Драгослав Пакић: Црно-бели нон пејпер у колору

Још нам остаје да из Србије протерамо угаљ, црно злато, очистимо ваздух од страних источних загађивача, укинемо папир за јавну употребу и у Србији ће лакше да се дише

Драгослав Пакић (Фото: Јутјуб/Снимак екрана)

Директор чувене Париске опере скинуо је са репертоара балетску представу Лабудово језеро јер је борба белог и црног лабуда асоцирала публику на расну нетрпељивост и давала поводе за оштре критике бораца за расну равноправност.

Као оправдање за доношење овакве, помало изненађујуће одлуке, директор се позвао на случај Србина који је у Јужноафричкој Унији тражио да му, у елитном хотелу где је засео, у собу доносе виски Black and White у две одвојене чаше како се не би излaгао јавним погледима при избору чаше која одговара његовим српским, дакле, расистичким предубеђењима.

Из истих разлога су се навијачи Партизана, поготову када је у моду ступио покрет Black Lives Matter, поделили на оне који навијају само за црни део Партизана, неко би рекао за Вељу Невољу, али оставимо борцима против организованог криминала да ту ствар изведу на чистац, док је други део Партизанових присталица остао уз бели, невини део црно-белих.

У општој борби црно-бело, жути су остали потпуно збуњени и размонтирани на безбојне и безидејне групице.

За време комунистичког режима народ је говорио да су црвени премазани свим бојама и, као и увек, народ је био у праву, јер мешавина свих боја као резултат увек даје потпуно црно. Тако се и десило да су нас црвени све завили у црно.

Фото: Pexels

У оквиру политике: подели на црно и бело па владај, у Енглеској је тренутно хит отварање старачких домова по принципу поделе према афинитетима будућих станара. Тако је у јужном делу Лондона отворен дом за бивше филмске звезде где корисници домских услуга живе у амбијенту раних тридесетих прошлог века уз сваковечерњу пројекцију филмова из тог времена, искључиво у црно-белој техници.

На другом, сасвим супротном крају Лондона, отворен је дом за бивше морепловце са фотографијама и макетама чувених бродова као и са целокупним алатом и упутствима са прављење малих бродова налик на оне којима су они некад пловили. На улазу у Дом развијена је црна гусарска застава.

Изненађење је једино Дом за ЛГБТ популацију. Иако сав окречен у дугине боје, претпостављало се да људи у поодмаклим деведесетим годинама живота, за сексуалне склоности у дугиним бојама првих до себе више нису заинтересовани, па је постојао оправдани страх да ће одзив на понуду слободних капацитета бити недовољан и довести у питање целокупну финансијску конструкцију и поред великог броја донација. На опште задовољство, Дом је привукао знато већи број интересената него што су расположиви капацитети па су организатори били принуђени да решење потраже у неоколонијализму који је колонизаторима, без обзира на боју, укус и мирис, увек доносио позитивне резултате. Тако је, уместо увоза робова, дошло до екстензивног извоза ЛГБТ идеологије заједно са њиховим заступницима као новим мисионарима.

У том духу су и Хрвати саградили старачки дом за који су, црно на бело, углавном сви спремни.

Уместо домова, нама Европа помаже да изградимо јужну пругу која води у супротном смеру у односу на онај који води ка њој. Има се, може јој се. Нада се да ће том пругом из Србије мирно и левом страном дефинитивно отпутовати сви Руси и сви Кинези.

Министарка Чомић, замишљајући да је у Скупштински српски дом дошла спремна као посланица апостола Павла, слажући се са директором Париске опере, предлаже закон о забрани употребе термина црно-бело и, уместо тога, предлаже употребу проевропске, културније варијанте – нит смрди, нит мирише.

Фото: НСПМ

У приложеним амандманима на предложени закон има идеја да би се, због родне равноправности, на вратима јавних вецеа такође морали укинути натписи мушки-женски и, уместо њих, крупним словима, обавезно латиницом, исписати обавештење нон-пејпер!

По том пропису, посетиоци јавних локала би морали, поред обавезне маске, уз себе имати и обавезну ролну веце папира како се не би изненадили кад за то дође време. Сходно, дакле, законским прописима, папира за јавну употребу више неће бити. Као што, уосталом, на улазним вратима лепо пише – нон пејпер.

Још нам остаје да из Србије протерамо угаљ, црно злато, очистимо ваздух од страних источних загађивача, укинемо папир за јавну употребу и у Србији ће лакше да се дише.

У Србији, без папира, лакше ће и да се брише.

Као и из Србије.



Categories: Сатиристика

Tags: , , ,

1 reply

  1. Пакић као и увек одличан.

Оставите коментар