Ендру Корибко: Чиме се објашњава попуштање напетости у Донбасу?

Русија није насјела, али је ипак показала мишиће, шаљући сигнал да и даље задржава право да нанесе разоран удар

Украјински председник Владимир Зеленски са војницима у Донбасу, 8. 4. 2021. (Фото: Канцеларија за штампу украјинског председника/АП)

(One World, 24. 4. 2021)

Април су обиљежила озбиљна трвења у источноукрајинској области Донбас пошто је дјеловало да се Кијев спрема на геноцидни напад налик „Операцији Олуја“ на Русији наклоњене сепаратисте, због чега су многи предвиђали жесток војни одговор Москве. Медији естаблишмента су, разумије се, обрнули улоге злочинца и жртве да би погрешно представили Русију као агресора, иако је Украјина та која је одбила спровођење својих међународноправних обавеза у складу с договором из Минска, тиме једнострано погоршавајући ситуацију.

У основи, Кијев је дјеловао на наговор свог заштитника из Вашингтона, који је хтјео да испровоцира сценарио према ком би за већину држава ЕУ постало политички немогуће да купе руску вакцину Спутњик Ве, у складу с дотадашњим најавама. САД су се прибојавале дугорочног стратешког утицаја побољшаних односа између Русије и ЕУ као посљедице њихове сарадње поводом епидемије, надајући се да ће „намамити медвједа“ да покрене војну операцију широких размјера ради заштите својих граница и држављана, која би имала улогу замке за увлачење у хибридни рат ради стварања ситуације попут оне у Авганистану. Русија није насјела, али је ипак показала мишиће, шаљући сигнал да и даље задржава право да нанесе разоран удар ради одбране својих законитих интереса буду ли угрожени, послије чега је Запад устукнуо.

Фото: Тарас Грен/Министарство одбране Украјине

Ситуација би се, разумије се, могла промијенити сваког часа, јер се стратешка динамика није промијенила, али су самоувјерени потези Русије сигурно натјерали Запад да још једном размисли колико су му паметне сплетке с хибридним ратом, узимајући у обзир очито неприхватљиве пратеће трошкове. Бар тренутно, чини се да се све донекле смирује, усљед разборитости Русије. Скандал с руским „шпијунима“ у Чешкој инсцениран је ради скретања пажње с узмицања западних ратних хушкача у источној Украјини суочених с руском одлучношћу, праћеном Путиновим годишњим говором у Савезној скупштини и окончањем руских војних вјежби на југу.

Из свега се може извући неколико поука. Прво, Русија је одвећ мудра да би упала у толико очигледно припремљене јој клопке хибридног ратовања. Друго, при том је ипак успјела показати својим противницима да ће платити неприхватљиво високу цијену натјерају ли је на ограничен војни одговор ради одбране својих законитих интереса. Треће, свијест о претходне двије ставке приморала је Запад да још једном процијени своју стратегију, усљед чега је, као четврто, очајнички инсцениран скандал с руским „шпијунима“ у Чешкој ради скретања пажње свог пропагандом нахушканог русофобног становништва, које је очекивало да ће Запад, а не Русија бити страна која ће задати одлучујући ударац. Пето, Русија је изложила своје црвене линије по питању „демократије и безбједности“, у суштини проширујући списак неприхватљивих дјеловања усљед којих би могло доћи не до хладног, већ оружаног рата.

Украјински војници пролазе поред разорене куће недалеко од Доњецка у Украјини, 4. 5. 2021. (Фото: Фелипе Дана/АП фото)

Наведеним редослиједом догађаја објашњава се најновије попуштање у Донбасу, при чему би посматрачи ваљало да имају на уму да би тренутно затишје могло бити кратког даха, јер је стратешка динамика која је и довела до трвења остала непромијењена. Ништа не спречава Запад да и даље непрестано провоцира Русију, уз евентуално мијењање приступа. То би, разумије се, повећало вјероватноћу да дође до рата уколико се неко прерачуна, што би било противречно тзв. „теорији рационалног избора“, на којој су многи (наивно?) досад заснивали своје разумијевање међународних односа. Можда би било преурањено предвиђати да ће до овог доћи и да се САД не понашају рационално, јер су на крају крајева ипак прибјегле деескалацији, мада тек по суочавању с одлучношћу Русије, али би све требало постати знатно јасније у јуну, по завршетку војних вјежби НАТО под називом Бранилац Европе 2021.

С енглеског посрбило, скратило и приредило: Стање ствари

Прочитајте још



Categories: Посрбљено

Tags: , , , , , ,

4 replies

  1. Iz najsebicnijih mogucih razloga Rusi su izdali sve prijatelje koje su imali i ostali su potpuno izolovani. Zato su morali da se povuku. Uostalom stalno se povlace sto vlastitom voljom i gluposcu, sto pod pritiskom jos od vremena Gorbaceva. Ni Srbi koji su se borili protiv citavog sveta ukljucujuci i Rusiju na neprijateljskoj strani, nisu toliko izgubili. Sramota je za nas da te izdajnike, epske gubitnile i prijatelje ustasa jos uvek gledamo u povoljnom svetlu i citamo u ovakve „analize“ koje nemaju veze sa stvarnoscu. Uostalom Koribko je poznatiji kao piskaralo nego kao analiticar.

    6
    21
  2. Које пријатеље су то пак имали Руси, па су их издали? На основу чега сматрате да су Руси ни мање ни више пријатељи усташа? Однос Русије према Србији имао је успоне и падове током историје. Може бити разумљиво разочарење Срба да Руси нису помогли колико су могли и требали 1999. Али треба узети у обзир и тадашње прилике (распад СССР-а). Ипак, улазак Романова у рат је као разлог имао заштиту Срба, о чему сведоче историјски извори. Огроман је био притисак на цара да остави Србе на цедилу, што он није учинио. Поред тога на српској земљи је много Руских војника пролило своју крв и оставило своје кости у више ратова. Тренутну какву-такву противтежу по питању Косова такође можемо да захвалимо Путину који више брани Косово него многи београдски дефетисти. Да ли Русија треба и може да решава све српске проблеме? Не. Многи народи у окружењу, као и хелгина кућа бола тј. атлантска империја, стварају ове проблеме и желе потпуно нестајање српске државе. Русију у западним медијима из дана у дан трпе оптужбе На којима и Гебелс позавидео (новичок, експлозије и остале кампање). Уз такву реалност је сулудо упирати прстом на Русију са српског становишта. Дакле, ваш коментар не само да је историјски и политички неутемељен, него нажалост одише идеолошком острашћеношћу и једним кафанским фатализмом.

    25
    4
  3. @Инстант диктатор
    Rusi danas trpe propagandu kakvu su Srbi trpeli poslednjih 30 godina. I dok mi simpatisemo sa Rusima Rusi uopste nisu simpatisali sa nama. Rusi su, uglavnom na svoju stetu , to se danas jasno vidi, izdali Srbe i Milosevica, velikog Rusofila Honekera su vratili u ujedinjenu Nemacku kao kriminalca, dopustili su da se unisti Libija i Gadafi napustili su vojne baze u Vijetnamu i Vijetnam je danas sto posto americki klijent, Putin je 2001 nevernicki napustio Kubu i vojno postrojenje koje je prisluskivalo sve komunikacije u Americi 9eh, kako bi im danas dobro doslo), nedavno su stali na stranu muslimana u Azerbejdzanu a protiv svojih saveznika, pravoslavnih Jermena itd. itd. Prosle godine kad je srusen Evo Morales u Boliviji, jedan od svega nekoliko drzavnika u svetu koji priznaju Krim kao Ruski, Rusi su sledeci dan „oprali ruke“ od njega i priznali pucisticku vlast isto kao sto su uradili i u Ukrajini 2014.
    Sto se Srba tice istina je da su Romanovi kao i svaka velika evropska sila prvenstveno hteli da ucestvuju u raspodeli plena nakon poraza i povlacenja Turaka a ne da pomognu Srbe. Normalno je ipak sto su se orijentisali na teritorije i narode koji su im bili relativni bliski kao Srbi i Bugari. Bugari imaju i vise razloga od Srba da ih „vole“, ali Bugari, za razliku od nas pre svega gledaju svoje interese.
    U novijoj istoriji: Rusi su od 1992 pa do 1997 naoruzavali ustase (150 aviona oruzja ukljucujuci i S300) i tako su de fakto uzeli direktno ucesce u ratu protiv Srba, priznali su sve bivse republike pre mnogih zapadnih zemalja, tako su priznali Hrvatsku pre Amerike, krsili su sankcije na stetu Srba, propustili apsolutno sve antisrpske rezolucije UN, odlikovali Tidjmana nedugo nakon izgona Srba iz Krajine, unapred su znali da se priprema „oluja“ i kao pravi ustaski i NATO saveznici nisu ni pisnuli da se ne bi saznalo. Putin je odlikovao Mesica i Bandica i povukao Rusku jedinicu sa Kosova na isti nacin kako se povukao i sa Kube, tajno dogovarao sa Klintonom rusenje Milosevica itd. Kako se sa Srpskog stanovista moze nedavno klanjanje novog Ruskog ambasadora u Zagrebu na grobu F. Tudjmana, velikog Srpskog neprijatelja, politicki okarakterisati nego kao jedan nameran, nesenzitivan pa i cisto neprijateljski potez i provokacija? Kako bi Rusi videli Srpskog ambasadora ili predsednika da se poklanjaju ili da odlikuju Galicijske Banderiste? 2006 godine oligarh Deripaska i njegov nalogodavac Putin pomogli su daljnnje komadanje Srpskog narod i stvaranje nezavisne Crne Gore za sta ih je i pokojni mitropolit Amfilohije optuzio sa izjavom da bez Ruske podrske Crna Gora ne bi nikada bila nezavisna. Crnu Goru su priznali odmah sledeci dan po „referendumu“ iza Islanda i Svajcarske, drugim recima pre i jedne vece zapadne zemlje. Ovo je samo kratak pregled Ruskog „bratstva“ prema Srbima. Svi antiruski narodi stvorili su uz pomoc Rusije svoje drzave na stetu Srba samo pro-Ruski Srbi jos ne znaju gde su im granice. Valjda je jasno da sa ovakvom „bracom“ Srpski narod nema buducnosti, ako ni zbog cega drugog onda zato sto mu kao proruskom narodu nece nikada biti dozvoljeno da zaista krene napred. I kad se neka retka istorijska prilika pokaze da se nesto ucini onda nasa jedina „braca i saveznici“ kao sto vidim podrzavaju nase neprijatelje. Mozete li samo zamisliti koliko vise su Srbi mogli da postignu samo da su lazna braca podrzavali nas onoliko koliko su podrzavali ustase? Pa i da su ostali neutralni tesko da bi im ijedan Srbin to zamerio, al’ ovako brate to lazno „pravoslavno i slovensko“ bratstvo vise nikuda ne vodi, i izgleda da to svi osim Srba shvataju.

    4
    11
  4. Da Rusija nije propala 1917-e, Jugoslavije ne bi bilo.Rusija se zrtvovala za pravoslavnu bracu, a braca napravila uniju sa katolicima, potpisuju Konkordat, katolicki svecenik ministar policije, krvava litija.Jos od pretvaranja Srbije u AU banana republiku „Tajnom konvencijom“ i reforme jezika unijata Vuka,petljanja Kraljevine oko jugoslovenskog identiteta, Srbija za Rusiju postaje poput ukrajinskih unijata,Otuda stalna podrska Rusije razbijanju Jugoslavija, pod svim nazivima, posto i Srbi i Srbi iz CG napravise, ni manje ni vise Jugoslaviju.To bi bio neki dogorocni pogled Rusije na nas.Bez ulazenja u pitanje sta Srbija nudi Rusiji, osim da ratuje za nju, i sta joj zamera, sto gradjanski rat u SFRJ, zemlji koja nije bila nista SSSR-u, jos manje Rusiji, nije pretvorila u III svetski rat, posto je raspustila VU i SSSR.Hrvatska nikada nije imala operativni S-300, imala je cetiri prazne cevi. bez osmatrackog i nasanskog radara i komandnog vozila.175 aviona nije vise imalo ni JRV, a ne Hrvatska, i to malo je dolazilo iz komsiluka i Ukrajine.Glani deo snaga je dao NATO od bivse NVA, vojske DDR-a, ciji su se specificni slemovi mogli videti svuda, kao i Amerikanci.

    Srbe i Ruse vezuje nesto kosmicko.I Bugari su pravoslavci, pa mi ipak gledamo samo prema bivsoj braci katolicima.Rusi nam nisu bliski po kulturi, daleko su oni od nas, a jos su nam manje bliski po kulturi u smislu zivljenja, oni su severnjaci, mi mediteranci.Pa ipak, neobicna sklonost pravdi nesrecnog srpskog naroda i Bozija volja da svakom osvajanju sveta ispreci vise nego mnogostradalnu Rusiju, povezuje ova dva naroda na nacin iznad kulture i vere, povezuje ih nesrecom.Gledam, koliko izdrzim, jutjub emisije, raspravlja se kao da je devedesetprva, kao da se nista nije desilo.Prica o identitetu se polako trosi.Mnogo smo raspravljali o tome ovde.Moj stav je da nam nije ugrozen identitet, vec gola egzistencija.Ljudi odlaze, mladi, sposobni, ostaju partijske vojske koje siluju drzavu i njene institucije.Imamo ubedljivo najveci broj umrlih lekara od kovida, to je samo nagovestaj nestrucnosti koja nas tek ceka, kada ostali odu u Nemacku, a preostanu tatina i mamina deca, sestkasi.

    Rusija je bila neoprezna.Namestila se Amerima, koji su u stalnoj potrazi za neprijateljem (devedesetih su u „Politici“ izlazili tekstovi o buducem izazivacu Amerike, a oni su vidjeni u ,ni manje ni vise, americkim protektoratima Japanu i Nemackoj) u trenutku kada nije iza sebe imala jaku vojsku i ekonomiju (ako pogledate sajt flot.com, nacicete sve brodove mornarice RF i datume njihovog uvodjenja u flotni sastav.Paradoksalno, kicmu flote cine brodovi iz Jelcinovog vremena.Kod Jelcina se nastavila inercija sovjetske brodogradnje, kod Putina – jelcinovske.Zato sada, kao Severna Koreja bacaju sve na hipersonicno oruzje, Su-57, T-14, T-15, Kurganjec, Koalicija, Rusija nema proizvodne kapacitete za njihovu masovnu proizvodnju, otuda modernizacije, isti tenk razlicita cena i zastita T-72M3, T-90M, T-80BVM, cak i BMP-2M.Nadam se da su Rusi svesni da im se radi o glavi.Zapad ce pokusati ekonomski, iznutra (puno je nezadovoljstva, vidi se i po komentarima hokeja, a posebno stanja u vojsci), utrkom u naoruzanju, koju Rusija ne moza da prati samo asimetricno, vec ce u jednom trenutku morati da nadje nacin da se Zapadnjak zamisli hoce li ga biti.Diplomatija je nejasna.Pustaju Amere da na strahu od Kine rovare po Vijetnamu, Indiji, saveznicima i kupcima ruskog oruzja koje stagnira, jer Ameri ruse vec potpisane poslove.

    Za nas je bitno da budemo pametni, jer nas gaze, politicki Zapad, a ekonomski, sve i da smo politicki slobodni, kapitalizam.Ovo je vreme izdrzavanja i zadrzavanja ljudi.Sa pravnom drzavom, sve bi to bilo mnogo lakse!

Оставите коментар