Светозар Поштић: Румунски старци

Румунски затвореници су присуство Христа, који је и сам пре 2000 година извргнут порузи у тамници осећали дубље и стварније него на било ком месту

Три године по окончању Другог светског рата, румунска комунистичка власт почела је са хапшењем свештеника, интелектуалаца, професора и сељака, свих за које су имали разлога да сумњају да другачије мисле. Све до 1964. већину њих су држали по најозлоглашенијим затворима у земљи, мучећи их, малтретирајући и изгладњујући. Хиљаде њих оставили су кости по тамницама и радним логорима. Они који су ухапшени и затворени због исповедања Христа подвргнути су најгорим методима „преваспитавања“. Иако ретки, неки од њих доживели су крај комунистичког режима и могућност да поново проповедају у црквама.

Књига Румунски Новоисповедници у борби Бога и ђавола – Светост, љубав, слобода у доба антихриста у издању „Образа Светачког“ описује животе четири бивша затвореника, три свештеника и једног обичног грађанина, мученика за веру Христову.

Отац Георге Калчу-Думитреаса постао је познат по својим „Седам беседа младима“, изговореним 1978. у цркви Богословског факултета у Букурешту, због којих је по други пут затворен. Снимљене и откуцане беседе емитоване су нешто касније на радио станици Слободна Европа и штампане у иностранству, на тај начин привлачећи пажњу западне јавности, која је почела да се залаже за ослобођење Оца Георгија и других ухапшених дисидената. Интервенције америчких председника, између осталих, уродиле су плодом, и он је ослобођен 1984. а затим прогнан у Сједињене Америчке Државе, где се упокојио 2006. године.

Потресна су сведочанства свештеника Калчуа о мукама које је преживео приликом прве затворске казне (1948-1964), када је као студент медицине ухапшен јер је протестовао против предавања марксизма као једине идеологије на факултетима. Један од затвора у којима је боравио током шеснаестогодишњег утамничења био је Питешти, где су млади људи батинама, уцењивањем и застрашивањем у нељудским условима „преваспитавани“ и окретани против својих рођака и пријатеља. Снагом своје заједничке вере, већина их је тој тортури одолела, иако су многи главом платили противљење безбожном режиму.

Георге Калчу Думитреса (Фото: Радио Вера)

Као награду за претрпљено страдање, отац Георгије дарован је безграничном љубављу и пожртвовањем. Он, између осталог, у Америци приповеда о својим виђењима „нестворене светлости“ после исказане нарочите храбрости у исповедању вере окрутним чуварима и несебичне љубави пружене криминалцима са којима је делио ћелију.
Отац Василије Василахи описује свој петогодишњи боравак по румунским затворима у којима је оставио и рођеног брата, који није преживео страшне услове живота и непрекидну тортуру. Ухапшени само због тога што су били монаси, они су током свог боравка у тамницама и радним логорима понижавани, тучени и злостављани на најразличитије начине. И отац Василахи је након ослобођења свој животни пут завршио у Румунској цркви у Америци.

Валерије Гафенку је, пре хапшења 1941. године од стране режима пуковника Антонескуа, био студент права и члан хришћанске групе Легионари, која је касније злоупотребљена у политичке сврхе и демонизована од стране комуниста. Када је послератна, комунистичка власт ослободила све затворенике, само су Легионари остали у затвору, а међу њима и Гафенку. Сматран „живим светитељем“ због своје љубави према Христу и ближњем, Валерије је био наочит, елоквентан, прави хришћански предводник спреман не само да помогне другу у невољи, него и да жртвује свој живот за њега. Тако је и скончао у 30. години живота. Своју дозу стрептомицина, од које је могао оздравити од туберкулозе, проследио је другом самртнику, Јевреју, бившем комунисти и протестантском пастору Рихарду Вурмбранту, који се на тај начин спасао, док је Гафенку исте ноћи преминуо.

Јеромонах Јустин Прву, рођен 1921. године, упокојио се пре свега четири године, и до краја живота представљао стуб румунског православља. Својом љубављу и неуморним давањем целог себе за ближњег, прозорљиви духовник привлачио је вернике не само из Румуније, него и из других православних земаља који су долазили код њега по савет, утеху, чудотворно исцељење помоћу његових молитава. Старац Јустин је такође многе године провео утамничен, брушећи на тај начин своје потпуно определење за пут, истину и живот.

Јустин Прву са својим духовником протосинђелом Епифанијем Акатринеи, 1967. (Фото: Манастиреа Петру)

Сви ови затвореници слажу се у једном: упркос нехуманим условима у које су против своје воље гурнути, године проведене у затвору биле су од велике користи за њихов духовни живот. Лишени било каквог физичког задовољства и животног комфора, били су приморани да се потпуно окрену Богу и Његовој милости. Румунски затвореници су присуство Христа, који је и сам пре 2000 година извргнут порузи, батињању и разапињању на крсту, у тамници осећали дубље и стварније него на било ком месту или у било ком тренутку свога живота.
Ова књига је савршени приручник о томе како се одолева зло у људима и ђавољим искушењима, и како се, имајући само вечно спасење пред очима, не предаје и не посустаје чак ни у најстрашнијим мукама.



Categories: Стражњи дућан С. Поштића

Tags: , , ,

2 replies

  1. Ова књига је права срамота за све Србе!! У овој књизи се величају румунски фанатици и шовинисти, окорели нацисти попут Гафенка и Првуа од којих се и велики део Румунске православне цркве ограђује због њиховог саучествовања у безбројним и масовним злочинима румунског нацистичког режима. Све ово пада у јеку румунске кампање против Србске и Руске православне цркве и њиховог неканонског деловања на подручју Тимочке крајине у Србији и на тлу Молдавије. Срамота.

    16
    2
  2. Бљутава румунска нацистичка пропаганда умотана у фолију измишљеног православног исповедништва. Између осталог, румунска црква је одавно прешла на папски календар и на отворено гркокатоличанство.Сада се Србима, у току румуснског експанзионизма и неофашизма, утувљује у главу ,,румунски модел“ преласка на римокатолицизам и безверје.
    Румунија мора да клекне пред Србима и да пружи извињење због стравичног геноцида над Србима у Румунији, посебно због Бараганске Голготе.

    12
    2

Оставите коментар