Наш став је следећи: човек је од Бога створен као муж и жена, као брачна заједница, као породица, а не као ’двојица тате’ или ’две маме’, изричит владика Иринеј бачки
Фото: Пиксабеј
Реченица да може да разуме да људи који припадају ЛГБТ заједници „имају потребу да регулишу свој статус”, коју је недавно изговорио патријарх српски Порфирије, била је један од највише преношених и анализираних делова недавног интервјуа поглавара Српске православне цркве. Она је била део његовог одговора на питање да ли ће се црква изјашњавати о Закону о истополним заједницама, који би, према најавама, требало да се нађе пред посланицима у Скупштини Србије до краја пролећног заседања.
Иако је у свом одговору, говорећи о браку као заједници мушкарца и жене, навео да то није ствар става цркве, већ вере цркве, дакле онога што је много мање или ни најмање подложно преиспитивањима, да то питање сматра друштвено-политичким притиском из Брисела, речи патријарха Порфирија у делу јавности тумачене су као ублажавање позиције цркве према истополним заједницама, испружена рука и разумевање за то да ЛГБТ особе желе да своју заједницу озваниче пред законом. Црква, у најмању руку, не може бити за то да се истим именом назове истополна и заједница мушкарца и жене, закључио је патријарх говорећи о закону. Да ли то значи да би за цркву било прихватљиво да се заједница две особе истог пола назове партнерство, а не брак?
Патријарх Порфирије: Косово суштински део Србије, референдум био 1389. на Видовдан
Да ли је већ то што о ЛГБТ заједници није говорио као о „дрвету које плода не рађа”, „Содоми и Гомори”, „мужеложницима који неће наследити царство божје” навело на закључак да толерантнији ветрови почињу да дувају у Патријаршији или је и у овом одговору само поновљен већ познати став цркве, мишљења су о томе свакако подељена, о чему и сведоче накнадна тумачења патријархових речи.
У сваком случају, што се изјашњавања о закону тиче, он је већ прошао јавну расправу, текст предлога припрема се и треба да буде послат члановима Владе Србије, након чега ће о њему гласати посланици у скупштини. А што се тиче Српске православне цркве, она се о њему званично није ниједном огласила: разлог би могао бити и у томе што се Свети архијерејски сабор није састајао од маја 2019, мада је Синод, „црквена влада”, наставио свој рад, али и то што од краја новембра па до 18. фебруара, СПЦ није имала поглавара после смрти патријарха Иринеја. Ипак, о закону је говорио почетком године један од њених најугледнијих архијереја и духовни отац српског патријарха Порфирија – владика бачки Иринеј. За разлику од патријархових, његове речи наишле су на оштру реакцију неколико ЛГБТ организација који су их оцениле као ширење хомофобије. Став СПЦ је по том питању увек био исти – негативан, да не може бити негативнији, био је изричит владика Иринеј бачки. „Наш став је следећи: човек је од Бога створен као муж и жена, као брачна заједница, као породица, а не као ’двојица тате’ или ’две маме’. Нека живи како ко хоће и нека ради шта хоће, али брак и ’истополна заједница’ нису исто. Једна ствар је признавати слободу и права члановима и чланицама таквих заједница, сасвим друга је прогласити их за еквивалент браку, а трећа – бесомучно их пропагирати. Уосталом, нека наша држава организује референдум о овом питању”, рекао је почетком јануара ове године о Божићу владика бачки. Он је у том одговору поновио и више пута исказиван став српске цркве о питању ЛГБТ заједнице уопште: „Не мешамо се ни у чији лични избор и приватни живот, не желимо да икоме буду ускраћена права и слобода воље, али не прихватамо наметање хомосексуалности одраслима и деци.”
Епископ бачки Иринеј (Извор: СПЦ)
Коначно, архијереји Српске православне цркве, на челу с тадашњим патријархом Иринејом, ставили су свој потпис на документ који се управо овим питањем бави, а који је требало да буде и званични свеправославни став.
На Светом великом сабору на Криту 2016, којем је требало да присуствују делегације свих православних цркава, али је на крају дошло њих 10 од 14, усвојен је документ под називом „Света тајна брака и препреке за њега”, у којем је изнет јасан став.
„Црква не дозвољава својим члановима да склапају истополне заједнице или било коју другу форму партнерстава осим брака”, а брак је, очекивано с обзиром на учење цркве, у редовима који претходе овом ставу, дефинисан као заједница мушкарца и жене. Тачније, образложено је шта је то „вера цркве” када је у питању света тајна брака, између осталог, да је брак као заједница човека и жене једна од најстаријих институција закона божјег и „црква у малом”, нераскидиво повезан с породицом јер, како је наведено, породица је оно што оправдава брак. Констатовано је и да притисак да се признају нови облици партнерстава „представља стварну претњу за православне хришћане”.
Ваља подсетити да је више докумената Критског сабора изазвало полемику међу православним архијерејима различитих помесних цркава, наводно неки чак и нису потписани од стране свих учесника, али овај је био један од ретких око којег су се сви сложили.
Опрема: Стање ствари
Categories: Преносимо
Оставите коментар