Београд: Постављен споменик деспоту Стефану Лазаревићу

Споменик у бронзи, висок четири метара без постамента, подигнут деспоту Стефану Лазаревићу у престоници

Свечано откривање (Фото: Н. Марјановић)

Данас ће у оквиру манифестације „Дани Београда” бити свечано откривен, а јуче је већ постављен споменик деспоту Стефану Лазаревићу на скверу између Гундулићевог венца, Дринчићеве, Палмотићеве и Булевара деспота Стефана. Урађен је према идејном решењу вајара Светомира Арсића Басаре, на основу већ постојећег вајарског дела тог аутора, изложеног у поставци Историјског музеја Србије.

Деспот Стефан представљен је са мачем у десној руци, док у левој држи књигу, што одражава његове улоге у историји – био је велики владар, витез и војсковођа, али и књижевник. Још један важан сегмент деспотовог живота била је вера у православље, чак је проглашен и за свеца, а то је на споменику представљено крстом на грудима, између мача и књиге.

Споменик је у бронзи, висок је четири метра без постамента. Изливен је у ливници „Јеремић”.

Иначе, споменик једној од најважнијих личности српске историје већ постоји на Калемегдану. Постављен је 1981. године и дело је вајара Небојше Митрића. Та бронзана статуа налази се на платоу Горњег града Београдске тврђаве.

Опрема: Стање ствари

(Политика, 19. 4. 2021)



Categories: Вести над вестима

Tags: , ,

1 reply

  1. Чудна је посмртна судбина Стефана Високог. Краљевић Марко из народних пѣсама је нѣкакав спој историјског краља Марка и деспота Стефана (црте потоњег се у том лику прѣпознају почев од имена мајке – Јевросима (што је народни изговор великосхимничког имена кнѣгиње Милице – Јефросинија, па до односа Марка из пѣсама према султану). У Русији је већ од XV вѣка (дакле, одмах послѣ смрти) поштован као светац, а СПЦ га је канонизовала тек 1927. године (премда га и нѣки српски родослови од краја XVI вѣка помињу као „блаженог“ и „светог“). Од једне Рускиње сам чуо да је одмах послѣ Ангорске битке Стефан био гост серпуховског кнеза Владимира Храброг, брата од стрица Димитрија Донског. А трѣбало би да је та Рускиња знала о чему говори, пошто је по образовању историчар умѣтности. Још нѣке занимљиве детаље о појединим српским владарима имађах прилике чути од још нѣких Руса. Међутѣм, нѣсам био у прилици да све то дубље истражим, а нѣмам ни потрѣбно образовање за тако нѣшто.
    Наше учењаке на истраживање нѣ подстиче ни кад им се нѣшто просто нацрта.

    Што се Басариног споменика Деспоту тиче – надам се да ме фотографија вара и да Стефан у његовој изведби уопште нѣје испао баш таква караконџула као што ми се чини.

    6
    1

Оставите коментар