Ендру Корибко: Убрзање унутрашњег растакања Македоније

Москва мора имати на уму да ће било какви даљи уступци албанској мањини од стране либерално-глобалистичких власти у Скопљу угрозити безбједност њеног партнера Србије

Уклањање табле са именом државе Северна Македонија (Фото: Борис Грданоски/АП)

(One World, 8. 3. 2021)

Откад је прије неколико година либерално-глобалистичка обојена револуција уз пријетњу покретања хибридног рата свргла конзервативно-националистичку владу, Република („Сјеверна“) Македонија није била нарочито присутна у вијестима. У годинама потом земља је одустајала од свог идентитета уступајући пред захтјевима сусједа Албанаца, Бугара и Грка, доводећи у питање дугорочни опстанак државе, управо како сам и предвидјео 2017. „Прва политички коректна полицијска држава на свијету“ вјероватно ће искористити потенцијално намјештене резултате недавно започетог пописа (првог послије двадесетак година) ради институционализације унутрашње подјеле државе између Македонаца и Албанаца, имајући у виду да вође Албанаца траже формализовање статуса њихове такозване „државе у држави“ путем неког вида „федерализације“.

Прибојавајући се таквог исхода, опозициона ВРМО-ДПМНЕ (која је била на власти прије него је свргнута либерално-глобалистичком обојеном револуцијом) позива своје присталице на бојкот пописа, да би се таквим потезима ускратио легитимитет неопходан за њихово оправдање у свијету, уз то покушавајући прикупити потписе да би у скупштини законским путем спријечила ову уроту. Остаје да се види хоће ли у томе успјети, али у сваком случају покренули су акцију у јавности, која би међународној заједници требало да покаже да постоје озбиљне сумње у погледу тог процеса. Земље ЕУ вјероватно неће критиковати Скопље, а поготово неће настојати да спријечи вјероватне покушаје наметања неке врсте „федерализације“ државе као de facto институционализације њене наизглед неминовне унутрашње подјеле. Ваљало би, међутим, да Русија допринесе упознавању јавности са ставовима ВМРО-ДПМНЕ.

Фото: ЕПА

Регионална стратегија Москве према Балкану тренутно је подвргнута „преподешавању“ у складу с настојањима Русије да се прилагоди тамошњим међународним процесима на које углавном нема утицаја. О том сам подробније писао 2019. године у двије анализе, пошто је Русија признала спорну промјену имена Македоније упркос претходној критици процеса за који је опозиција увјерљиво тврдила да је нелегитиман. Поступак Русије је разумљив с обзиром да земље обично признају унутрашње одлуке међународно признатих власти, али то не значи да она не би требало да скрене пажњу јавности на могућу дестабилизацију региона евентуалним настајањем „другог Косова“ издвајањем западних области из Републике („Сјеверне“) Македоније. Као чинилац одговоран за безбједност Балкана усљед своје дипломатске улоге у покушајима рјешавања питања Косова, овакав сценарио морао би дубоко забринути Русију.

Да потпуно јасно кажемо да Русија нема ни интереса ни начина да утиче на ток догађаја у Републици („Сјеверној“) Македонији, али скретање пажње на овај вјеродостојни сценарио регионалне дестабилизације који би ускоро и те како могао проистећи из вјероватно контроверзног исхода текућег пописа могло би допринијети да ово постане легитиман предмет разговора за оне којих се то највише тиче (нарочито Србију). Реално говорећи, могло би се испоставити немогућим обрнути процес растакања државе убрзан обојеном револуцијом, али без обзира на то Русија не би требало да с њим иде у корак дајући му и најмањи привид легитимности. Москва мора имати на уму да ће било какви даљи уступци албанској мањини од стране либерално-глобалистичких власти у Скопљу постављених обојеном револуцијом угрозити безбједност њеног партнера Србије и допринијети остваривању циља званог „Велика Албанија“.

Ендру Корибко (Фото: Спутњик/Радоје Пантовић)

Родољубиви активисти из Македоније стога би ваљало да размисле о ступању у контакт с амбасадом Русије и Кремљом посредством његове Интернет странице ради изношења својих ставова. Морају настојати да добију званични став Москве о могућој „федерализацији“ своје државе или сличним поступцима који би институционализовали постепену унутрашњу подјелу Македоније у наредним годинама. Они најангажованији би ваљало да покрену акцију на друштвеним мрежама остављајући коментаре на руском на Интернет странама главних руских медија, укључујући директно обраћање ради обавјештавања о оваквим сценаријима. Упоредо с тим, ваљало би да затраже подршку српских родољуба које муче исте муке, укључујући одговарајуће српске медије. Идеално би било да Македонци и Срби изврше пријатељски притисак на Русију да обрати пажњу на ово горуће питање, и ускрати и најмању назнаку легитимитета сценарију који би дестабилизовао регион.

С енглеског посрбило и приредило: Стање ствари

Прочитајте још



Categories: Посрбљено

Tags: , , , , ,

Оставите коментар