву, Дајбогу, Волосу, Весни, Морани, Мокоши… и Алфонс Мухи.“ Након ове критике требало би да нам буде јасно да смо сви погрешиви, па и Ви, поштована Катарина, јер сте не једном обарали сопствене теорије, бркали православље и папизам, што су све недопустиви пропусти. Иако наводите тек два књижевна ауторитета, ипак, колико знам, Црњански је био православни хришћанин, ако и није био сасвим црквен човек. Исидора Секулић тек тешко да би могла да Вам помогне јер, иако код ње има извесних примеса дуализма, ипак је, рецимо, посећивала храм Светих апостола Петра и Павла у Топчидеру итд. Али кад немате готово никаквог упоришта, макар и двоје писаца „код којих негде у измаглици има можда нечега што сугерише неки траг аутохтонизма“ могу „снажно да учврсте“ једну веома климаву неопаганско-филозофску рационалистичку конструкцију. Православна Традиција, Крсна Слава – то је Православље. А „Перун, Сварог, Триглав, Дајбог, Волос, Весна, Морана, Мокоша… и Алфонс Муха“ су демони који себе представљају као богове не би ли тако преварили вернике и боготражитеље и одвојили их од Јединог Истинитог Бога – Исуса Христа, коме нека је слава у векове векова!

    11
    „Не може се никоме замерити на мишљењу, јер је мишљење анализа и синтеза окружујућих ствари и појава из којих, даље, се генеришу закључци; некад вечни, некад подложни ревидирању!“ Катарина, овде се потпуно слажемо, Ваши коментари су мени лично били веома инспиративни и надахнули су ме на одбрану најсветије Православне вере, због чега сам Богу и Вама неизмерно захвалан! Имате право на своје потпуно лично и оригинално мишљење. Као и ја право да се не сложим са Вама и да Вам одговорим онако како мислим да треба, што сам и чиним. Надам се да ћете већину својих закључака, који нису у складу са Вечним Смислом, ревидирати. Кад кажем вечност, мислим наравно на Православље, не на своје формулације. Препоручујем Вам Охридски Пролог Светог Николаја Охридског и очекујем ваше одушевљено Ох када схватите какво благо држите у рукама! Кад схватите да је васкрсли Назарећанин једино ново под сунцем, једина нетрулежна вредност у свим световима! Кад доживите земљотрес покајања, сви ти мали (филозофски) демони (Перун, Сварог и остале слуге Сатанине) Који Вас опседају, побећи ће главом без обзира! Али имате, имате право да пишете! Пишите што више, само отворено и искрено, да се Срби мало пробуде, да схвате да Православље није само датост већ да мора да се освоји. Нисте се појавили случајно, Катарина. Не, Ви радите Божји посао, Ви будите Србе из полухришћанске поспаности! Ја Вам лично желим да Бог тај посао ради преко неког другог (егзистенцијално ће Вам бити лакше, верујте, онтолошки лакше!), али како хоћете, Ваш избор! „Како не може да се разуме да демократија значи слободу, а то значи да се око истих ствари формирају различита мишљења.“ То, то Катарина, дајте нам још мало Перуна, Сварога и осталих демонских бабарога – да бисмо продубили своје Православље! Тако смо, уосталом, јачали своју веру хиљаду година, борећи се против сваковрсних јереси! Затварамо круг наше расправе, драга Катарина! Можда ћу Вас разочарати, али Ваши наступи имају функцију јачања Православља! Ах, да, остала су још Ваша кратка питања.

    12
    „Да ли је религија обавезна ствар, као основно образовање?“ – Из вашег примера се види да би требало да буде обавезна. Јер иако се не слажете са Православном вером, требало би да научите, за почетак, да уочите оштре и битне разлике између Православља и папизма. То, ако Вас и не би обратило у Православље, макар би дало оштрину Вашој аргументацији и расправа би била плоднија.

    13
    „Да ли човек има право да не верује у догму, у круту, религијску, оцртаност света? Посебно у палестинску сагу!“ Наравно да има право да не поверује у Јединог Истинитог Бога, Сведржитеља, Творца свега видљивог и невидљивог и тако – треба упозорити и на консеквенце тог потпуно слободног избора – стећи све услове за неулазак у Царство Вечне Радости, што у преводу значи, отићи на место… добро знате, Катарина које је то место, да га не помињем, јер дубоко верујем да сте довољно паметни да то место Вашим правим избором избегнете!

    7
    4
  16. Одговор Катарини словенско-паганској (8)

    14
    „Какве везе имају Срби, народ сељака, бата косе и белегије, јарма и волова, коња и стада оваца, гусла и епике, брда и долина, опанака и сокака, мраморија, хајдука и ускока, једног Црњанског,… – који ће у одређеном тренутку кренути стопама европске просвећености и домета културе – народ који је имао сопствену, народну, религију, или Словени у ширем смислу, са Јеврејима, који су Семити узгред буди речено, њиховом лингвистиком, историјом, облицима традиције према клању животиња (Кошер)…?“ У самом „јеврејском“ Псалтиру, у 50. псалму пише: „Жртве паљенице не тражиш, жртва је Богу дух скрушен, срце унижено и смирено Бог неће одбацити.“ Да ли је Христос клао животиње и приносио их на жртву? Нисмо ми веру примили од Јевреја (Христос је тек телом потекао од Јевреја) него су Јевреји разапели Христа, зато што је Христос одбацио јеврејство као догму (ако не, наравно, Стари Завет у целини) и свету Открио Истину која превазилази (али истовремено и подразумева) сваку националност. У том смислу, ово Ваше питање промашује суштину проблема. Посебно је проблем што мешате бабе и жабе. Како то, рецимо, јеврејска „лингвистика“ може да буде супротна нашим „опанцима“?! Испада, по Вашем аргументу, како су сви Срби одувек били неписмени, а сви Јевреји увек школовани, па ту постоји неко љуто непријатељство. Не. Сам Христос, који се дружио са простим рибарима, одбацио је лицемерје првосвештеничко. Тај Христос, пријатељ „сиромашних духом“, са љубављу је примљен у српском народу и тај народ је, пропорционално броју становника, после Русије, дао највеће жртве у последњих хиљаду година за Христа. Овај аргумент Вам је заиста веома слаб.

    15
    „Ко је, и са којим правом протерао Перуна и остале?“ Ко? Христос! С којим правом? Са правом да очистимо своје душе од силних и страшних јереси и грехова – пре свих гордости – да се покајемо, исповедимо, причестимо Крвљу и Телом које је распео на Крсту и спасемо се и уђемо у Живот Вечни. Него да ја Вас питам, будући да звучите поприлично самоуверено: А шта то нуди тај ваш Перун због чега би требало да поверујем у њега? Ево, ја сам малтене спреман да постанем паганин, и то словенског типа, само ми још недостаје прави разлог, а то је, признаћете, пресудно. Нестрпљиво чекам Ваше необориве аргументе!

    16
    „Да ли је верска толеранција Миланског едикта последица Константиновог сна и убеђења да ће лакше објединити разнородне делове римске империје – Картагина, Александрија, Мала Азија, остаци сублимне Грчке, већи део Европе – под новом религијом?“ – Не, последица је јављања Часног Крста на коме је писало: „Овим побеђуј“. Данас на дан Светог цара Константина и Свете Царице Јелене, када ово пишем (мада објављујем нешто касније), благодарим Богу и Часном Крсту Којим је победио грех, смрт и ђавола!

    17
    Ево данас је све дозвољено, сатанизам се учи у америчким школама, па запитајте се, чија је то победа? Задатак нас Хришћана јесте рушење идола, ако их више нема у толикој мери у физичком облику, онда рушење виртуелних идола, Перуна, Сварога, Моруне, Морона, Мормона, Суботара и осталих лажних пророка, неопагана који јуришају на Православље, једини бедем истине, неосвојиву тврђаву. И све то нема никакве везе са политиком (поготово не са СНС-ом)!

    18
    „Зашто су користили, пропагандисти нове религије, грчки обрзац, философски, у обраћању и зашто су кренули на тачно одређене групе људи?“ Вероватно сте мислили на Светитеље (обавештавам Вас да СНС пре 1700. година још није био основан (иако би Вучић, ако затреба, чак и то могао да „докаже“ својим хипнотисаним бирачима)). Грчки образац јесте коришћен, зато што је био доминантан у то време. Тако је данас доминантан егзистенцијалистички образац, или рецимо постмодернистички (данас је доминантно све и истовремено ништа) па ја не могу да користим грчки образац у проповедању вере јер ми је циљ да ме разуме савремени човек, а не старогрчки који више не постоји. Надам се да се бар овде унеколико разумемо?

    6
    4
  17. Одговор Катарини словенско-паганској (9)

    19
    „Шта је слава, ако не чист пример паганизма, жртва у храни и пићу?“ Крсна слава, која није „чист пример паганизма, жртва у храни и пићу“, јесте, да поновим, најкраће говорећи, прослављање Тројединог Бога у Светима Његовим и молитва за живе и упокојене. У Крсној Слави, уколико се прославља онако како је установио Свети Сава, нема ни трунке паганизма. Успостављае освештане институције Крсне Славе имало је за циљ да Срби напусте јалове паганске „богове“ (то јест демоне) и Свети Сава је у томе, хвала Богу, успео.

    20
    „Шта су иконе, ако не чиста имагинација сликара?“ Ово питање сте формулисали на занимљив начин. Да разјаснимо: Иконопис и, рецимо, апстрактни експресионизам су две потпуно различите, па и сасвим супротне ствари (јеретик Зизијулас се не би сложио – зато и јесте јеретик, између осталог). Штавише, да то потпуно заоштримо: Не постоје две врсте сликарства које су толико различите као иконопис и апстракни експресионизам. Дакле, за апстрактни експресионизам бисмо могли рећи да је то „чиста имагинација сликара“. Међутим, са православним иконописом ствари стоје „мало“ другачије. Православни иконопис, хвала Богу, ни у једном случају, баш никада није „чиста имагинација сликара“. На православним иконама увек су осликани ликови светих који су реално живели на земљи или су реално живи само на небу (у случају Анђела) али и они су се јављали људима (нису имагинарни и апстрактни). Дакле, да сумирам, иконе су чиста духовно-физичка реалност која човеку помаже у борби против јаловог маштања о „Богу као врховном разуму“. Ево Богочовека Христа осликаног на икони, целивај га, поштуј Његове заповести и надај се спасењу!

    21
    „Да ли знате ко су били иконокласти?“ Знамо, они који „пробијају иконе“, иконоборци, који су се борили против Светих Икона, јеретици, осуђени на Седмом Васељенском Сабору. Ко год не поштује иконе, одриче оваплоћење Христово, попут протестаната и, гле, перуноваца, триглаваца и свароговаца. Уопште, кад бисте малко дубље завирили у историју хришћанских јереси, угледали бисте мрежу густе испреплетености готово свих јереси са свима јересима и једино што би сте ту са сигурношћу могли рећи јесте да ђаво, отац лажи, стоји иза свих њих.

    22
    „Да ли право хришћанство проповеда да се правим хришћанином постаје када се распрода све и подели сиромашнима? Ко је то учинио, и ко је спреман то да учини!“ Православни монаси су то чинили хиљаду седамсто година а чине и данас, у шта се можете уверити посетом неког од наших манастира. Разговарајте са монасима или боље, монахињама и распитајте се. Неће Вам главу откинути (мада покоју паганску лаж сигурно хоће). Што се сиромаштва тиче и раздавања имовине, то ћете, верујем, учинити и Ви, Катарина, кад, уз помоћ наших светих монахиња, угледате снагу Христове светлости, која убија свако слепило и која чак и гордом враћа вид и оживљава га у векове векова! Један Светитељ је, када су му лопови из келије украли златник, и када их је срео на путу, донео други (једини преостали) златник и трчао за њима да им да и тај други златник! То је права слика православног монаштва: злато је терет кога се треба ослободити!

    8
    4
  18. Одговор Катарини словенско-паганској (10)

    23
    „Ако сте хришћанин, у правом смислу речи, онда нема платонизма, Ничеа, Црњанског, Микеланђела, онда се пристаје на одбацивање толиких домета цивилизацијских! Или не?“ Ово је снажно питање, без икакве ироније, браво Катарина! Дакле, уколико сте заиста прави хришћанин, платонске идеје вам нису потребне за спасење, Ничеове идеје су за спасење погубне, Црњансков разуздани живот свакако не може бити Ваш узор а ни Микеланђелове скулптуре нису нешто што ће Вас фасцинирати. То међутим, не значи да Православно Хришћанство – иако може без свега поменутог – све „домете цивилизације“ једноставно прецртава и све подједнако одбацује као демонске. Напротив, о многоструким нијансама испреплетености добра и зла код сваког појединог уметника и философа могли би се написати томови и томови књига (да је то потребно). Али, у кратким цртама, за ову прилику, рецимо само да је Платон био озбиљан боготражитељ (био је на трагу монотеистичке религије попут хришћанске много озбиљније од (ваших?) перуничића и сварогчића иако је, за разлику од Вас, живео пре Христа!); Ниче је био један од највећих западних боготражитеља који је, на рушевинама западног хришћанства, кроз немогућност изградње нове (многобожачке?! – миг за Катарину!) културе, услед лупања главом о зид неуништивог Изворног Хришћанства (на трагу Православља за које није чуо, али га је назрео преко Достојевског!) – изрекао монументалне речи: „Певај ми нову песму, свет је преображен и сва Небеса се радују!“ и – полудео; Црњанског бисмо још мање смели да одбацимо иако је имао застрањења (рецимо, његово предратно (упамтите, предратно!) антијеврејство је превише негативно утицало на Вас!). Ипак је био озбиљан, велики, дубоки, писац, изузетно оригиналног стила, дубоке осећајности и притом, православни Србин – немамо разлога да га одбацимо! Слутим да хоћете да га присвојите и учините неопаганином па зато постављате питање? Не, нећемо Вам га дати! Пре ћемо Вас, „заједно са Црњанским“, привући Цркви! Ако бих баш неког морао да Вам дам, узмите Микеланђела (што, наравно, не значи да мислим да је безвредан, напротив!)

    24
    „Да ли Црњански мање вреди услед индиферентности спрам чврсто религијског, догматског, а поштовања традицијског свог народа?“ Ако је тако како кажете (заиста нисам упознат, на моју жалост), опет, није он због тога мање вредан, али свакако то не значи да ће православни хришћанин бити одушевљен Црњансковом нецрквеношћу. Православље учи: Држи своју веру, не мешај је са јересима, али труди се да никада не осуђујеш човека. Осуђуј јереси и грехе, а не личности, носиоце јереси и/или јавних грехова.

    25
    „Срби мешају свог народног Бога, који симболише правду и правичност, са библијским Богом и месијом његовим! Или не?“ Ништа Срби ту не мешају, само је у Вашој глави изгледа све (али не безнадежно!) помешано: то је мешавина Ваше паганске идеологије и стварности коју видите око себе – побожних и добрих људи. И нећете да признате да су српска доброта и правичност као особине израсли из, у нашем народу дубоко укорењеног, хришћанства. Ако то није тако, како ви видите, шта је Христос донео Србима? Неправичност? Зло? Како год окренете видећете да Вам је аргументација вишеструко мањкава.

    6
    3
  19. Одговор Катарини словенско-паганској (11)

    26
    „Реците од чега се састоји Нови завет, и шта сте прочитали од свега тога?“ Нови Завет се састоји из четири Јеванђеља, Дела Апостолских, Посланица апостола и Откровења Светог Јована Богослова. Прочитао сам све, наравно, и не мислим да је то неки нарочити подвиг. Подвиг ће бити испунити оно што је заповеђено, у чему се трудимо, али смо далеко.

    27
    „Који део је на вас оставио највећу импресију и препоручите га!“ То је несумњиво овај део: „Ако језике човјечије и анђеоске говорим, а љубави немам, онда сам као звоно које јечи, или кимвал који звечи. И ако имам дар пророштва и знам све тајне и све знање, и ако имам сву вјеру да и горе премјештам, а љубави немам, ништа сам. И ако раздам све имање своје, и ако предам тијело своје да се сажеже, а љубави немам, ништа ми не користи. Љубав дуго трпи, благотворна је, љубав не завиди, љубав се не горди, не надима се, не чини што не пристоји, не тражи своје, не раздражује се, не мисли о злу, не радује се неправди, а радује се истини, све сноси, све вјерује, свему се нада, све трпи. Љубав никад не престаје, док ће пророштва нестати, језици ће замукнути, знање ће престати. Јер дјелимично знамо, и дјелимично пророкујемо; А када дође савршено, онда ће престати што је дјелимично. Кад бијах дијете, као дијете говорах, као дијете мишљах, као дијете размишљах; а када сам постао човјек, одбацио сам што је дјетињско. Јер сад видимо као у огледалу, у загонетки, а онда ћемо лицем у лице; сад знам дјелимично, а онда ћу познати као што бих познат. А сад остаје вјера, нада, љубав, ово троје; али од њих највећа је љубав“ (1Кор 13.). Зашто ове, можда најснажније речи у историји људског рода, препоручујем, између осталих, конкретно Вама? Осим што желим да спознате лепоту, снагу и доброту хришћанске вере, имам и скривен интерес. Покажите ми, који део наведеног цитата је јеврејски? (А писац је управо, по рођењу Јеврејин Савле, а по крштењу Павле.)

    28
    „Поставите само питање људима у вашој околини од чега се састоји Библија, па ћете видети да нико, ама баш нико не зна, камоли њене читао философске текстове, ослоњене о такве обрасце старогрчких философа!“ Овде бих се могао сложити са вама (условно, разуме се, јер има људи који читају и знају, поготово црквени људи, које познајем), наш народ је нажалост потонуо у телевизијску хипнозу а они учени, окренули су се или европској квази-просвећености или неопаганизму (или, као у Вашем случају, синтези тога двога). Па, оставите паганске бајке, прикључите се, добро сте дошли!

    29
    „Нису ли проповеди рабински, образац понашања које је спроводио Исус?“ Нису. Маните се више тих образаца. Погледајте мало суштину. Рецим: „Шта вреди човеку да читав свет задобије ако души својој науди?“ Звучи ли Вам то јеврејски или универзално? Ослободите се већ једном те перуновско-свароговско-триглавско-морунског обрасца, дајте мало ширине, свежине: Читав свет, сестро слатка, читав свет не вреди колико једна душа! Увиђате ли величину такве мисли?! Ваша душа, Катарина, за Христа је важнија од свих светова! Христос жели да је васкрсне! Пустите мртве богове да покопавају своје непокајане мртваце, отворите ковчег са благом (Свето Писмо, Црквена Врата, Светоотачку Књигу, молитвеник, врата болесног) и уђите у Живот!

    7
    4
  20. Одговор Катарини словенско-паганској (12)

    30
    „Какве везе има баба из околине Сарајева, која није знала да чита и пише, поштујући свако црвено слово, преносећи приче од старим Боговима Словена и само српским боговима, приче о вуцима, са Јорданом, Павлом, прво таманитељом хришћана, Јерусалимом, Палестином?“ Понављате се. Да се поновим онда и ја (али Христом, који је исти јуче, данас и сутра!). Где сте у Србији упознали бабу неопаганку? Мени искачу само из јутјубова, али не бабе. Напротив, ми имамо бабе православке и младе жене (попут Вас – може један комплимент?) неопаганке. Реците, зар то није трагично? Али Ваша идеологија захтева да имамо бабе паганке! Добро, нека их, али где су, покажите нам их? Цитирајте, упутите нас, мора да постоји неки запис, негде?

    31
    „Има ли св. Илија исте особине као врховник Перун? Није ли то гром!?“ – Читајте Стари Завет и добићете одговор и на оно што нисте питали. Ви можете до миле воље у Православље учитавати словенско многобоштво али несумњиво је да је то само демонски покушај унутрашње разградње Хришћанства. Међутим, ма колико Ви били муњевито надахнути Перуном, Свети пророк Илија има мало јаче громове – јер је пророковао о Ономе Којим је Бог Отац створио овај свет. Будите без бриге – Перун неће победити. Или Вас то ипак брине? Шта да Вам кажем, јалово многобоштво је Ваш избор!
    32
    „Шта значи бадњак?“ Бадњак палимо да бисмо загрејали земаљске јасле за небеског Богомладенца који долази да нас спасе од греха. У сваком случају, бадњак не означава у Хришћанству ништа (нео)паганско.

    33
    „Како то да се највећи празници хришћанства поклапају са највећим празницима старе вере?“ Од петнаест паганских празника (Велесови дани, Турица, Вјуница, Масленица, Лелин дан, Радуница, Јарилов дан, Русалкина недеља, Купалов дан, Перунов дан, Дан жетве, Ладин дан, Сварогов дан, Мокошин дан и Колада), укупно седам се поклапа са хришћанским презницима (Велесови дани, Турица, Купалов дан, Перунов дан, Ладин дан, Сварогов дан и Мокошин дан). На радост пагана, то би било поприлично високих педесет посто (мада мене лично ни то не би нимало забринуло, будући да је сличност ових са хришћанским празницима равна нули. Овде је реч о пантеизму, обожавању природе и сујеверју а тамо о Хришћанским светитељима. Никакве везе једно са другим нема.). Међутим, када погледамо подробније, ствари стоје другачије. Од поменутих седам празника, четири се поклапају по православном календару (Велесови дани, Турица, Перунов дан и Ладин дан), три празника се поклапају по папском календару (Купалов дан, Сварогов дан и Мокошин дан (који се поклапа истовремено и по старом, али пагани због нечега више преферирају поклапање са Светом Петком него са Светим Димитријем, због чега смо овај празник пантеистичке празнине упарили са Светом Петком по новом календару.) Ако, дакле сада прорачунамо проценат поклапања (а то чинимо са старим календаром, будући да је нови у употреби у Србији тек после Првог светског рата), произилази да је поклапање двадесет посто. То је ипак далеко, Катарина, од Ваше тврдње о поклапању „највећих са највећим“. Јер у Православљу су највећи празници Господњи. А кад узмемо у обзир само Господње празнике, само се два паганска поклапају са једним истим хришћанским: Богојављењем. То је седам посто! Катарина, признајте да сте изнели погрешну тврдњу.

    34
    „Зар вас религија, догматска, не подсећа на период комунизма и залуђених људи једне истине?“ Наравно да не, али питање је хронолошки погрешно постављено јер је комунизам млађи од вере. Питање је да ли комунизам подсећа на веру? Наравно да не подсећа, мада би се могло забележити пар опаски. Укратко, комунизам претендује имитацију вере, будући да је његова основна тежња била да собом замени веру. Вођа треба да замени Бога, КП Цркву, петокрака крст, тајне службе које ликвидирају противнике треба да замене монахе који ликвидирају демоне и тако даље. Дакле, ако би питање обрнули, могле би се повући неке паралеле, али не на штету Цркве већ на штету комунизма.

    35
    „Зашто очекујете да људи мисле као ви?“ Ово питање је упућено брату Зорану Николићу, па, иако не бих да се мешам у Ваш дијалог, одговарам укратко као православни хришћанин уместо брата Зорана, пошто он на ово питање није одговорио. Што се мене тиче, не очекујем да други мисле као ја, иако не кријем да бих волео да искрено поверују и постану хришћани. Међутим, метода за остварење тог циља није насиље, већ молитва и разговор.

    7
    4
  21. Одговор Катарини словенско-паганској (13)

    36
    „Секуларизам или клерикализам?“ Ни једно ни друго већ – симфонија. Хришћански владар, хришћански патријарх, нико се никоме не меша у службу, свако је главни у ономе што му је Бог поверио, труде се да раде заједно на спасењу православних Срба и свих грађана Србије.

    37
    „Да ли верујете у бесмртност?“ Да, наравно, у бесмртност душе, као и у бемртност целовите личности након свеопштег васкрсења.

    38
    „Где се даде гностицизам?“ Мислите, где је нестао? Тамо где и све јереси: отишао на сметлиште историје.

    39
    „Рођен као човек или са божанским?“ Овде апсолутно не могу чак ни да наслутим шта сте хтели да кажете. Да није нека шала у питању? Проблем је што ја немам смисла за хумор…

    40
    „Колики број попова живи далеко боље од просека остатка становништва? Па како да неко верује у скромност, поштење, кад на сахрани, на Бежанији, након дате 4000 рсд поп каже: мало је то!“ Овде се потпуно слажемо, сем у једном наизглед небитном детаљу. Вера „у скромност, поштење“ иако на првом месту за пример треба да има свештенике (а пречесто их нема за узор и ту сте потпуно у праву), ипак се не заснива на свештеницима као на темељу, већ на Христу, Светом Писму, Светом Предању уопште, Светитељима, Светим Канонима, монаштву. Ако свештеник и греши, ако је нескроман – Ви немојте грешити, Катарина. Господ ће Вас на Страшном Суду питати за вашу веру и ваша чињења и/или нечињења, неће Вас питати за свештеникова дела или недела (а њима, таквима, нека је милостиви Бог на помоћи!). Наравно, то не значи да свештенике треба остављати да на миру погубе своје душе. Напротив, треба их укоравати, благо али одлучно, кад год се за то укаже прилика, кад год верник осети да укор може да допре до посрнулог свештенослужитеља.

    41
    „Колико је Иринеј учинио у деградирању СПЦ, политички-интересно делујући?“ Заиста, не мало. А колико тек проекуменистички? Па ипак, не разумем како мислите да као отворено декларисана неопаганка утичете на дешавања у Цркви? Ко ће Вас схватити озбиљно? Лично ценим што сте искрени (за разлику од мутиводе Деретића), али чини ми се да Ваша критика Цркве, са неопаганског становишта, не може допринети црквеном христоцентричном моралу (посебно што Ви инсистирате на пагано-центричном моралу, ако тако нешто уопште постоји).

    42
    „Како може неки монах, поп, да умре од болести од којих умире обичан свет, атеиста неки, рецимо?“ Где сте Ви у Светом Писму прочитали да су монаси и попови некакви супермени који, ако им се некад и омакне да умру од болести, никако не умиру од оних од којих умире обичан свет, „атеиста неки, рецимо?“ Божија помоћ људима се не састоји превасходно у томе да људи не умиру од „обичних болести“, већ да им болест, уколико се појави, послужи да трпљењем спасу душе своје. Функција болести у Хришћанству није у томе да њено одсуство докаже супериорност Хришћана, већ да својом појавом помогне спасењу хришћана.

    7
    4
  22. Одговор Катарини словенско-паганској (14)

    43
    „Коначно, уверите се у историју скулптуре, и представе Исуса, помазаног, у односу на грчке Богове, философе, бацаче диска, па ћете видети једну регресију мужевности, марцијалности, пропорција ратника, спортисте. Знате, неко се идентификује са Тором, Одином, Перуном, Сварогом, Триглавом, Јупитером, Паном, Зевсом, Посејдоном, Дионизијем, Аполоном, Деметром, Хефесом, Мишимом, Живојином, а неко са неким другим. Хришћанство савршено одговара надолазећем феминизму. Погледајте вирилност Ислама, упоредите са европским младићима, у вечитом осећању кривице, повлачења, извињавања, хедонизма, незамерања, склањања са пута хордама миграната…“ Опет буквицу читате Православнима уз укор који би требало да буде упућен изључиво западним хришћанима. Уосталом, где сте ви уопште видели теолошке скулптуре на Истоку? Катарина, молим Вас, решавајте то са њима, тражите пријем код папе, немамо ми са скулптурама и феминизираним мушкарцима ништа. Уосталом, трансванземљакиње и самозване рептилке у људском телу су аутохтоне западњакиње. Док се ми још увек спрдамо са тим глупостима, они су озбиљни. Ето Вам „просвећености“ Запада! Логичан пут од папског богоубиства и схоластике, преко инквизиције и ломача, па све до трансрептилки.

    44
    „Слава се треба славити, сви велики празници, али уз свест шта су они заиста, шта представљају, поштовати претке и традицију…“ Када се једним обратите у веру, драга Катарина, разумећете ове речи у истинитом хришћанском кључу!

    45
    „Како свемоћни, најморалнији, најисправнији, допусти, створи, такве умове, особе, какви су силоватељи деце, беба, монструме кољаче није једноставно схватити, па отуд мало помоћи би добро дошло!“ Важно питање. Бог је људима дао слободу. Када не би постојала могућност да се згреши, не би постојао човек каквог данас знамо, ђаво не би имао никаквог дејства, не би постојала борба против греха, не би у том случају постојала ни врлина, ни светитељи, ни подвиг. Дакле – Бог није створио зло. Створио је човека који има могућност да чини зло. Није лако схватити зашто је Бог допустио зло? Када не би било свеопштег васкрсења и када би смрт имала последњи суд над човеком, Божије допуштење злочина било би монструозни чин. Али свест да су мали напаћени мученици задобили Царство Небеско сигурно, за разлику од нас којима тек предстоји тешка борба, не би требало да нас испуни жалошћу при помисли на њихова страдања – пре треба да се замислимо над сопственим убогим духовним стањем.

    7
    4
  23. Одговор Катарини словенско-паганској (15)

    46
    „Покушајте, само, објаснити родитељима, ту религијску детерминисаност, након што пијани возач прегази, возилом, њихово недужно дете, на путу од, до, школе!“ Наравно да то није лако објаснити, али нису ни сви људи исти. Онај ко има живу веру, иако ће и њему бити тешко, неће хулити на Бога него ће преиспитивати себе: „Боже, где сам погрешио, зашто си ово допустио?“ А неко ко не верује, можда ће у очајању извршити самоубиство, а можда ће се, у болу и патњи обратити у веру. У овом другом случају – спасило се дете које је мученички пострадало, спасли се и родитељи који су се обратили у веру! Колико се само родитеља чија су деца пала у наркоманију обратило у веру?! Уколико човек хоће, Бог све може обратити на добро. Уколико човек неће – Бог је немоћан да га силом извлачи из пакла који је искључиво последица човековог греха. Уосталом, побожан човек ће се спасити без обзира на било какве, макар и логорске околности, а непобожан човек ће пропасти, ако се не покаје, па макар читавог живота боравио у присуству Светитеља. Када год постављате овакво теоријско, уопштено питање, не можете добити прави одговор јер се страдања дешавају конкретним људима у конкретним ситуацијама и специфичном животном контексту. Али опет, само Бог зна пуну истину, ми смо немоћни да нашим малим умом проникнемо у дубоке узроке страдања. Једино што знамо је да Бог ништа не чини и не допушта без дубоког Смисла.

    47
    „За крај: да ли бисте били религиозна особа да није реч о СРПСКОЈ православаној цркви? Већ о бугарској, мађарској, јерусалимској…“ Питање је опет теоријско и не узима у обзир животно искуство, неопходно да би се на њега одговорило. Да сам рођен у Бугарској, Мађарској (имају ли Мађари помесну Православну Цркву?) или Јерусалиму, и да су моји родитељи Православни, или да сам се накнадно обратио у веру, наравно да бих припадао домицилној Помесној Цркви. Не бих имао зашто то питање ни да поставим себи, осим ако се не би појавила нека Катарина залутала, нажалост у паганизам, са својим питањима. Али ако Вас занима, рецимо, да ли бих био спреман да променим помесну Цркву под притиском, да треба да припадам, рецимо некаквој „Хрватској Православној Цркви“ која за циљ има унијаћење, по цену да ме у случају одбијања, рецимо, комшије Хрвати зову атеистом, наравно да не бих пристао на унијаћење. Иначе, питање је савршено бесмислено, јер уопште не постоји никакво отимање о вернике међу помесним Црквама, па не разумем у чему ви овде видите проблем?

    8
    4
  24. Одговор Катарини словенско-паганској (16)

    48
    „Није тешко увидети да Бог о коме ви причате није библијски, да Назарећанин, Јеврејин, не може бити детерминишући феномен српске стварности! Па како он да буде испред Светог Саве, Лазара! На шта би то личило. Немогуће је, напросто. Како се клањати страности! Чему уопште покоравање!“ Катарина, зашто тако причате, одакле Вам идеја да наш Бог није библијски? Појасните то мало. Шта је небиблијско у православном веровању? Како Распети и Васкрсли Христос да не буде вододелница српске стварности ако знамо да се српство код једног човека пре или касније гаси по губитку православне вере? И ви пагани, иако сте интернет-сорта, пре или касније ћете се погубити у вашим Перунима, Триглавима и Стовраговима. На шта би то личили, питам ја Вас, да Богочовек Исус Христос буде испред Светог Саве и Светог Цара Лазара?! Знате ли шта причате? Да ли би уопште било Светог Саве и Светог Лазара без Богочовека Исуса Христа? Ко их је посветио? Свети Сава се читавог живота молио Богочовеку Исусу Христу, читав свој живот Њему предао, а ви хоћете Светог Саву да ставите испред Христа!? Од свих сумњивих ствари које сте изрекли, ова је убедљиво најнелогичнија. Питам ја Вас – на шта ово ваше преокретање Хришћанства личи?! Свети Сава је наш и клањао се гришћанском Богу и служио нашем Спаситељу Христу? Чему све то? Због спасења душе! Избаците Христа из Савиног живота и убили сте Светог Саву! Паганизам који хоће несветог Саву, без Христа – убија Светог Саву! Зар то није потпуно очигледно?

    49
    „Прочитајте песму Стражилово, од М. Црњанског. То је истанчан осећај, највиши у нашој култури, али он није њиме махао, наметао га, благосиљао остале, већ је, напросто, пустио: слободом да живи, вечношћу постане.“ Лепо речено, али шта се тиме жели доказати? Да Христос не треба да нас благослови? Како уопште можете тако олако да поредите поезију и веру и да на основу ненаметљивости Црњанског доказујете „наметљивост вере“? Ко Вам уопште намеће веру? На Вашу објаву „српског“ панпаганизма нико озбиљно није чак ни обратио пажњу!

    50
    „Свемоћни Бог не може неверног, или кривоверног, да утера у веру! Како? Допустише, и он и „Син Бог Живога“ геноцид над недужним народом српским учињен од стране западних комшија.“ Не, Бог неће да чини насиље над неким ко Њега неће. Управо овде видите да Бог није наметљив. У пасусу изнад сте Га прогласили наметљивог, а сада Вам смета што није наметљивији. Определите се! Бог јесте допустио геноцид због наших грехова, али тај народ чији су греси убељени сада се вечно весели у Царству Небеском, а „просвећени западњаци“ који су клали источну браћу, уколико се нису покајали, сада горе у паклу. Да ли је, дакле, неправедан Бог?

    51
    „Уосталом, а шта би се десило када би неко, хипотетички, контролом наводио човека на све видове сазнања осим на Бога и религијску причу! Шта би се тада десило? На шта би личио живот тог човека! То се зове бекство од слободе, од суштине, од дубљих разумевања света, слојевитости сопственог народа. Велики број особа, када би се одрекао тих почетно-примитивних убеђења народне религије, постао би дезоријентисан, уплашен, осамљен. Не може се препустити судбина, нити живот, икоме; ослонац је, највећи, у самом човеку, његовој разборитости, умности, физичкој спреми, затим родитељима.“ Рекао бих да не разумем баш најбоље шта хоћете да кажете, можете ли малкице да прецизирате?

    7
    4
  25. Одговор Катарини словенско-паганској (17)

    52
    „Људи неспремни на промене затварају историју, напредак, интелектуално уздизање: какав би свет био под црквеним учењем! Платон ништа, Сократ ништа, Хегел ништа, Достојевски ништа, Чајкановић ништа, физика ништа, наука ништа, уметност ништа…“ Црква се не бори против људског интелекта већ против демонских духова у поднебесју. Платон и Сократ су најавили Хришћанство. Хегел је појмовни убица Хришћанског Бога (Ниче је то убиство само објавио). Достојевски је уметнички исказао суштину и лепоту православне крсто-васкрсне вере. Чајкановић је Ваш, и осим тога, није јасно зашто би припадао овом низу који сте навели? Науку и уметност Црква од Истока нити негира, нити је икада негирала, нити је научнике спаљивала на ломачи, нити је покушавала да зауставу њен развој. Опет локалне карактеристике западне папске религије уопштавате и приписујете свим хришћанима. Имате озбиљан проблем са тим нерасудним уопштавањем, које поприлично помућује излагање Ваших ставова.

    53
    „Рурални људи Босне, рођени крајем XIX века, нису могли, без великих, унутрашњих и спољашњих, сукоба, прихватити механизован приступ сеоским радовима: увођење косачице при кошевинама, трактора и осталих достигнућа. Заувек везани, одани чак, за онај praxis, наслеђени, њихових почетака. Дакле, само треба покушати разумети начине њихових доживљаја, примитивне, сатканих на предањима предака, родитеља, а нипошто на учењачким путешествијама. А тек кад им се дотакне неуралгични нерв постојања, суштине… Ту нема разговора, одмах изгоне из куће.“ Сада опет Цркву повезујете са ученошћу и супротстављате јој сеоску доброту, а мало час Цркви пребацујете заосталост. Катарина, одлучите се! То је као кад имате две теорије завере у вези короне: или је вирус намерно пуштен (што значи да постоји) или је измишљен а до „тровања“ долази на други начин. Међутим, тврдити мало једно мало друго, недоследно је – морате се одлучити! Ја, рецимо, верујем да је вирус вештачки направљен и да је пуштен у свет – што имплицира да вирус стварно постоји. Дакле, да ли је Црква заостала или има проблем преучених?

    54
    „Премда се већински народ Србије – и особа која пише са ове стране – изјашњава као православни хришћанин, то је само лексички уступак нечему што је у својој основи народна религија. То показује слободарски импулс српског народа, и треба да служи за понос.“ Невероватни сте Катарина, заиста! Све што вам се свиђа код православних Срба ви лепо и ноншалантно-насилно отргнете од несумњивог и толико очигледног православног корпуса и пришијете Вашем вољеном паганизму! А оно што Вам се код Срба не свиђа, то сведете на „Назарећанина и Јеврејство“ и онда то без икаквог обзира одбаците! Лако ћете запазити, Катарина, ако хоћете, да је тај Ваш самовољни поступак веома удаљен од научне матоде. А „слободарски импулс српског народа“, који заиста постоји, никакве везе нема са паганским обожавањем природе, плодности и лажних богова, већ је проистекао управо из Православне вере. Зашто Хрвати немају тај слободарски импулс? Зар немају и они неку прастару паганску веру на коју покушавају да сведу Хришћанство? Нису слободарски народ зато што их Ватикан већ хиљаду година убија у појам, храни их бившим Србима који су се одрекли Православља. Истинске слободе нема без Православља! Духовне слободе нема без испуњавања Божјих заповести.

    55
    „Дакле, лако може, напоредо, да се уважава и стара митологија Словена, у њој јак српски импулс, е да би, као народна религија, била преименована, и да су највећи празници директно пагански: поклапање датума, обичаји, итд.“ Не, то никако не може, поштована Катарина! Нити се празници поклапају, као што смо показали, нити словенски пагани славе Светитеље. Као што је свето и праведно – Православље је отворени непријатељ свако политеизма. Верујте у шта хоћете, али немате право да Цркви Христовој намећете своја убеђења. Таман сам Вас похвалио као искрену паганку (која као таква има шансе да исти превазиђе као спознату заблуду), а Ви сад одједном опет хоћете неку мешавину! Није нам доста екуменског левог мешања у Свето Православље, сад бисте још и Ви са десна да у њега улијете Перунов отров! Зар не видите да сви ти бестидни лево-десни покушаји уплива у Православље само до казују да ђаво зна где је Истина и да хоће да је загади, начне, отрује, сруши, разводни? Ако сте толико убеђени у исправност и истинитост паганске вере, шта ће Вам мешање са Православљем?

    56
    „Српски Бог није хришћански Бог, тај Бог из њихових глава је последица њихове апстракције и личних убеђења, виђења, осећања, на основу, истих таквих, предања. То је толико једноставно проверити и уверити се.“ Не, сестро, окована паганизмом, ти ваши пагански богови нису Истинити Бог. Ти богови из Ваше главе су последица Ваше унутрашње неиздиференцираности, хаотичне мешавине свега и свачега, мало паганизма, мало Црњанског, мало западњачког геноцида, мало западног „прогреса“ и „просвећености“, опростите због политичке некоректности, али то је толико типично женски да ја не могу због тога да Вас осуђујем, али не могу баш ни да се снађем у том шведском столу послужених информација. Верујем да Вам Треба један добар монотеистички муш да мало поспреми тај Ваш унутрашњи хаос, муж за читав живот, наравно, који који ће Вам пружити Смисао и души Вашој пружити истински мир.

    6
    4
  26. Одговор Катарини словенско-паганској (18)

    57
    „Коначно зашто су Бог и Назарећанин стварнији од Перуна, Сварога, Тора, Одина, Посејдона, Пана (Фауна)?“ Рекли смо већ, али да утврдимо градиво: Зашто што је Христос васкрсао из мртвих и обећао нам свеопште васкрсење, док нам Ваши такозвани богови нуде бајке о обожавању природе и бесконачну агенду глупих и бесмислених сујеверних радњи, чиме оне који им се повинују – вуку у вечни пакао. Има још времена Катарина, за покајање, али пазите да не буде касно! „Како је могуће клањати се палестинском сину Божијем, палестинском Богу, а одрећи се сопствених словенских богова!“ Како је могуће клањати се демонима богоубицама, а одбацивати Онога који душе истинских покајника извлачи са дна пакла очајања и узводи у лепоте Царства Небеског? Сами расудите, Катарина, ко би још био луд да одбаци Вечну Радост Васкрења зарад бедних, пролазних, јалових сујеверних причица иза којих се не крије ништа друго до вечна смрт? „Хришћанство подразумева поданика: ти си мали, нико, ништа, Бог је свемоћан… Подразумева страх… Пакао… Казну… Нема егалитаризма, античког, хеленског.“ Па добро, сматрајте себе великом личношћу, прогласите себе за бога, попут Ничеа – само пазите да успут не полудите! Али ни лудило није најгори исход. Остати горд и непокајан до последњег дана, веровати у сопствену непогрешовост, гордо и осионо – да, то је заиста пут у пакао! И на крају, у шта ви верујете? У словенско-пагански пантеизам или у антички егалитаризам? Све је код Вас натрпано и набацано без реда и смисла, једино је сигурно да нећете Хришћанство. То доказује да Вам је стало само до борбе против хришћанства, ма којим средствима (али то истовремено показује и немоћ Ваше борбе, јер немате ништа конкретно да понудите уместо Хришћанства!). Чувајте се, Катарина, јер та идеологија пузајућег покушаја паганског урушавања хришћанства изнутра, коју сте несвесно поунутрили, потиче од духова у понебесју. Чувајте се! И „покајте се јер се приближило Царство Небеско“!

    58
    „Таквим особама да неко обрише памћење и да га почне пунити сасвим другим садржајима, лако би се видело како и Исус постаје нико, обична страност, несазнато, а ти, нови, садржаји (предмет, биће) постају њихова суштина схватања стварности.“ Лепо сте ви поставили тај теоријски оквир, али да видимо на неком примеру да ли та теорија ради у пракси? Не морамо ићи далеко, рецимо комунизам у Русији. Општи прогони, убиства, мучења, испирање мозгова, логори смрти, брутална идеологија која хоће поништавање целокупног православног предања. И то траје пуних седамдесет година, читав један људски век. И шта се десило после свега? Да ли је „Исус постао нико, обична страност, несазнато“? Да ли је Русија након тако страхотних прогона – са којима су упоредива само мучења раних Хришћана – заборавила Христа или му се вратила? Шта кажете, поштована Катарина? „Не могу да се ослободе и отворе за ширину садржаја прошлости и садашњости.“ Када све речено имамо у виду, питање свих питања за Вас, Катарина, јесте, да ли можете да се ослободите паганизма и отворите се за ширину најсветије и најлепше вере прошлости, садашњости и будућности, Светог Православља?

    59
    „Налик промени хард диска, или режима рада машине: избаците му хришћански садржај, убаците хиндуистички, или будистички, или исламски, па ћете видети како се лако деси да се оспује поп, и Бог, а клања у џамији.“ Одбаците, дакле, Катарина, тај механицистички модел, рационалистичке обрасце, лажну западњачку „просвећеност“, паганско сујеверје и храбро крочите на тло истинског духовног преображаја и васкрсења личности из свих паганских светова који прогресивно парализују духовност и уђите у Христово Царство Радости којој неће бити краја!

    60
    „Заиста то махање Боговима јесте толико неразумљиво. Ево, какав је то Бог, или син његов, какви су то феномени, појаве, човеколике, боголике, кад послаше Србији актуелног председника и туце његових сарадника, послушничког ментлитета? Да ли је српски народ, страдалнички, напаћени, сахрањиван, чак, у море, претекао под теретом геноцидам, сиромашан, у тешким оковима економије капитализма, заслужио и то???“ Зар је народ, драга Катарина, који је одолео хиљадугодишњем папском унијаћењу и остао усправан, православан, одолео по цену толиких жртви, сада спао на то да га неки интернет-неопагани гуше својим површним и јаловим фантазијама? Да слободарски српски народ јединог истинитог Бога, Свету Тројицу, замени шачицом бесних демона маскираних у „стару народну словенску религију“? Господе Исусе Христе, Боже наш, спаси многострадални српски народ, како од левих екуменских, тако и од десних паганских скретања која воде директно у пакао. Спаси, помилуј и уведи нас у Царство Небеско!

    9
    5
  27. Религија

    Религија није
    У ланце везање
    У тор лучење
    Тијела мучење

    Религија је
    Упрезање
    Божијим нитима
    И Тајнe учење

    Религија није
    Мач охолога
    Религија је
    Пут до Бога

    Момчило

    15
    8
  28. Не бих да учествујем у бесмисленој расправи која се своди на пресипање из шупљег у празно. Да је расправа конструктивна тежило би се истини. Као човек који не припада више ни једној Абрахамској религији, уважавам све људе добро воље без обзира на религије којима припадају. Ја нећу ником скрнавити гробља, рушити олтаре, цркве, џамије, синагоге итд. О паганизму не знам скоро ништа, али сам трагао за суштином живота, проучавајући хришћанство и стечено знање примењујући у животу и зато бих поставио сасвим легално питање. Да ли је религија опијум за народ? Јудео-хришћани, (а не хришћани), не могу да дају одговор на ово питање, јер не могу да уоче суштину религије којој припадају, а што се види из горе објављених коментара. Услед своје сужене свести увек буквално тумаче све што прочитају у Светом писму. Уби их незнање. Њихова, благоглагољивост и религиозна терминологија проткана лажним национализмом и лажном љубављу, не почива на истини, и зато се увек своди на богонадахнуто-елоквентно празнословље. Ништа друго до убеђивање убеђених, ради смиривања сопствене душе, која инстинктивно вапи за истином наслућујући заблуде! Када јудео-хришћани померају брда и планине, не може ни миш да се роди.
    Сваки јудео-хришћанин селективно прихвата дела и поруке Исуса Христа. По делима ћете их познати, или истина ће вас ослободити, се никада у пракси не примењује, јер ако се примене, настају озбиљни проблеми, а истина је неумољива, јер руши све заблуде пред собом! Зато сваки јудео-хришћанин мора између апсолутне истине и своје религије да изабере, своју религију, коју ће прогласити истином и проблем је решен.
    Учења сина Божијег Исуса Христа нису сатанистичка, али их је хришћанска ралигија претворила у сатанизам! Није тешко схватити да је јудео-хришћанство у ствари кабала, настала од талмудске кабале, пре 2000 година. Јахве је Бог сведржитељ и створитељ свега видљивог и невидљивог, а његов син је Исус Христос који је на крсту распет а потом васкрснуо. Чега је крст симбол? Он је симбол страдања и смрти, а не победе живота над смрћу, љубави над мржњом, истине над лажима и васкрснућа. Прави хришћани жељни истине и правде колико и љубави, (јер једно без другог не иде), никад крст не би прихватили као свој симбол! Чиме се то причешћују јудео-хришћани? Чијим телом и чијом крвљу, наравно у симболичном смислу? Међутим, наши богослови имају усвојене одговоре на свако непријатно питање. За НДХ-а ће рећи да није настала са Божијим благословом, већ са Божијим допуштењем. За страдалу српску децу, чије су извађене очи продавали по улицама Загреба, рећи ће: „Ужелео се Бог, (онај који је апсолутна љубан), анђелчића. Николај Велимировић реално закључује: „Свака воденица меље за Бога“ И Павелићева и Титова и Стаљинова и Хитлерова итд. Јудео-хришћанска воденица Богу хвала меље већ 2000 година! Ко је и зашто срушио све словенске и српске олтаре и храмове? Ко се тако сурово и у име Бога, (који се назива апсолутном љубави), обрачунао са словенима, највећим народом беле расе? Нису ни комунисти ни усташе? Када је московски патријах Никон увео своју реформу и додао трећи прст којим се почело крстити позвао је своје вернике да се обрачунају са оно мало Руса православаца којих је још било у Русији! Сукоб је кулминирао када се умешала и војска. Ко мрзи све оно што је аутохтоно народно и национално и назива га паганизмом? Зна се. Први глобалистички интернационални религијски систем. Његови верници упорно призивају страшни суд , а руке су им крваве до рамена.

    Паганизам је назив за стару веру која се звала православље. Овај религијском систем подразумевао је три димензије. Прав, јав и нав. Они који смртно мрзе православље, данас себе називају „православнима“! Није смешно, али је жалосно. Српска „православна“ црква је као институција система настала пре 800 година, као резултат спољне анти-византијске политике ондашњег папе Хонорија 3. Српска патријаршија је обновљена 1920. године, што је морао благословити тадашњи папа Бенедикт 15. У међувремену, Његошева Црна Гора је потписала конкордат са папом Лавом 13. 1898. године, а Светосавска Србија тек 1912. са папом Пијем 10! Као резултат исте спољне политике, данас после 1000 година од раскола, имамо 15 аутокефалних и 4 аутономне „православне“ цркве уместо једне целовите и недељиве. Оне нису нациналне јер у глобалном поредку све национално мора бити уништено. Као што рече патријарх Порфирије, исти онај који је својевремено љубио руку папи: „Ја сам Србин, али сам на првом месту хришћанин“! Сваки национални идентитет почива на религијском систему . Када свог Бога или Богове замените туђим Богом, ви више нисте припадник тог народа. Данас Срби тврде да су спортски клубови Црвена Звезда и Партизан оличење српског национализма и православља!
    Верници свих вера на планети Земљи живе у опасној заблуди. Никада се ниједно божанство није обавезало да ће их волети и штитити, а што се јасно доказало у пракси, а тек ће се потврдити у периоду који следи. А да зло буде још и горе, од силне вере у праведног туђег Бога, његове безграничне љубави, обећаног васкрсења и Царства небеског, прави верник и јудео-хришћанин на крају свог живота добије само вечну јапамју и сатисфакцију да се упокојио у Господу, али под условом да се после његове сахране плати бар 50 евра, рабу Божијем-свештенику! Добро сте прочитали. Уместо вечног живота само вечна јапамја! Сви они који се поносе крвавом јудео-хришћанском религијом, не би требало да причају о својој и Божијој љубави!

    4
    6
  29. Неуспели покушаји коментатора Катарине и Мењам Веру да о теологији нешто сувисло кажу су небитни. Много опасније је оно што Маравић уводи на мала врата:

    „Не постоји „палестинско хришћанство“, етнофилетизам је застрањење и јерес, али Вама је за Вашу теорију очигледно неопходно да Бога удавите у национализму.“

    Ово је глобалистичка нова теологија, базирана на буквалном тумачењу метафоре „нема више ни Јевреја ни Грка, ни мушког ни женског“.

    По новим теолозима, не постоји ни српско хришћанство. Сваки национализам (сем можда грчког) јесте грех који ни Бог лично не може да опрашта. Нема више ни мушко ни женско, има само трансџендер. Ако мислите да је ово друго просто карикирање, варате се, то су „оба плућна крила“ нове теологије:

    https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2009&mm=08&dd=17&nav_category=206&nav_id=376687

    https://vreme.com/cms/view.php?id=882094

    Медицинска индустрија је ту да пружи подршку:

    https://www.rts.rs/page/tv/ci/story/18/rts-2/985088/promena-pola—pogresno-telo-.html

    Српски синодални превод Светог писма је ЈЕДИНИ НА СВЕТУ који је цензурисао критику транџи из Светог писма. Вук Караџић је у недостатку тадашње српске терминологије употребљавао турцизам „аџуван“, док су српски синодалци израз који одговара транџи превели као – „рукоблудник“!

    Тако је не само цензурисана критика транссексуализма, већ је на велика врата уведен пуританизам дотада непознат у православљу. Уместо да пише „неће се спасити транџе“, у фалсификованом српском писму фактички стоји „неће се спасити тинејџери и самци“.

    А транџама – свете тајне. Мислите да се шалим? Онда погледајте линкове које сам навео.

    7
    2
  30. Професоре Милане, ја се понадах да ће неко добронамерно да оспори све што сам од чињеница, (за које бих искрено волео да нису тачне), изнео у првом коментару. Жалосно је што Вас суштина не интересује! Вас занима само оно што пише на етикети, а не садржај! Као што рекох кад јудео-хришћани „померају брда и планине, а гора се тресе, не може ни миш да се роди“! Све се увек своди на богонадахнуто, богоугодно, благоглагољиво елоквентно празнословље, прожето гордошћу, свемудрошћу, и наравно савршеном апсолутном непогрешивошћу, односно пресипањем из шупљег у празно.

    Поздрав и свако добро

    3
    5
  31. За Мењам Веру – пажљиво сам изабрао шта ћу да оспорим, не мислите ваљда да оспоравам сваку тачку ових километарских коментара.

    Не сматрам уопште да треба да вама оспоравам „легалност“ методологије, којом, проучавајући хришћанство, извлачите закључке о јудаизму, што вас подстиче да, без икаквог предзнања, прихватите западњачку оксиморонску кованицу „јудео-хришћанство“.

    Уместо тога, одабрао сам нешто много интересантније.

    6
    4
  32. Поштовани професоре Милане, оно што је Вама интересантно у овим коментарима, мени је бесмилено. Колико могу да закључим, Ви мој први коментар, нисте прочитали. Уколико овај прочитате, да Вас обавестим да се нисам уопште бавио јудаизмом као једним од три Абрахамска религијска система, већ јудео-хришћанством! На запад се не позивам, јер сам добронамерно скренуо пажњу на погубан утицај тог истог запада када је реч о СПЦ-у.

    Не знам ко Вама даје право да раздвајате Свето Писмо? Да ли је и то нека западна новотарија? Када се званично раздвоје Стари и Нови Завет, тек тада можете уместо јудео-хришћанстава користити термин хришћанство! Да ли Ви са толиким знањем из теологије, знате у ког Бога верујете? У периоду раног хришћанства, дошло је до сукоба између самих јудео-хришћана. Једни су тврдили да Дух Свети исходи од Бога Оца и Сина Божијег, а други само од Бога Оца. Још један типичан социолошки феномем. За Вас је Библија гајба са јабукама! Пре него што јабуке ставите у кесу, Ви сваку претходно добро опипате, да процените колико Вам се свиђа. Убеђен, да је надахнут Духом Светим, огреховљени човек је себе поставио изнад Бога, и дао себи за право да Библију селективно прихвата и тумачи како му је воља. Другим речима, огреховљен и ограничен човек услед своје гордости хоће по сваку цену да спозна неограничену Божију природу! И тако добисмо теологију и цркву као институцију система. А Бог, шта ће Он на све ово рећи, видећемо?

    Ви сте верник глобалистичког интернационалног религијског система, али бисте уједно и да србујете, ако сам Вас добро разумео и да се борите против глобализма. Свети Николај Велимировић беседи: „Црква Христова означава ново избрање, које је по вери, а не по крви. Цркву сачињава изабрани народ, сачињен од оних који верују из свих народа земаљских!“ Толико је очигледно да, ако ћемо поштено, (бар ја хоћу), српско хрушћанство не постоји, као што не постоје Срби хришћани, и као што не постоје српски комунисти. Постоје хришћани са српским именом и презименом, као и комунисти са српским именом и презименом. То је принцип глобализма, којисе Вама не свиђа! Уосталом цитирао сам патријарха Порфирија. Ви сте Србин, али који верује у несрпског Бога.

    Ви сте против запада, а верник сте цркве коју је створио исти тај запад. Сваки дан пролазим поред споменика вазала, витеза темплара и папиног првокрунисаног краља Стефана Немањића. Онај, ко је Вас убедио да може да се седи на две столице, слагао Вас је! Бог ће Вас „избљувати“!

    Ако сам Вас саблазнио истином, жао ми је. Немам намеру никога да лажем, а волео бих да грешим! Овај мој вапај за истином нема ко да разуме осим Бога, а поготово то не могу очекивати од неког попут Вас. Замислите шта би се десило, ако бисмо прихватили истину? Н.светски поредак би се урушио сам од себе као кула од карата!

    Суштина је толико очигледна. Неком вера, а неком истина. Поздрав и свако добро.

    2
    5
  33. У име Бога

    У име Бога
    Злодјела многа
    Подјела
    Па злодјела

    У име Бога

    Момчило

    6
    1
  34. „Мењате веру за истину?“ Кажете: „Чега је крст симбол? Он је симбол страдања и смрти, а не победе живота над смрћу, љубави над мржњом, истине над лажима и васкрснућа. Прави хришћани жељни истине и правде колико и љубави, (јер једно без другог не иде), никад крст не би прихватили као свој симбол! Чиме се то причешћују јудео-хришћани? Чијим телом и чијом крвљу, наравно у симболичном смислу?“
    Нејасно мислите, ту је мешавина свега и свачега, али да покушамо на овом малом узорку, макар, да понешто разбистримо. Покушајте да се загледате у реалност испод симболике. Хришћанство није символизам, ни уметност, ни философија, ни идеја. Христос је као Богочовек страдао на Крсту, победивши грех, смрт и ђавола и након трећег дана васкрсао из мртвих. И потпуно је логично што ви, који хоћете „истину“ без вере, то не видите. Али нејасно је шта Ви подразумевате под „васкрснућем“? Не верујете у Васкрсење Христово? Како уопште можете веровати у победу Живота над смрћу ако видите само Крст а не и Васкрсење? А пошто је Христос васкрсао из мртвих, Крст више није знак срамоте, као што је до тада био, већ знак Живота, победе над смрћу. Наравно, Ви то не можете да појмите, јер се очигледно не причешћујете Крвљу и Телом Христовим, а без благодати Светог Причешћа не можете разумети Свето Православље, Правоверје. „Ко не једе тело моје и не пије крв моју, нема Живот Вечни“. Тај суштински недостатак вас води у потпуни појмовни хаос за који ја не знам какав геније би био потребан да га расплете! Мој савет Вам је: купите лепо Сабрана дела Светог Николаја Охридског и Сабрана дела Светог Јустина Ћелијског, читајте полако, пажљиво, отиђите понекад до неког манастира (у њима је све бесплатно) и ја сам сигуран да ће се хаос у Вашој глави претворити у Свети Поредак, да ћете мислити јасно и мудро и – тек онда ћемо моћи да полемишемо… Притом, не заборавите на Свету Тајну Исповести – без ње је све узалуд!

    За Милана: „Много опасније је оно што Маравић уводи на мала врата: „Не постоји „палестинско хришћанство“, етнофилетизам је застрањење и јерес, али Вама је за Вашу теорију очигледно неопходно да Бога удавите у национализму.“ Ово је глобалистичка нова теологија, базирана на буквалном тумачењу метафоре „нема више ни Јевреја ни Грка, ни мушког ни женског“.
    Брате у Христу Милане, посреди је потпуни неспоразум, вероватно сам се ја лоше изразио и због тога се извињавам. Можда је и Вас контекст нагнао да помислите да ја заступам некакво „глобалистичко хришћанство“. Верујте, ништа није погрешније од тога. Написао сам, иначе, роман „Тајна убиства у Кругу двојке“ који изобличава најопаснијег савременог глобалистичког филозофа у православној мантији, Јована Зизијуласа. То што би Зизијулас хтео да свако национално осећање и љубав према своме роду баци у пакао етнофилетизма, ипак не значи – и то је моја поента – да нација може и треба да буде изнад вере. Наше Православље је аутентично српско, светосавско и нико нам тај српски пут ка Христу не може узети а да нам са њим не узме и Христа – а то може једино уколико ми, не дај Боже, издамо Христа и српство. Али то опет не значи да српство можемо ставити изнад Христа – а управо то раде неопагани, и због тога сам помињао етнофилетизам. Дакле, да сумирам, Свето Православље представља царски пут између глобалистичког екуменизма са леве стране и неопаганског етнофилетизма са десне стране.

    4
    3
  35. Свима који не прихватају моје мишљење, (без обзира што се не баве суштином мојих коментара), скренуо бих пажњу, да их много више уважавам, (и њих, као и њихове ставове), него што би они могли уважавати мене и моје ставове! Зато ИСКРЕНО изјављујем. Волео бих, да су у праву, не 100% већ 1000%!

    Свестан да немају ни овоземаљску ни есхатолошку важност, моја запажања не сматрам битним! Своје духовно богатство треба чувати и не расипати, а истина је привилегија малобројних.

    Обзиром да се конструктиван дијалог свео на „зен“ причу о препуној шољи чаја, не бих више да досађујем ни Богу, ни читаоцима, а ни модераторима. Свако добро и лака Вам ноћ. Збогом.

    3
    1
  36. Мирославе,

    Такозвани „етнофилетизам“ је новотарија са почетка 20. века. Када чујем ту реч, ватам се за пиштољ. Стављање „српства испред Христа“ је флоскула која никаквог утемељења нема у реалности. Чини ми се да се ипак нисте само погрешно изразили, мада вам не спорим лошу намеру. Како то „српство испред Христа“ изгледа у пракси? Дајте ми пример, молим вас, али да не буде везан за анонимне коментаре неке „паганке Катарине“ на интернету. Који то српски хришћани практикују тако нешто? Глупост и фантазмагорија!

    Како рекох, та небулоза је базирана на буквалном тумачењу метафоре „нема више ни Јевреја ни Грка, ни мушког ни женског“.

    Други део злоупотребе те метафоре од стране српских синодалаца, руковођених Партијом и њеним наследницима, разрађен је између шездесетих и двехиљадитих, закључно са венчавањем и причешћивањем транџи, и фалсификовањем Светог писма.

    Та Содома је далеко гора од којег ПРОМИЛА неопагана, од који су већина наручени пропагандисти.

    2
    2
  37. Хтедох рећи – не спорим добру намеру.

    А знамо шта је поплочано добрим намерама.

  38. Брате Милане, ако се баш хватате за пиштољ при помену те речи, је је, ево, више нећу помињати (трудићу се).
    Само, уверавам Вас да је у питању тежак неспоразум. А да је то тако, сведочи Ваше нехотично признање да осим неопагана код нас нема других Срба који стављају Српство изнад Христа. Али, само да Вас обавестим – ја сам у својим коментарима управо расправљао са неопаганима и искључиво у том контексту користио прокажену реч. Ниједног верника Православне Цркве нисам оптужио за етнофилетизам. Етнофилетизам значи обожавање нације. Пагани управо то раде. Ако су Срби некада били многобошци, а сада су Православни, они у име те „старине“ и онога што је „древно српско“, између Христа и Сварога бирају овог другог. То сам критиковао, ништа више.
    И још једна ситница: Нису Зизијулас и савремени Цариград измислили појам етнофилетизам. Напротив, управо се Цариград кроз историју неретко понашао етнофилетистички! Зизијулас је тај појам само применио на савремене Помесне Цркве које би хтеле да буду независне од Цариграда (што и јесу и на то имају право и то није никакав етнофилетизам).
    Надам се да смо се сада разумели?
    П.С. Ако је ово била Ваша скривена тактика да обеснажите важност расправе са неопаганима, савршено сте успели. Наиме, љути су, не зато што су поражени аргументима (чему сам се узалуд надао!), већ зато што сте их игнорисали до краја. За то – капа доле!

    3
    2
  39. „Цариград (се) кроз историју неретко понашао етнофилетистички!“

    То „неретко“ обухвата, отприлике, 100% времена, док је, истовремено, Цариград друге оптуживао да исто раде. Направите експеримент, и замените реч „филетизам“ са „национализам“, и нећете опазити разлику. Не може бављење хришћана политиком да буде „јерес“! Не може ни рат да буде „јерес“. Ни тежња за аутокефалијом, чак ни раскол.

    А тек је на пагане реч „јерес“ потпуно непримењива, нарочито не на (самозване) неорганизоване неопагане, индивидуалце без икаквих система веровања, следбеника, ни ритуала. Не познају ни терминологију о којој би да филозофирају. Они, који не верују, нису „јеретици“, већ напросто неверници. Узгред, направио сам грешку, та рогобатна теорија о „јереси етнофилетизма“ се не јавља на почетку двадесетог, већ на крају деветнаестог века. Када сам поменуо „нову теологију“, мислио сам и на нови век, не само на 20/21. Има то мало дужу традицију од Зизјуласа.

    Моја „скривена тактика“ се састоји од указивања на чињеницу да су „анационализам“ и „транџе“ – НЕГИРАЊЕ БИОЛОГИЈЕ. Иду руку под руку, и никако се не могу раздвојити.

    Ставови, о православљу, особа које тврде да постоји „јудеохришћанство“ – не занимају ме. Погледајте мој први коментар, и занемарите на тренутак што сам вас споменуо.

    2
    1
  40. Милане, дакле, уз мање-више различитих нијанси, сложили смо се, у основним стварима. У реду, неопагани нису јеретици већ неверници. Споран термин (етнофилетизам) сам користио искључиво да означим њихово стављање нације испред вере, а не да бих оптужио Србе православце да су етнофилетисти. Ако су дакле, „цариграђани“ били у историји а јесу и данас стопостотни етнофилетисти, јасно је да тај термин нису они сковали да би друге оптужили за ту јерес, већ само да су постојећи стари појам окренули против савремених помесних цркава које хоће самосталност. Поздрав и за све неопагане који су се „мудро“ и необично тихо искључили из расправе…

    3
    3
  41. Мирославе,

    Да, сложили смо се да модерне црквене главешине сматрају да постоји „јерес етнофилетизма“. Нисмо се сложили око тога да је то „стари појам“, нити око тога да је то негирање народности и сексуалности, које кулминира у томе што српска црква венчава педере. Праве „ситнице“, када се упореде са крупним стварима као што су небулозе које ваљају маргиналци као што су неопагани.

    2
    1
  42. Познато је да се Свети Сава сматра оснивачем Српске свете саборне и апостолске православне цркве. Такође, зна се да је Краљ Милан указом из 1883. године донео указ којим је установљен Орден Светог Саве. Било би занимљиво да се јавности изнесу сва имена богоугодника и њихових богоугодних дела који заслужише орден Св. Саве. Осим многих привредника, Драгана Марковића-Палме, Мирослава Мишковића, Богољуба Карића, орден је пре рата додељен и Николају Рериху, познатом сатанисти и окултисти као и надбискупу Алојзију Степинцу, што је својевремено изјавио Живица Туцић.

    На ванредном заседању Светог архијерејског Сабора СПЦ-а 27. марта 1941. надахнути Духом Светим, сви архијереји су се изјаснили против пакта. Због катасрофалних последица рата, нико неће сносити одговорност, јер се Царство Небеско напунило душама праведника.

    Пре 16 година је Свети архијерејски Сабор СПЦ-а надхнут Духом Светим, канонизовао преподобног мученика свештеника Милорада Вукојчића- Мацолу, за кога се зна да је са својом четничком тројком убио и мајку глумца Мише Јанкетића, Милицу!

    Код западних хришћана непогрешив је само Свети отац папа, а код нас православних наша црква, коју уз мање замерке, сви подржавају!

    1
    4
  43. Коментатор Оливера каже:

    „Код нас православних…“

    Код „вас православних“ се, изгледа, хула на Духа обавља баш на ортодоксан начин, уз латинску синтагму. Чак сте узнапредовали дотле да грешке сматрате сагрешењем, уз мање замерке на грех.

    Честитам вам што употребљавате ћирилицу!

    2
    2
  44. За фанатични поглед на свет, један и једнини, незамењиви: Мирослав Маравић

    Са великим ужасавањем се увиђа како људи, у вечној датој трагици несхваћених а да сами не схватају ништа, врше замене теза: читаво писање о релгији засновано је, не на жељама, вољама, хтењима, веровањима, већ на историји: учитељици нечега.

    Нема се, нажалост, довољно особног времена да би се бавило оваквим излишним стварима на начин одговора поводом сваког детаља јер би то, поред првог проблема, изискивало и други: премного текста. Основно да је онај који се нашао прозван, дубоко повређен, провоборац православља, првобранилац хришћана, а заправо рушитељ хришћанства, онај који унижава до блата сваки појам религије, не разуме феномен времена. Његов проблем још дубље ескалира у оним часовима када је неопходно проникнути у феномен живљења и његове датости далеких прошлости. Он не разуме о коликом броју људи је, ту, реч (не само Срба, Словена, већ и укупном броју на свету целом), нити феудални оквир егзистенције, нити доминанти кметовски садржај становништва, нити идеју нације онда и сад (нације у свом садашњем облику и доживљају младе су чињенице), нити степен просвећености народа средњовековља, специфично српског, стања такве једне свести, начина преживљавања, итд. Несумњиво је да умност хеленска, над њом и античка, постала недостижном, и дан данас, а да је то било посебно очито у средњовековљу. Хиљаду година, и више, човек није дао ништа мисаоно узвишено, ванредно, снажно. Не може се историја победити бесконачним понављањем религијских тирада а да се ништа узвишено међу људима не дешава. Опет, човек је заслужан за еволуцију сваке врсте, оно у њему, то јест његов геније. Или, једноставније, истурите тог Србина, ере хришћанства, да парира, рецимо, Платону. Песника можда; да се не помиње архитектура, скуптура… Нема!!! Зашто нема. Зашто Бог, Назарећанин, религија, нису дали људима моћи, помогли својим постојањем, да превазиђу старе Грке. Па зато што је ствар обратна: убили су живог човека, генија унутар њега, силом, нетолеранцијом. Све отада јесте регресија духа, опадање човекових домета, окивање ума… Златно доба човечанства се зна шта је…

    Хришћанство је народу натурано, наметано!!! Религија је „СТВАР ИНДИВИДУАЛНА И ПРИВАТНА“!!!

    Дакле: ИНДИВИДУАЛНА и ПРИВАТНА. Ономе коме је ово јасно не пише горње којештарије. Не изгара јер је други различит – својом слободом промишљања, прихватања, опсервирања историјске подлоге – од њега самог.

    „Поштована Катарина! Иако сам са великим закашњењем прочитао Ваше цењене коментаре“… На самом почетку толико религиозна особа не преза од неистине и софистицира. БУДИТЕ, ИПАК, ПОШТЕНИ: ПРОЧИТАЛИ СТЕ ИХ НА ВРЕМЕ НЕГО СТЕ СЕ РЕСПИСАЛИ. ОТУД ОВА ДИСКРЕПАНЦИЈА, ВРЕМЕНСКА.

    Човек је створио Бога, па може и да га уништи. Врло просто. Човек може све: зар историја није то, толико бесконачно пута, показала. Човек се не плаши Бога и зато чини ствари које чини. Толико пута је помињан Гуанчо народ Канарских острва, који је, заједно са својом културом, одразима и изразима, преклан до последњег. Ту, толико је лако за видети, религија не постоји, нити тај Бог који може спречити трагедије. Па она кућа насред царског друма, и само зато што се нашла на, том, путу туђег, великог, интереса, није била довољна Богу да заштити српски народ, и остале, а није ни много недостајало да и нестану. Или сте заборавили зверства!

    Зар није логично и да Богови буду на старни домородачких племена, која су колонизовали, истребили, поробили, неки други, бели људи. Где је црвена раса, побогу! Не пита се ту никакав Бог, већ ЧОВЕК. А шта ћемо са флором и фауном: толико много врста биљног и животињског света је истребљено… Пан, Флора, Фаун… убијени па отуд и природа и животињски свет… Па шта би било да је пао и Беч, центар Светог римског царства! Они који пишу о хришћанству, тако загрижено, би били највећи мрзитељи хришћана сада (тада) са позиције ислама. Били би преумљени као стари народи: оно што је важило немах не важи…

    Зар није довољан пример јањичара, човекове празне свести, кад буде испуњена новим садржајима: син, сад главе пуне турских претензија, убије сопствену породицу, читаво село из ког је потекао спали, а да то ни не зна. Исто је и са релгијом: или испуњава свести или се свест избори путем истине и разума.

    Ваља апострофирати нешто против чега се толико борите и што вас толико плаши, узнемирује: РАЗУМ и СЛОБОДА чине суштину човекове личности. На том путу 18. века, корачајући, чак је и Доситеј, Димитрије, стао на пут цркви заговарањем права разуму да критички сагледава, па превреднује, СВЕ, чак и оне ауторитете, и ауторитарности, које долазе од стране цркве. Дакле: РАЗУМ. Религија негира разум, отуд је у корену сасечен гностицизам, који је био рационална сумња, мисао, слободнијег, мисаонијег, неинтересног, типа човека 1. века. Ево, између вас и Доситеја приклониће се Доситеју.

    Занемарујући историјске чињенице да је хришћанство, као религија, државна, званична, трајала јако, јако, кратко, врше се кривотворења. Реч је, тек, о нешто више од два века. Феудална држава, средњег века, каква је била, наметнуту религију је прво усмеравала на феудалце, властелу, што је природни пут одувек, е да би кметови, услед сопственог, подређеног, положаја, били приморани на, начелно бар, прихватање исте. Након два века феудалног живота нове религије, долази тама туских векова. Народ, српски, и остали јасно, да би опстао повлачи се у рурлане крајеве, голети, регресира у друштвреној организацији, спуштајући се на примитивнији ниво заједништва, родовски, племенски, као јединим могућим облицима опстанка. Након тога, онај облик „модерне“ државе, који се посматра и кроз призму револуције у Француској и који се успостваља после ослобођења од Турака, држи ту религију, хришћанску, али се суочава са експанзијом науке, новим дометима у сазнајном, држању до антропоцентризма и скидања религијко-поданичких окова са мисли човека, утирући пут слободи и разуму. Тиме религија бива уведена у оквире приватног и индивидуалног.

    Нова религија је свој пут нашла, наравно, преко владара, властеле, непроменљивог интереса феудалаца, преко моћи, силе, ауторитета, на начин присиле, наметања, а пошто је реч о средњем веку, поданички слој друштва није имао другог избора. Па увек се тако дешава: моћни, велики, намећу малима, ништавнима, без моћи. Међутим, човек није папир па да једноставно прешарате, или избришете, све дотадашње садржаје. С обзиром на то стара релијија, словенска, српска, наставља да живи. Схаватите и консеквенце за све оне који су одбијали нову стварност. Ви не увиђате аналогности историјсих збивања, нисте кадри да осетите те танане прелазе који изискују подоста времена и крутост самог човека на кога су усмерене: баците поглед, летимичан, само, на црногорски сценарио: није лако преобратити људе у Црногорце: неки то никад неће постати. Зашто мислите да је пут прихватања религија једноставнији: може бити само тежи јер се људима намеће Палестина за крајњи поглед. Људи не схватају то, далеко им је, орући њиве, већ док ходају за воловима и плугом имагинирају свог Бога.

    Али, та релгија, претхришћанска, једина, српска, иманентна периодици средњовековља, која се само називала новим именом, је живела најмање 7 векова пре појаве хришћантва, и као таква постала је детеминишућа и неискорењива. Нешто што живи толико дуго, зар је логично да, тако олако, буде избрисано. Дакле, до XII века постојала су жива веровања, иманентна тадашњој историји, индоевропском доживљају, затим словенском осећању света и у најужем – српском. Замислите неког Србина, или било кога другог, тог периода, кмета: верује у нешто, или – за веровати је да је било и такавих, у мањини – не верује ни у шта, књига нема, штампарија нема, преписивачке школе само раде, преписују се махом јудео-палестинско-хришћанска теорија, народ је, у већини, неписмен, сазнајно је тешко докучиво… Како то такву свест обузима неко ново осећање. Покушајте замислити. Када је Платон постао доступан широкој народној маси српског народа! Знате, ви сте умислили да су тадашњи људи имали и интернет, само нешто спорији од нашег, да су књижаре биле на свком раскршћу или и у воденици, па док се чека кукуруз да се самеље мало се српски кметови иницирају у Хесиода и слично.

    Питање: где су крунисани први српки краљеви?

    Снага српске епике надилази Библију, јудео-палестинску, многоструко пута: јер је српска (наша а не туђинска), непосредна, народска, историјска, искуствена, уз велике трагизме и подвиге.
    Негирајући тај Запад, односно Европу, не увиђате да тиме ништите укупно српско постојање, као и нововековно и модернистичко: оно о коме се највише зна, које је имало формативну улогу модерне свести српског народа. Не можете из логичког, контактно-културног, каузалитета извлачити логичне низове, а да се сама суштина не наруши, потпуно, да се не посумња. Ви, перманенто, потурате људима водича, спочитавајући им да нису способни сами апсолутно ништа да ураде. Намећете им дефинисан свет од пре 2000 година без имало гриже савести.

    Откуд византијски стил, рашки, моравски, чије су то варијације. А барок, сакрални, северне Србије. И то су српске цркве! Шта је срдњовековно писаније у Срба, спрам неисцрпне Грчке, античке. Или Рима. Како се то десило!

    Држава Србија и јесте секуларна да не би никад дискурс као Ваш, који промовишете, апстрактни, сугестивни, антиразумски, био доминантан, штавише обавезујући. Уместо религија као пратећа појава, код вас је она суштинска, недељива од сваког бића, иако је биће по рођењу tabula rasa. Религија и изнад државе и изнад свега. Замислити треба само да ви имате извршну моћ, како би изгледала нетолеранција према другима, кад називате старе словенске и српске богове демонима. То су била веровања далеких предака, не-фанатична, у њиховим вековима које ви, ретроактивно, покушавате да превреднујете. Ко сте ви да одређујете читаву, немалу, историјску епоху предака као демонску? Сваки не-фанатик, погледом таквих као што сте ви, био би демон.

    Узгред, видели сте неког демона, суочили се са њим, сукобили? Да није као што јесте ви бисте, и такви као Ви, ударали дангу на чело свима онима који рационализују религијску причу а не фанатизују. И не пожелите мужевну, марцијалну, фигуру Перуна, или Триглава, да вам дође у сан. Или лепу, до најлепше Весну.

    Само ширина и схватање промена перспектива које, увек, донесе нова времена гарантују једном народу опстанак. Можете дозивати Бога унедоглед помоћ вам неће стићи.

    Мало шпанске философије: националне државе су стврориле националне цркве!!! Ни тај моменат не разумете. Не осећате интерес. Ви и религију разумете парцијално, само у њеном изванредном виду, преко изванредних људи, монаха, али не и у утилитарном виду, најширем, општем, дневно-егзистенцијалном. Какав је начин да лични осећај, лични напор, вредноћу, марљивост, оданост, љубав, и све остало што црпете искључиво из религијског, а јединог, поимања света, транспонујете на људе у целини.

    2
    1
  45. За фанатични поглед на свет, један и једнини, незамењиви: Мирослав Маравић

    ПУСТИТЕ ЉУДЕ, САМО ИХ ПУСТИТЊ, ДА ЖИВЕ БЕЗ ДЕТЕРМИНАТИВНЕ КОМПУЛЗИЈЕ ПОСТАНКА И СТАЊА СВЕТА. ТОЛИКИ УМНИЦИ, КОД СРБА, И ШИРЕ, БИ УВЕЛИ ДАВНО КЛЕРИКАЛИЗАМ ДА ОН НЕ НЕГИРА СЛОБОДУ, НАУКУ, УМЕТНОСТ, ЛИЧНОСТ, ИЗБОР, А НЕ БИ ОДВАЈАЛИ ЦРКВУ ОД ДРЖАВЕ. ДРЖАВЕ ЈЕ СВЕТИЊА, ДОМОВИНА, ОТАЏБИНА, А НЕ НАЗАРЕТ, ПАЛЕСТИНА. НАЈВЕЋИ МЕЂУ СРБИМА НИСУ НАМЕТАЛИ НИКОМЕ НИШТА ОД РЕЛИГИЈСКОГ. ЗАР ВАМ ТО НЕ ГОВОРИ, БАШ, НЕШТО. ДАКЛЕ, ИЛИ НАЈВЕЋИМА ДА СЕ ПРИКЛОНИ ЧОВЕК ИЛИ ВАМА.

    „Даље, дивите се западним гробљима. Па да, читав Запад је једно велико гробље“. НЕ СХВАТАТЕ ДА ЈЕ ЗАПАД СМРТ А ЕВРОПА ЖИВОТ: ДАКЛЕ, ДИВЉЕЊЕ ЈЕ ЕВРОПИ. И НИКО НИЈЕ РЕКАО САМО, ИСКЉУЧИВО, ЗАПАДНИМ, ВЕЋ ОСЕЋАЊУ ЗА ЧОВЕКА. РУСКА ГРОБЉА СУ ЛЕПА. БЕОГРАДСКО НОБО ГРОБЉЕ ЈЕ ВАНРЕДНО, ИСТОЧНА ГРОБЉА, ГРЧКА, ИТД. СТУПИДАН ЈЕ ТАЈ ДИСТИНКТИВНИ ДИСУКРС ИСТОК-ЗАПАД. НЕОПХОДНО ЈЕ МАЛО ЕВРОПСКОГ, ИНТЕГРАЛНОГ, ОСЕЋАЊА ПРИПАДАЊА. ВАША ЕГЗИСТЕНЦИЈА ЈЕ У СУКОБУ И НЕ ВИДИ ИЗВАН ЊЕГА.

    ШТА БИ СЕ ДЕСИЛО ВАМА, И ТАКВИМА, ДА СЕ ДОКАЖЕ ДА БОГ НЕ ПОСТОЈИ. ВИ НЕ БИСТЕ ТО ПОДНЕЛИ, СВЕ ОКРУЖУЈУЋЕ БИ, ПРОПУШТЕНО КРОЗ ТАЈ ТРЕНУТАК, УВЕНУЛО, ИСТРУЛИЛО, НЕСТАЛО. МЕЂУТИМ, ДРУГА СТРАНА БИ ОСТАЛА НА ИСТИМ ПОЗИЦИЈАМА, НЕУЗДРМАНА, НЕИЗНЕНАЂЕЊА, НИ НЕПОСТОЈАЊЕМ, КАО НИ ПОСТОЈАЊЕМ, ЈЕР ЈЕ ОТВОРЕНА ЗА НАЈШИРЕ ВИДИКЕ И МОГУЋНОСТИ. НЕМА У АПСТРАКТНОМ, РЕЛИГИЈСКОМ, НАУЧНО-НЕОДСТУПНОГ ЕГЗАКТНОГ. ОДНОСНО, ДРУГА СТРАНА МОЖЕ ДА РАЗУМЕ ВАШЕ ПОЗИЦИЈЕ, АЛИ ВИ НЕ МОЖЕТЕ ЊЕНЕ, УСЛЕД ЗАТВАРАЊА, ОПАСАВАЊА БЕДЕМИМА ДОГМИ: ВИ СТЕ РАЗУМ ПОДРЕДИЛИ РЕЛИГИЈИ, КОД ДРУГИХ ЈЕ РАЗУМ НАДРЕЂЕН СХВАТАЊУ СВЕТА. У ТОМЕ ЈЕ МЕРИТУМ: У СУМЊИ; ЈЕР СУМЊА ПРЕТХОДИ ПОСТОЈАЊУ.

    Замислите човека науке, физике, више математике, који истражују црне рупе, свемир, испред себе и дођете ви са причом од пре 2000 година, фанатичнији од средњовековаца, и кренете са убеђивањем.

    БИЛО БИ ЗАНИМЉИВО ЗНАТИ ДА ЛИ У КОМЕ ДЕЛУ ДРЖАВЕ ЖИВИТЕ, ДА ЛИ СТЕ НА СТУДИЈАМА БОГОСЛОВИЈЕ, ИЛИ СТЕ ВЕЋ МОНАХ. СТАТИСТИКА ПОКАЗУЈЕ ДА ЉУДИ НИЖЕГ, ОБРАЗОВАЊА, ИЛИ УОПШТЕ БЕЗ ЊЕГА, ПОКАЗУЈУ ВИСОК СТЕПЕН ПАСИОНИРАНЕ, СЛЕПЕ, РЕЛИГИОЗНОСТИ. ДАЉЕ, КРИМИНАЛНИ МИЉЕ ПОДРАЗУМЕВА СВЕ САМА ТЕИСТЕ. НИЈЕ СЛУЧАЈНО…

    КРУГ ЈЕ СУШТИНА А НЕ КРСТ: А И САМ КРСТ ЈЕ ДОСТА, ДОСТА, СТАРИЈИ ОД ХРИШЋАНСТВА. КРУГ ЈЕ ХЕЛЕНСКИ СИМБОЛ, ГРЧКИ,НАЈВЕЋЕ ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ ИКАДА И НЕШТО НАЈСАВРШЕНИЈЕ, УЗ ДОРСКИ СТУБ.

    ЗА ВАС ЈЕ, ЗАУВЕК, НЕСХВАТЉИВО ДА ЈЕ РЕЛИГИЈА СТВАР СЛОБОДНОГ ИЗБОРА, СА ЧИМ СЕ ВИ НИКАКО НЕ СЛАЖЕТЕ, ПОШТО НЕМА ПРИСИЛЕ ИНКВИЗИЦИЈЕ, ПОШТО СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА НИКАД НИКОГ НИЈЕ НАГОНИЛА, ПОКУЖАВАТЕ ИЗЛИЗАНИ ТЕОЛОШКИМ, НАПАДНИМ, ДИСКУРСОМ ДА ПРОМЕНИТИ, ПОРЕМЕТИТЕ, ОДНОСЕ УНУТАР ЧОВЕКА И МЕЂУ ЉУДИМА.

    КАДА СЕ ВРШИ ПОПИС СТАНОВНИШТВА, ИЛИ СЕ ПРИЧА О ЊИМА, ЉУДИ СУ СЛОБОДНИ ДА СЕ ИЗЈАСНЕ ИЛИ НЕ ИЗЈАСНЕ У ПОГЛЕДУ РЕЛИГИЈА НА НАЧИН КАКО СЕ КО ОСЕЋА. ЗАШТО ИХ НИКО, НАПАДНО, НЕ ПРИМОРАВА ДА СЕ НЕ ОДРИЧУ РАЈА, ЈАБУКА И СМОКВИ У ЊЕМУ, СВИХ ЛЕПОТА, ВЕЋ ЈЕ ТО СЛОБОДАН ИЗБОР ДА СЛОБОДНИЈИ НЕ МОЖЕ БИТИ.

    Врло је једноставно: римокатоличанство подразумева клерикализам, ортодоксија секуларизам. Али, е то је оно али, ту се открива народ слободе, српски народ, непокрони. Мислите да не би црква ширила своје пипке да и сами црквени великодостојници нису били исти ти људи, из, тог, народа, чак ратници. Па подсетите се ко је од црногорских владика предводио и војску, учествовао у рату.

    Перун ни нема шта да понуди осим велике историје и порука које се из ње могу извући: Перун каже окрени се себи, имај поред индивидуалног и колектинво осећање. Перун је ту јасан, цитира Сократа. Схватат ли ову малу игру речи.

    ВИ СУШТИНУ СЕБЕ, И СВОГ ДОЖИВЉАЈА СВЕТА, ОТРКИВАТЕ САМИ: „„Да ли је религија обавезна ствар, као основно образовање?“ – Из вашег примера се види да би требало да буде обавезна“. Духовито: па зашто нико досад није увео клерикализам! Јер би се одбио од мрамор српког осећања света и слободе. Колико неразумевања човека. Схватите да постоји толико слојева живота, и нијанси, а да је религија само један аспект у том мору, веровање у нешто подастрто, одређено у далекој, далекој, прошлости.

    ВИ МАЛО ПОДМЕЋЕТЕ СЛОБОДУ, ПРАВО ЧОВЕКА НА ИЗБОР, АЛИ ОВАМО ВАМ СЕ НЕ ДОПАДА ТО ИСТО, ПА БИСТЕ ГА ОБЕЗНО ПРИВЕЛИ РЕЛИГИЈИ. ТОЛИКО УМНИХ ЉУДИ, У СРБА, У НОВИЈОЈ ИСТОРИЈИ, И НИТИ ЈЕДАН НИЈЕ НАПАДНО НАТУРАО ИКОМЕ РЕЛИГИЈСКЕ ПОСТАВКЕ СВЕТА, А ЧИНИТЕ ТО ВИ. КАКО СЕ ТО ДЕШАВА, ПОРАЂА У МИСЛИМА ЧОВЕКА!!!

    ПРИВАТНО И ИНДИВИДУАЛНО ВИ НАПАДАТЕ, АТАКУЈЕТЕ НА ЧОВЕКА, ЖЕЛИТЕ ДА РЕЛИГИЈСКО ДОМИНИРА УНУТАР ЊЕГА. И САД, ПОШТО ТАЈ НЕКО НЕЋЕ, ОСЛАЊА СЕ НА РАЗУМ, ДРУГАЧИЈЕ ВИЂЕЊЕ МУ ЈЕ БЛИЖЕ, ВИ БИСТЕ ГА ОБАВЕЗАЛИ, ПРОТИВНО ЊЕМУ, НА РЕЛИГИЈУ. ДА ЛИ СТЕ СВЕСНИ ШТА РАДИТЕ. РЕЛГИЈА ТРЕБА ДА БУДЕ ЛЕПОТА, НЕШТО ПОМОЋНО ЧОВЕКУ, А НЕ ОБАВЕЗА.

    Дакле, С Р П С К А православна црква је најзаслужнија што се српски народ одржао у животу у тешким историјским околностима, нема сумње, црквени људи из истог тог народа, те исте цркве, су предводили народ, не Назрећанин: опстанак дугују себи. Све то не смета за јасну представу, данас, макар, шта је релгија, заправо у српском народу или неком другом. Црква има моћ, средства, школа нема, учењаштво се везује за манстире, нема Коимбре, Саламанке, Болоње… Колико ту има прожимања, стварног религијског припадања, мешања старих осећаја, снага свести тих људи, (не)образовање, итд.

    Писали сте где су се то среле паганке. Ништа не разумете. Прабаба особе која пише, и друга старина из села, са висоранви Босне, руралних крајева, високо, у данашњем смислу, религиозан народ, без основне школе, способности читања и писања, причала су оцу, исто религиозном човеку, и другима, о старим словенским Боговима. Па како је то могуће!!! Е то је нешто што не разумете: снага усмених предања, живе историје, нечега неискорењивог. То што је вашим селом, и крајем, протутњао ветар заборава, или чега год, нечијим није. Други су држали до предака и њихових предања: сећате се оно: са колена на колено. Читајте епске српске песме, неко их је анализирао, синтетизовао, па ћете видети чега ту све има.

    Колико пута се дешавало да се не коси на црвено слово, не купи сено, и да киша, баш на тај дан, уништи откосе: поштује се светац а он направи муке ионако сиромашном сеоском свету. Иако примитивни људи, рурални, без учења, су имали толико самозапитаности, за разлику од вас: ја тебе (свеца) поштујем а ти мени, и мојој деци, беду за врат. Чиме ће се говеда и стока, прехранити током сурових, и дугих, зима. Бог ће да шаље с(ј)ено са неба!!!

    3
    1
  46. За фанатични поглед на свет, један и једнини, незамењиви: Мирослав Маравић

    Перун ни нема шта да понуди осим велике историје и порука које се из ње могу извући: Перун каже окрени се себи, имај поред индивидуалног и колектинво осећање. Перун је ту јасан, цитира Сократа. Схватат ли ову малу игру речи.

    „„Да ли право хришћанство проповеда да се правим хришћанином постаје када се распрода све и подели сиромашнима? Ко је то учинио, и ко је спреман то да учини!“ Православни монаси су то чинили хиљаду седамсто година а чине и данас, у шта се можете уверити посетом неког од наших манастира. Разговарајте са монасима или боље, монахињама и распитајте се. Неће Вам главу откинути (мада покоју паганску лаж сигурно хоће). Што се сиромаштва тиче и раздавања имовине, то ћете, верујем, учинити и Ви, Катарина, кад, уз помоћ наших светих монахиња, угледате снагу Христове светлости, која убија свако слепило и која чак и гордом враћа вид и оживљава га у векове векова! Један Светитељ је, када су му лопови из келије украли златник, и када их је срео на путу, донео други (једини преостали) златник и трчао за њима да им да и тај други златник! То је права слика православног монаштва: злато је терет кога се треба ослободити!“ КАКО МОЖЕТЕ НЕШТО ОВАКО ДА НАПИШЕТЕ. КОЛИКО ПОСТОЈИ ХРИШЋАНА НА СВЕТУ, ПРАВОСЛАВАЦА, И КОЛИКИ БРОЈ, ПРОЦЕНАТ, ОД ТЕ УКУПНОСТ, БИ УЧИНИО НЕШТО ТАКО. ЗА ВАС ЈЕ ПРОМИЛ ПРАВИХ ХРИШЋАНА ЦЕЛО ХРИШЋАНСТВО. ПРОБАЈТЕ У БЕОГРАДУ ДА УБЕДИТЕ ЉУДЕ ДА СЕ ОДЕРКНУ НЕЧЕГА: ЈЕДНОГ СТАНА, НЕШТО УШТЕЂЕВИНЕ, И СЛ. ДУБОКО НЕ РАЗУМЕТЕ ФУНКЦИОНИСАЊ СВЕТА.

    ПЛАТОН КАО ДА ЈЕ ВАС ИМАО ЗА ЕГЗЕМПЛАР КАД ЈЕ ПИСАО О ПЕЋИНИ И СЕНКАМА.

    „Црњанског бисмо још мање смели да одбацимо иако је имао застрањења (рецимо, његово предратно (упамтите, предратно!) антијеврејство је превише негативно утицало на Вас!)“. ЗАИСТА БЕСПРОЗОРНО. НИКО НИЈЕ АНТИЈЕВРЕЈИН. УВЕК ЈЕ ОВА СТРАНА ПИСАЛА ДА СЕ ОД ЈЕВРЕЈА МОЖЕ, И ТРЕБА, ДОСТА НАУЧИТИ. ПА У СРБИЈИ ИМАТЕ ПРОМИЛСКИ УДЕО АНТИЈЕВРЕЈСТВА У ВРЕМЕ КАД ЈЕ ТА МРЖЊА ЦВЕТАЛА ДИЉЕМ ЕВРОПЕ. Црњанскова застрањења су застрањења по вама, субјективна, али не и објективна. Какво антијеврејство његово… Право Црњанског је да осећа на свет на начин на који га је осећао: допринео је више од вас, бесконално пута, свом, српском, народу. Нерелигозан човек…

    „И нећете да признате да су српска доброта и правичност као особине израсли из, у нашем народу дубоко укорењеног, хришћанства“. ОВО ЗАИСТА ПРЕВАЗИЛАЗИ СВАКО ЗДРАВОРАЗУМСКО ПОИМАЊЕ СВЕТА. НИКО НИЈЕ БИО НИШТА ПРЕ ХРИШЋАНСТВА, ЈЕ Л’! СВИ СРБИ ПРЕ ХРИШЋАНСТВА НИСУ БИЛИ ДОБРИ! СРБИН НИЈЈЕ ДОБРАНО СТАРИЈИ ОД ПРВИХ ИНИЦИЈАЦИЈА У ХРИШЋАНСТВО. А АКО ЈЕ ЧОВЕК ПРАВИЧАН ЗБОГ ХРИШЋАНСТВА А НЕ РАЗУМА, ПА КАКО ОНДА АТЕИСТА МОЖЕ БИТИ ПРАВИЧАН, ИЛИ БУДИСТА, ИЛИ БИЛО КО. ПРАВИЧНОСТ И ДОБРОТА СУ ОСОБИНЕ КОЈЕ С ТИЧУ ДЕЦЕ, ЈОШ, ДАЛЕКО ПРЕ РЕЛИГИЈСКИХ СПОЗНАЈА.

    ЗАР НЕ ПОСТОЈЕ ОПШТЕЉУДКЕ КАТЕГОРИЈЕ, ЗАР НИШТА НЕ ПОСТОЈИ, У ВАС, А ДА НИЈЕ НАЈТЕШЊЕ ПОВЕЗАНО СЕ РЕЛИГИЈОМ. „У нашем народу дубоко укорењеног хришћанства“. ГДЕ ЈЕ ТО ДУБОКО УКОРЕЊЕНО, НА КОЈИ НАЧИН. МОЛИМ ВАС, УРАЗУМИТЕ СЕ И НЕ ПОИСТОВЕЋУЈТЕ СЕБЕ СА ОСТАТКОМ НАРОДА КОЈИ НЕМА ХЛЕБА ДА ЈЕДЕ А НЕ ДА МИСЛИ О БОГУ, КОЈИ ГА НЕЋЕ, КАО НИ ЊЕГОВУ ГЛАДНУ ДЕЦУ, НАХРАНИТИ.

    „“Реците од чега се састоји Нови завет, и шта сте прочитали од свега тога?“ Нови Завет се састоји из четири Јеванђеља, Дела Апостолских, Посланица апостола и Откровења Светог Јована Богослова. Прочитао сам све, наравно, и не мислим да је то неки нарочити подвиг. Подвиг ће бити испунити оно што је заповеђено, у чему се трудимо, али смо далеко“. ЗАБАВНО СВЕ ВИШЕ И ВИШЕ. ПА НИСТЕ ВИ ПИТАНИ, НИТИ ЈЕ РЕЧ О ВАМА, ВЕЋ О ВЕЋИНСКОМ ДЕЛУ СРПСКОГ НАРОДА. ВИ НИСТЕ НАРОД; НИ ГРУПА ЉУДИ НИЈЕ ИСТО ШТО И НАРОД. РЕЧ ЈЕ О ВЕЋИНИ. ТО ШТО ЈЕ ТЕСЛА БИО, ИЛИ ЂОКОВИЋ ДАНАС, ПА ЗНА И БЕКЕНД И ФОРХЕНД, ТАКО ДОБРО, НЕ ЗНАЧИ ДА СВИ СРБИ ВРЕДЕ КАО ОНИ, да поседују такве квалитете. ОН ЈЕ ИЗВЕНСЕРИЈСКИ ТАЛЕНАТ, КОМЕ НИ ДРЖАВА СРБИЈА, НИ БОГ, НИСУ ПОСЛАЛИ ЈЕДАН ПАР ЧАРАПА.

    „Ако језике човјечије и анђеоске говорим, а љубави немам, онда сам као звоно које јечи, или кимвал који звечи. И ако имам дар пророштва и знам све тајне и све знање, и ако имам сву вјеру да и горе премјештам, а љубави“… МОНАСИ НЕ ВОДЕ ЉУБАВ, БАР НЕ ЗВАНИЧНО. СМЕШНО ЈЕ ТРОШИТИ ЉУБАВ НА БОГА ПОРЕД ТОЛИКО ЛЕПИХ ДЕВОЈАКА, родитеља, деце, родбине, ДОБРИХ ЉУДИ, УМЕТНИЧКИХ ДЕЛА, ИЗВАНРЕДНИХ МЕСТА НА ЗЕМЉИ… СЛОБОДА ЈЕ ДА СЕ ВОЛИ НА СВОЈСТВЕН НАЧИН И ОНИ, ИЛИ ОНО, ШТО НЕКО ЖЕЛИ. ОПЕТ, САМО ПРИХВАТИТЕ ДА СВАКИ ЧОВЕК ИМА ПРАВО ДА СВОЈУ ЉУБАВ УСМЕРАВА ТАМО ГДЕ ОН ЖЕЛИ, А ШТО НИЈЕ ДРУШТВЕНО ИЛИ МЕДИЦИНСКИХ НЕПРИХВАТЉИВО.

    „Ваша душа, Катарина, за Христа је важнија од свих светова! Христос жели да је васкрсне“! НА ШТА ОВО ЛИЧИ. ГДЕ ЈЕ ОНА СЛОБОДА, ПОСЕБНО СЛОБОДА ЗА ДУШУ! ОВА ДУША ГА НЕ ЖЕЛИ, НЕ ВИДИ У ТОМЕ НИШТА ВРЕДНО ЧОВЕКА. НИЈЕ ОВА ДУША НИШТА ТРАЖИЛА ОД ЊЕГА. ОВА ДУША ЈЕ ЈАЧА ОД ЊЕГА, СВОЈОМ СЛОБОДОМ, И НЕЋЕ ДОЗВОЛИТИ, СВЕ И ДА МОЖЕ, ДА ЈЕ ВАСКРСНЕ. ЖЕЛИ ДА БУДЕ МРТВА, ОНОГ ЧАСА КАД УМРЕ. ДА ЛИ ВАМ ЈЕ ЈАСНО! ПА КАКАВ ЈЕ ТО ПОГЛЕД НА СВЕТ У КОМЕ НЕКО МИМО, ПРОТИВНО, ВАС, ЖЕЉЕ, СЛОБОДЕ, РАЦИО(А), ВРШИ ЧИЊЕЊЕ. ВИ ХОЋЕТЕ ЛЕВО, БОГ КАЖЕ ДЕСНО, И МОРАТЕ ДЕСНО. ШТА ПИШЕТЕ. ОВА ДУША НЕЋЕ ХРИСТОСА СВЕ И ПОСТОЈИ И ДА ЈОЈ СЕ ЈАВИ ИСПРЕД ОЧИЈУ, ЈЕДНОСТАВНО НЕЋЕ: ИМА ПРАВО ДА НЕЋЕ, ОДНОСНО ДА ХОЋЕ НЕШТО ДРУГО.

    „Што се мене тиче, не очекујем да други мисле као ја, иако не кријем да бих волео да искрено поверују и постану хришћани. Међутим, метода за остварење тог циља није насиље, већ молитва и разговор“. ОЧЕКУЈЕТЕ И ТЕ КАКО. СВИ СУ ДЕМОНИ ОСИМ ВАС ФАНАТИКА. ВАШ ТЕКСТ ЈЕ ТОЛИКО ПРИСИЛАН ДА НИ САМИ ТО НЕ ВИДИТЕ. КАКО НЕ ОЧЕКУЈЕТЕ КАД ПИШЕТЕ УЗ СРЏБУ: ЖЕЛИТЕ И МУЖА ДА ПРЕУМИ, КАКО ВИ МИСЛИТЕ, КРХКО ЖЕНСКО БИЋЕ.

    „Колики број попова живи далеко боље од просека остатка становништва? Па како да неко верује у скромност, поштење, кад на сахрани, на Бежанији, након дате 4000 рсд поп каже: мало је то!“ Овде се потпуно слажемо, сем у једном наизглед небитном детаљу. Вера „у скромност, поштење“ иако на првом месту за пример треба да има свештенике (а пречесто их нема за узор и ту сте потпуно у праву), ипак се не заснива на свештеницима као на темељу, већ на Христу, Светом Писму, Светом Предању уопште, Светитељима, Светим Канонима, монаштву. Ако свештеник и греши, ако је нескроман – Ви немојте грешити, Катарина. Господ ће Вас на Страшном Суду питати за вашу веру и ваша чињења и/или нечињења, неће Вас питати за свештеникова дела или недела (а њима, таквима, нека је милостиви Бог на помоћи!)“. ЗАШТО ТОЛИКО ОКЛЕВА И ДОПУШТА, О СВОМОГУЋИ, ДА СЕ ЊЕГОВО СТАДО МУЧИ А ТАМО НЕКИ ПОПОВИ ТАКО ПОНАШАЈУ… ЗАР ЈЕ ТО ЊЕМУ ВЕЛИКИ ПРОБЛЕМ. СТАРШНИ СУД ЈЕ СТРАШНИМ СТВОРЕН У ВАШОЈ ГЛАВИ, МИСЛИМА, КАО И САМИ СУДИЈА. ЗНАТЕ, СЛОБОДАН ЧОВЕК МОЖЕ И ДА СЕ НЕ ОДАЗОВЕ ПОЗИВУ СУДА. ГРАЂАНСКА НЕПОСЛУШНОСТ ТО СЕ ЗОВЕ!

    „Бог је људима дао слободу“. ПА ЧЕМУ ОВОЛИКО ПИСАЊЕ, ОНДА. СЛОБОДА ЈЕ СЛОБОДА, НЕМА РЕЛИГИЈЕ ЗА ОНОГА КО ЈЕ НЕ ЖЕЛИ. ЗАШТО БИ СЕ ИКО ЉУТИО, И БОГ САМИ, АКО ЈЕ ДАО СЛОБОДУ. ИЛИ ЈЕ ДАО ПРИВИД СЛОБОДЕ, ОДНОСНО ПРОИЗВЕО ПОДАНИКЕ.

    „Није лако схватити зашто је Бог допустио зло? Када не би било свеопштег васкрсења и када би смрт имала последњи суд над човеком, Божије допуштење злочина било би монструозни чин“. НЕКОМЕ ЈЕСТЕ ВЕОМА ЛАКО. ПА РЕЦИТЕ КАКО ЈЕ ТАМО. ШТА НАС ЧЕКА… КАКВО ВАСКРСЕЊЕ, ЧЕКА ИХ 5 ТОНА ИЛОВАЧЕ НА ЗБЕГУ.

    „Катарина залутала, нажалост у паганизам“… КАКО САД ТО АКО ЈЕ БОГ ДАО СЛОБОДУ ЗА ЧОВЕКА. КАКО И СЛОБОДА ПОСТАЈЕ ЛУТАЊЕ. ТОЛИКО ПРОТИВРЕЧНОСТИ…. ПРЕМДА НИЈЕ ЈАСНО КАКО ТО ОБЈАНСИТИ СВИМ ОНИМ ЦРНИЦИМА, ВЕКОВИМА ОРОБЉЕНИМ. И ТО ЈЕ БОЖИЈА СЛОБОДА, ДА РАСА РОБУЈЕ ДРУГОЈ РАСИ, У СЛОБОДИ БОГА! ЗАНИМЉИВО.

    „„За крај: да ли бисте били религиозна особа да није реч о СРПСКОЈ православаној цркви? Већ о бугарској, мађарској, јерусалимској…““ Питање је опет теоријско и не узима у обзир животно искуство, неопходно да би се на њега одговорило. МА КО ЈЕ УОПШТЕ ПИСАО О ВАМА, ПИТАО ВАС. КОМЕДИЈА ЧИСТА. СРБИ СЕ ИДЕНТИФИКУЈУ, НАЈВИШЕ СА ОНИМ С Р П С К А ЈЕР У ПРОТИВНОМ НЕМА ТЕ РЕЛИГИЈЕ КОЈА БИ ТАЈ ДИФЕРЕНЦИРАНИ НАРОД ПРИВОЛЕЛА СЕБИ. СРБИ СУ НАРОД СЛОБОДЕ И ПРИХВАТИТЕ ТО. ПИТАЈТЕ КОЛИКО ЊИХ, ЗАИСТА, ВЕРУЈЕ У ВАСКСЕЊЕ И ОСТАЛЕ ПАЛЕСТИНСКЕ ТИРАДЕ.

    „„Није тешко увидети да Бог о коме ви причате није библијски, да Назарећанин, Јеврејин, не може бити детерминишући феномен српске стварности! Па како он да буде испред Светог Саве, Лазара! На шта би то личило. Немогуће је, напросто. Како се клањати страности! Чему уопште покоравање!“ Катарина, зашто тако причате, одакле Вам идеја да наш Бог није библијски? Појасните то мало. Шта је небиблијско у православном веровању?“ ПА ГОСПОДИНЕ ДРАГИ НИЈЕ ЈЕР СЕ НИКО ТИМЕ НИЈЕ БАВИО ДОВОЉНО ИСЦРПНО, НИТИ ПЕДАНТНО, ЧАК НИ НА НЕКОМ ПОТРЕБНОМ МИНИМУМУ, ЈЕР СРПСКО СХВАТАЊЕ БОГА ИДЕ У ПРАВЦУ ПРАВДЕ И ПРАВИЧНОСТИ, ЛИЧНЕ АПСТРАКЦИЈЕ, ОСЕЋАЊА, ДОЖИВЉАЈА ЗАСНОВАНИХ НА СЛОБОДИ, ИСТОРИЈИ, ПРЕЦИМА, А НЕ РАФТИНГОМ РЕКОМ ЈОРДАН. БОГ У СРБА ПОСТАО ЈЕ СВАКИ ВОЈНИК ПОГИНУЛИ ЗА СРПСКУ СЛОБОДУ. НЕ МОЖЕ ТО БИТИ БОГ НИТИ НАЗАРЕЋАНИН, ПОТПУНИ СТРАНАЦ, КАД ЈЕ СРПСКИ БОГ МАРЦИЈАЛИ БОГ. НЕКИ СРПСКИ АРЕС САТКАН ОД ГОМИЛЕ ТОГА.

    „Како Распети и Васкрсли Христос да не буде вододелница српске стварности ако знамо да се српство код једног човека пре или касније гаси по губитку православне вере“? ШТА ВИ ПИШЕТЕ, У КОМ СТЕ ВИ ВЕКУ ЗАГЛАВЉЕНИ ОСТАЛИ. ПА ЦРКВА ЈЕ ПРОГНАЛА ГОМИЛЕ СРБА КОЈИ СУ БИЛИ СРБИ МУХАМЕДОВЦИ И РИМОКАТОЛИЦИ. КАКО ТО ДА РЕЛИГИЈА, ПА ЈОШ ПАЛЕСТИНСКА, ПРЕТХОДИ ФЕНОМЕНУ СРПСТВА, ЊЕНОЈ ИДЕЈИ, КАКО ТО ДА СЕ НЕ МОЖЕ БИТИ СРБИН ОСИМ У СЛЕПОМ ПОКОРАВАЊУ ДОГМИ. О ЧЕМУ ПИШЕТЕ. ПРИТОМ НЕ РАЗУМЕТЕ ЉУДЕ КОЈЕ ЈЕ ВАТИКАН „НОЖЕМ“ НАТЕРАО НА ПРЕОБРАЋЕЊЕ, УОСТАЛОМ КАО У СВИМ БОРЕАЛНИМ ЗЕМЉАМА, ПА ДАНАС ВИДИМО КАКО СЕ ТАМО ОДНОСЕ ПРЕМА РЕЛИГИЈИ. НЕ МОЖЕТЕ НЕШТО НАТУРАТИ ЗАРАД СВОЈИХ ЦИЉЕВА ШТО НИКАКО НИЈЕ ИМЕНЕНТО ТИМ НАРОДИМА. ЈАПАНАЦ ХРИШЋАНИН. ЗАР НИЈЕ МОРБИДНО.

    „На шта би то личили, питам ја Вас, да Богочовек Исус Христос буде испред Светог Саве и Светог Цара Лазара?! Знате ли шта причате? Да ли би уопште било Светог Саве и Светог Лазара без Богочовека Исуса Христа? Ко их је посветио? Свети Сава се читавог живота молио Богочовеку Исусу Христу, читав свој живот Њему предао, а ви хоћете Светог Саву да ставите испред Христа“!? СВЕТИ САВА ЈЕ СРБИН, ИСТОРИЈСКА ЛИЧНОСТ. ПА КАКВ ЈЕ ТО СРБИН КОЈИ ВИШЕ ВОЛИ И УЗДИЖЕ НАЗАРЕЋАНИНА НО РАСТКА. ОВАЈ ЈЕ МОЈ ОНАЈ ЈЕ ТУЂ, У СВАКОМ СМИСЛУ И ПОГЛЕДУ.
    „Ко Вам уопште намеће веру? На Вашу објаву „српског“ панпаганизма нико озбиљно није чак ни обратио пажњу“! ПОГЛЕДАЈЕТЕ СЕБЕ И ВАШЕ НАМЕТАЊЕ, ПИСАЊЕ О ЈЕДИНОМ ПУТУ, ЈЕДИНОЈ ИСТИНИ; ОБРАТИЛИ СТЕ СЕ, ВИ, ЗА СВЕ.

    „„Свемоћни Бог не може неверног, или кривоверног, да утера у веру! Како? Допустише, и он и „Син Бог Живога“ геноцид над недужним народом српским учињен од стране западних комшија.“ Не, Бог неће да чини насиље над неким ко Њега неће. Управо овде видите да Бог није наметљив. У пасусу изнад сте Га прогласили наметљивог, а сада Вам смета што није наметљивији. Определите се! Бог јесте допустио геноцид због наших грехова, али тај народ чији су греси убељени сада се вечно весели у Царству Небеском, а „просвећени западњаци“ који су клали источну браћу, уколико се нису покајали, сада горе у паклу. Да ли је, дакле, неправедан Бог“? ОВО ЈЕ ВРХУНАЦ СВЕГА. ВИ, ТО, МАЛО, БАЦИЛИ ОКО У РАЈ, И ПАКАО, ПА ТАМО ВИДЕЛИ ВЕСЕЉЕ, А ОВАМО ЉУДЕ КОЈИ ГОРЕ??? КОЉЕ ИНТЕРЕС БИО РЕЛИГИЈСКИ, БИО ПОЛИТИЧКИ.

    „Црква се не бори против људског интелекта већ против демонских духова у поднебесју“. ЗАР ВАМ ЈЕ ТОЛИК ТРЕБАЛО? Зашто онда пишете о застрањивању ако је неко својим слободним интелектом одбацио догму, палестинску, и прихватио стварност света до какве је дошао. Понашате се као да ви, и такви, имате право да делите лекције о једној и јединој истини. КАКВИ ДЕМОНИ: ФИЗИКА, СЛОБОДА, УМЕТНОСТ, ПОЕЗИЈА. НЕКО ХОЋЕ ДА ЖИВИ БЕЗ РЕЛИГИЈЕ, У ТОМ ОБЛИКУ КОЈИ ВИ ПРОНОСИРАТЕ, И ПРИХВАТИТЕ, КОНАЧНО, ДА ИМА НА ТО ПОТПУНО ПРАВО.

    „А „слободарски импулс српског народа“, који заиста постоји, никакве везе нема са паганским обожавањем природе, плодности и лажних богова, већ је проистекао управо из Православне вере“. ОВО ЈЕ НЕВЕРОВАТНО. СВАКИ ИЗРАЗ ЧОВЕКА, НЕОДСТУПНО ЈЕ ВАЗАН ЗА БОГА. ПА ТУ НЕМА ЖИВОТА. НЕ МОЖЕТЕ ДА УХВАТИТЕ ИСТОРИЈСКИ ТРЕНУТАК, НИТИ СХВАТАТЕ ВИСИНУ СВЕСТИ ОНДАШЊИХ ЉУДИ, СРБА, НИТИ ИМА ГОВОРА О БИЛО КАКВОМ ФАНАТИЧНОМ ОБОЖАВАЊУ: ВИ СТЕ ФАНАТИК ПА СОПСТВЕНИ ФАНАТИЗАМ ПРОЈЕКТУЈЕТЕ НА ЉУДЕ, СРБЕ, СРЕДЊОВЕКОВЉА, А И ДАЉЕ. ЗАШТО ВАМ ЈЕ НЕПОЈМЉИВО ДА ТАДА НИЈЕ БИЛО АРМИРАНОГ БЕТОНА!

    „Зашто Хрвати немају тај слободарски импулс? Зар немају и они неку прастару паганску веру на коју покушавају да сведу Хришћанство? Нису слободарски народ зато што их Ватикан већ хиљаду година убија у појам, храни их бившим Србима који су се одрекли Православља. Истинске слободе нема без Православља! Духовне слободе нема без испуњавања Божјих заповести“. ИМАЈУ И ВИДЕ ГА У ОСЛОБАЂАЊУ ОД СРБА. ОТКУД ТРВЕЊА У МЕЂУ РЕЛИГИЈАМА…

    „Ти богови из Ваше главе су последица Ваше унутрашње неиздиференцираности, хаотичне мешавине свега и свачега, мало паганизма, мало Црњанског, мало западњачког геноцида, мало западног „прогреса“ и „просвећености“, опростите због политичке некоректности, али то је толико типично женски да ја не могу због тога да Вас осуђујем, али не могу баш ни да се снађем у том шведском столу послужених информација. Верујем да Вам Треба један добар монотеистички муш да мало поспреми тај Ваш унутрашњи хаос, муж за читав живот, наравно, који који ће Вам пружити Смисао и души Вашој пружити истински мир“. СРАМОТНО!!! ПРЕТЦИВИЛИЗАЦИЈСКИ!!! НАСИЛНО!!! УНУТРАШЊИ ХАОС ЈЕ ЗА ДРУГОГ РЕД, КАО ШТО ЈЕ ВАШ УНУТРАШЊИ РЕД ХАОС ЗА ДРУГОГ. НЕМА НАМЕТАЊА У СЛОБОДИ. МОЖДА И СХВАТИТЕ НАКОН ОВОЛИКО ПОНАВЉАЊА.

    Показали сте, узгред, врхунац религијског лицемерја ускраћивањем слободе, наметањем религиозног фанатика строгог мужа, без кога свет, сви његови изрази, немају смисленост. Па ко да буде религиозан на ваш начин, која жена пре свега. Чим вам се не допада начин на који мисли, живи, Ви јој пошаљете, уделите, „доброг монотеистичког мужа“, како би је исправио у слободи, заљкучцима.
    Такви као ви људе одгоне од религије, јер религију представљате толико сурову, надређену. Ви чините да се религије гнушају људи.

    „Сами расудите, Катарина, ко би још био луд да одбаци Вечну Радост Васкрења“… ШТА ЈЕ ТО ВЕЧНА РАДОСТА ВАСКСЕЊА? ДАЈТЕ ТО СИТУИРАЈТЕ У ИЗДАЈНИЧИ ТРЕНУТАК САДАШЊИЦЕ СРПСКИХ ПОЛИТИЧАРА. У ПАКЛЕНИ ДАН ПРЕЖИВЉАВАЊА РОДИТЕЉА ТРОЈЕ ДЕЦЕ. РОЂЕЊЕ ДЕТЕТА МОЖЕ БИТИ ВЕЧНА РАДОСТ, ЗАВРШЕТАК ПИСАЊА НАУЧНОГ РАДА, УМЕТНИЧКОГ ДЕЛА, РОМАНА, ПРОВОЂЕЊЕ ВРЕМЕНА СА ПРИЈАТЕЉИМА, ВОЉЕНОМ ОСОБОМ…

    „Па добро, сматрајте себе великом личношћу, прогласите себе за бога, попут Ничеа – само пазите да успут не полудите“! ПА АКО ЈЕ ДОБРО ЗАШТО СЕ НАМУЧИСТЕ ОВОЛИКО. ПУСТИТЕ ДРУГОГ ДА СЕ ОСЕЋА НИЧЕАНСКИ. ЗНАТЕ ЛИ ГДЕ ЈЕ НИЧЕ ЗА БОГА, ПО ДОПРИНОСУ ЧОВЕЧАНСТВУ. БИО ЈЕ ТУ, МЕЂУ ЉУДИМА, ЖИВ, ГЛАДАН, ЗНОЈАВ, ПОЗНАТ, ОВАКАВ-ОНАКАВ, А НЕ ИЗНАД ЊИХ. Из разог јер је био ту, и јер је стваран, могао је да полуди. Богови дакако не могу полудети.

    „Остати горд и непокајан до последњег дана, веровати у сопствену непогрешовост, гордо и осионо – да, то је заиста пут у пакао“! ПИСАЋУ ВАМ ИЗ ПАКЛА, ЈЕДНОГ ДАНА, И АДРЕСИРАТИ НА РАЈ. НАДАМ СЕ ВАШЕМ ОДГОВОРУ КАКО СТЕ СВИ РАДОСНИ И ВЕСЕЛИ, ДОК ЗНОЈАВОЈ РУЦИ И ОЛОВКА КЛИЗИ ОД ВЕЛИКИХ ВАТРИ ПАКЛА.

    „Чувајте се, Катарина, јер та идеологија пузајућег покушаја паганског урушавања хришћанства изнутра, коју сте несвесно поунутрили, потиче од духова у понебесју. Чувајте се! И „покајте се јер се приближило Царство Небеско““! БИ КАД БИСТЕ ЗНАЛИ КОЛИКО ЈЕ ОВА ОСОВА ДАЛЕКО ОД БИЛО КОЈЕ РЕЛИГИЈЕ, БИЛО КОГ ИДОЛАТРИЈСКОГ, ПОКОРНОГ, УНАПРЕД КОНСТРУИСАНОГ, ПОГЛЕДА СХВАТИЛИ БИСТЕ КОЛИКО СЕ БАДАВА ПИСАЛИ СВЕ ОВО. ПАГАНИЗАМ ЈЕ ИНТЕРЕСАНТАН УСЛЕД СВОЈЕ САГЕ, БАЈКОВИТОСТИ, И ОДГОВАРА ОДРЕЂЕНОМ ВРЕМЕНСКОМ ПЕРИОДУ, АЛИ СВАКАКО, КАО ТАКАВ БЛИЖИ НО ХРИШЋАНСТВО. ХРИШЋАНСТВО ЈЕ ИНТЕРЕСНА РЕЛИГИЈА И КАО ТАКВА НАМЕТНУТА, И ОНА САВРШЕНО ОГОВАРА ЈЕДНОМ ПЕРИОДУ СВЕТА, ПРОШЛОМ. РЕЛИГИЈА ЈЕ СТВАР УСКИХ СХВАТАЊА. ПОСТОЈЕ ЉУДИ КОЈЕ СЕ НЕ ПЛАШЕ, КОЈИ НЕ МОГУ, НИ У СНУ, ДОБРОТУ БОГА ПОСМАТРАТИ КРОЗ ПРИНУДУ: БОГ САМ МОРАШ МЕ ВОЛЕТИ, ЖИВЕТИ НА ТАЈ И ТАЈ НАЧИН. ТО ОНДА НИЈЕ БОГ ВЕЋ СТРАШНА АВЕТ.

    АЛИ, ДОДИРНУТ ЈЕ ВАШ НЕУРАЛГИЧНИ, СВЕТИ, НЕРВ ЈЕДНЕ ИСТИНЕ И СВОЂЕЊА СВЕГА НА ЊУ. НЕ МОЖЕТЕ ДУГЕ КОСЕ, УВЕЗАНЕ У ПЛЕТЕНИЦЕ, ВИКИНГА МЕЊАТИ ЗА ДЕВОЈАЧКЕ УВОЈКЕ КОСЕ НАЗАРЕЋАНИНА. ШТА ВАМ НИЈЕ ЈАСНО. НИТИ МАРЦИЈАЛНИ ДУХ СРБА ЗА ФЕМЕНИЗАМ ИСУСА. ДА, НЕМА СКУЛТПУРЕ АЛИ ИМА ИКОНА, ИМАГИНАЦИЈЕ…

    Мозаик у цркви Светог Саве показује то тело девојке, а не мушкарца, какву су били богови политеизма.

    3
    1
  47. Ви сте се Милане баш препознали у мом коментару, у коме нема ништа злонамерно за разлику од вашег одговора на исти коментар, али то је искључиво ваш проблем! Не знам што се љутите на мене? Владимир Димитријевић је својевремено лепо објаснио како се доносе одлуке на заседању Светог архијерејског сабора СПЦ-а!

    „Архијереји не доносе одлуке под утицајем политичких или медијских кампања или притисака, него искључиво по свом расуђивању, водећи се искључиво бригом за спасење и за добро верног народа на овом и на оном свету“, саопштила је Информативна служба Српске православне цркве ! Ко не верује нека провери.

    Ко има очи нека види, ко има уши нека чује…

Оставите коментар