Никола Маловић: Теразијски Бокељ

Маловић сматра да се све прво што вам падне на памет догодило у Боки, па чак и кад је Његош у питању

Никола Маловић (Извор: ИН4С)

“Роман Једро наде је својевремено био пророчки роман. Између осталог појављују се два свештеника, православни и католички у Перасту које легално прислушкују, где православни пита католичког, да ли мислиш да је потребно да твоји верници улазе са маскама у цркву. Питају ме како сам могао да претпоставим корону још 2014. године, па тако што писац увек види иза окуке наших дана. Једино што молим савременог читаоца је да ме не пита шта данас видим да долази иза окука наших дана”, говори Никола Маловић, књижевник и колумниста на порталу ИН4С
који је у Београду због промоције трећег најновијег алегоријског романа Галеб, романа, који је уроњен у стварност коју проживљавамо, а завршава се сликом савремене технологија која покушава да избаци не само људе него и галебове.

Маловић истиче да је роман Једро наде оставио велики утицај на његов живот зато што проговара о феномену најпознатијег, најсексуалнијег и најавантуристичкијег модног дезена на свету, морнарској мајици, која је уједно и војна униформа у свим морнарицама света.

“Радња се дешава у бајковитом Перасту. Енциклопедијски роман о феномену морнарске мајице која се први пут на обе зараћене стране појавила у бици код Трафалгара 1807. године гдје Енглеска ратује против француско-шпанске армије. У тој бици губи Нелсон чије име данас краси трг Трагалгар у Лондону са његовим спомеником који је висок онолико колико је била висока највиша катарка на броду Викторија којим је он управљао. Кад погледате уметничке слике Нелсонове смрти ви видите око њега морнаре у пругастим мајицама”, прича Маловић.

Маловић наводи да су му једно време спочитавали да помиње много Боку Которску.

“У мојим романима се радња увек дешава на мору, али у мојим романима је Бока слика свијета, није то конкретна Бока Которска. У Једру наде Пераст покушава да обнови самосталност у оквиру Боке, а њу треба замислити отприлике као данашњу Црну Гору као квислиншку творевину чији солдати ратују на рачун уједињених земаља контра самих себе”, објашњава Маловић.

Свима је знан Његошев стих “Ко на брду ак и мало стоји више види него онај под брдом”, говори Маловић, мислећи на владику Данила који је на челу Црне Горе и он зна зашто се као Хамлет двоуми да ли да нападне своју браћу одрођену, јер како каже, ако нападне закрвиће се са браћом, а ако не нападне онда ће се потурчити цијела Црна Гора и шта да ради, али онај што на брдо ак и мало стоји он зна зашто се двоуми. Међутим, наставља Маловић, ова постреферендумска Црна Гора је показала једну необичну особину, а то је да Црна Гора ни данас не зна да има море.

Маловић сматра да се све прво што вам падне на памет догодило у Боки, па чак и кад је Његош у питању.

“Први споменик који је икад подигнут у Црној Гори је у Боки и то у порти римокатоличког храма, Мештровићева биста Његошу. Прва копија Његошеве срушене капеле налази се у Боки, прво извођење Горског вијенца налази се у Боки, прво интегрално јавно читање на Скалама испод сата у Херцег Новом у трајању од три сата догодило се у Боки, Његошево школовање”, набраја Маловић и додаје да када се погледа из ракурса, заправо се види да би држава требало да се зове Црна Гора и Бока Которска, а то никоме није пало на памет нити то ико помиње.

“Ето у чему би се могли подвизавати млади политичари. Онај ко би се сјетио онога што ја сада бесплатно дајем савјете он би, ако су му часне намјере могао да профитира”, саветује Маловић.

“Политика није умјетност могућег, него је политика умјетност да се твом народу направи што боље, а данас то више није права дефиниција политике, него је политика да за што мање времена себи згрнеш што више пара, што је гнусно и одвратно”, сматра Маловић и каже да Бока Которска има елементе државности, што Црна Гора одбија да повјерује.

Коментаришући изборне резултате у Херцег Новом наглашава да се догодило оно што је било за очекивати.

“Локални Срби вјерују да ће Срби побиједити и то је тачно, међутим, оно што је тачније јесте да су побиједиле грађанске опције чије су централе у Подгорици које су лојалне централама у Бриселу и Вашингтону од чега Срби, Бокељи и Херцег Новљани неће имати много хасне”, говори Маловић.

Цитирајући Слободана Антонића каже да кад уђете у погрешан воз, све станице ће бити погрешне.

“Црна Гора је не питајући народ ушла у НАТО и самим тим ушла у погрешан воз. Не бих да говорим колико сам погрешних станица видио. На крају све зависи од нас самих, ако ми хоћемо да допустимо негативне промјене, ако хоћемо да наш премијер маше заставама у дугиним бојама, онда и треба да нам се догоди што ће се након махања и догодити”, закључује Маловић.

Опрема: Стање ствари

(ИН4С, 12. 5. 2021)



Categories: Преносимо

Tags: , , , ,

Оставите коментар