За разлику од ЕУ, привреда Србије имала је умерени раст задужености у 2020. години, наводи директор за научноистраживачки развој Економског института у Београду Иван Николић
Фото: Д. Јевремовић
Без обзира на то када ће бити окончана пандемија вируса корона сасвим је извесно да ће дугови, који су направљени ради „преживљавања” држава, грађана и привреде остати. И то увећани. Европске економисте то већ забрињава па је тако њих 100 пре неколико дана упутило позив Европској централној банци да државама чланицама опрости дугове. Кристин Лагард која је на челу те најзначајније европске монетарне институције одговорила је да је то незамисливо.
Не расту само дугови држава, већ и предузећа. Не само европских, већ и наших. Иван Николић, директор за научноистраживачки развој Економског института у Београду, каже да су током протекле године, европске фирме биле приморане да се додатно задуже да би преживеле корона кризу. Тако је учешће корпоративног дуга нефинансијско-пословног сектора (то значи без банака) у БДП-у увећано за 9,1 одсто и то са 106,3 одсто БДП-а крајем 2019. на 115,4 одсто у трећем тромесечју 2020. Коначни салдо биће још неповољнија када стигну резултати за последње тромесечје 2020. и почетак ове године. Како се активност буде опорављала увођењем вакцина, прекомерни дуг знатно ће ограничити инвестиције и тешко наплатива потраживања (НПЛ) ће порасти. Зато је нови талас неликвидности реална претња европској економији.
„За разлику од ЕУ, привреда Србије, према подацима Народне банке, имала је умерени раст задужености у 2020. Учешће корпоративног дуга у БДП-у је крајем прошле године у односу на четврто тромесечје 2019. увећано тек за 2,3 процентна поена, на ниво од 26,1 одсто. Дуг привреде је и даље за готово четвртину нижи у односу на рекордну задуженост од 33,5 одсто из 2012. године. Он обухвата укупна потраживања домаћег банкарског сектора према јавним предузећима и привредним друштвима у које се рачунају и корпоративне обвезнице, као нови вид финансирања привреде који је отпочео у септембру прошле године. Ништа се у закључку не би променило и уколико бисмо овај дуг увећали и за прекогранична задуживања предузећа. Расположиви подаци указују да је Србија и током тешке 2020. очувала високу ефикасност функционисања финансијског тржишта, кредитну активност и подршку привреди. Банкарски сектор је адекватно капитализован и отпоран на раст кредитног ризика услед и даље неповољних макроекономских кретања које изазива ковид 19. О томе сведочи и учешће проблематичних кредита у укупним кредитима које је крајем прошле године смањено на најнижи ниво од почетка примене Стратегије за решавање питања НПЛ-а”, наводи Николић.
Како нашег опоравка нема без оног у ЕУ, јер они су ипак наш најзначајнији спољнотрговински партнер, овај економиста указује да су размере кризе стравичне. Без обзира на широкогруду државну помоћ европска предузећа су у 2020. увећала дуг до нивоа који до сада није виђен.
„Чињеница је и да су предузете политике државне помоћи и подстицаја, попут, гаранција за кредите и мораторијуми, заједно са капиталним олакшицама, дале резултате у спречавању кризе ликвидности. Државна помоћ омогућила је фирмама да финансирају обртни капитал и надокнаде смањене приходе. Тако је заустављен цунами несолвентности, избегнута трајна штета на производним капацитетима, као и масовно отпуштање радника. Међутим, то не би смело да нас завара”, објашњава он.
Пандемија је трајно променила поједина тржишта. Ризик исплативости постоји и код пословних модела који су до сада били у сваком погледу здрави. Историјско искуство упућује на закључак да јавни сектор мора бити активан учесник у решавању овог проблема, који ће проактивно давати потребне подстицаје и координацију између поверилаца и дужника. У погледу улагања, нема дилеме да ће један број предузећа одложити или отказати неке планиране капиталне издатке. Реч је, најпре, о онима који послују у делатностима које су натпросечно погођене пандемијом, чија је реализација отежана, које су без резерви и чија се билансна неравнотежа не може лако затворити.
„Европа мора заједнички обезбедити ресурсе, смернице и координацију неопходну за спровођење гигантског реструктурирања привредних друштава које следи. У супротном, изгледи су мрачни. Привреда би ушла у период дуготрајне кризе, уз банкрот многих компанија, чак и оних одрживих, са здравим пословним моделима, док би економски опоравак био трајно заустављен”, сматра Николић.
Јована Рабреновић
Опрема: Стање ствари
Categories: Преносимо
Оставите коментар