Момчило Вуксановић: Другоцрногорци и Влада

Најновији инцидент са министром правде Владимиром Лепосавићем није само премијеров проблем већ је проблем све парламентарне већине а посебно српских политичких партија и посланика

Фото: Миланко Каличанин

Само неколико дана након изгласавања, наводно, експертске владе, уследило је очекивано „изненађење” које се огледало у недвосмисленом потврђивању најнеморалнијих одлука бивше владе које су, све до једне, донесене мимо воље већине грађана Црне Горе.

Дуго нисмо могли разумети појам другосрбијанци, али сада када се и код нас намножила групација аутошовиниста и лажних патриота, схватили смо о чему се ради. Можда је тек сада могуће доживети амбијент у којем живи српски народ у Црној Гори и кроз шта је све пролазио у неколико последњих деценија. Дискриминација релативно већинског српског народа најбоље се види из табеле о заступљености грађана српске националности у државним институцијама по последњем званичном истраживању у Црној Гори.

Огромна енергија и нескривена жеља осиромашеног народа у Црној Гори да се сруши однарођени режим остварила се на августовским парламентарним изборима. Након њих очекивало се да ће вишедеценијска власт која је изгубила сваку везу са традиционалном Црном Гором коначно отићи у прошлост. Међутим од тога још увек нема ни помена, како на политичком, тако ни на економском, друштвеном и сваком другом плану.

Под притиском одлазеће државне власти а уз помоћ наводно победничких структура наставља се државни пројекат асимилације српског народа који се у овом тренутку, ипак, спроводи у мекшој варијанти.

Када се посматра временски период након протеклих избора очигледно је да кривица није искључиво на структурама бивше власти која је свој пројекат промене идентитета Црне Горе остваривала прогоном српског народа.

Први пут смо се уплашили за резултате парламентарних избора, када већ Ђукановићев режим није изашао у сусрет Српској православној цркви и повукао спорне чланове Закона о слободи вероисповести, у тренутку обзнањивања листе кандидата „За будућност Црне Горе”. Листа је у себи садржала све грађанске структуре које су се могле наћи на политичком тржишту Црне Горе уз сакривање и потцењивање оних кандидата који су дали највећи допринос и поднели највећу жртву у процесу оправданог бунта српског народа и Српске православне цркве.

На челу листе промовисан је, наводно, предлог Митрополије црногорско-приморске, а последње место припало је неспорном лидеру Нове српске демократије и Демократског фронта, аутентичном представнику једине групације која својим називом потврђује српску припадност.

Момчило Вуксановић (Извор: Политика)

Посланичка листа изненађења „За будућност Црне Горе” својим саставом показала је спремност на попуштање и компромис на штету српског народа. Искрено веома незадовољан, чак и разочаран, ипак, гласао сам за њу.

Само неколико дана након изгласавања, наводно, експертске владе, уследило је очекивано „изненађење” које се огледало у недвосмисленом потврђивању најнеморалнијих одлука бивше владе које су, све до једне, донесене мимо воље већине грађана Црне Горе.

Наводно експертска влада, која није састављана по структури постигнутог изборног резултата, наставила је са изненађењима која су посебно погађала српски народ. Толеришући запошљавање скоро три хиљаде повереника одлазећег режима од изборног дана па до формирања владе актуелни премијер је устврдио да неће бити партијског запошљавања и ухлебљења за десетине хиљада сурово дискриминисаних припадника српског народа, који баш због те препознатљивости,  иако у зрелим годинама, немају ниједног дана радног стажа.

Најновији инцидент са министром правде Владимиром Лепосавићем није само премијеров проблем већ је проблем све парламентарне већине а посебно српских политичких партија и посланика. Од односа према њему, као неспорном научном ауторитету, и припаднику српског народа,  умногоме ће зависити позиција Срба у Црној Гори у будућности.

Њихов заједнички проблем је и уређење бирачког списка и будући попис становништва у Црној Гори који још није заказан из непознатих разлога, иако је његово одржавање временски предвиђено тачно пре десет година.

Озбиљан проблем актуелне већине је и будући закон о држављанству и изборним процесима у којима парламентарни представници српског народа не треба да траже баш ништа више од оног што им припада а то је равноправност са другим националним заједницама у сваком смислу.

Др Момчило Вуксановић је председник Српског националног савета Црне Горе

Опрема: Стање ствари

(Политика, 2. 5. 2021)



Categories: Преносимо

Tags: , , , , ,

1 reply

Оставите коментар