Предраг Гага Антонијевић: Размишљамо о тужби због изнетих неистина у ЛА Тајмсу

У ЛА Тајмсу пише да [приказано у филму] није тачно историјски и да сам ја гурао Србе и децу у причу о Јасеновцу. Шта на то човек да каже, упитао се редитељ

Предраг Антонијевић (Фото: НоваС)

То више није питање филма и критике, него то значи потпуно негирање геноцида почињеног над Србима током НДХ и озбиљну увреду за све жртве, каже редитељ Предраг Гага Антонијевић, коментаришући текст о Дари из Јасеновца обављен у ЛА Тајмсу пред премијеру његовог филма у Америци и гласање за номинације за Оскара.

Приказивање филма Дара из Јасеновца у америчким биоскопима почело је 5. фебруара, а стижу и први извештаји, прикази и критике.

„Колико чујем, у Чикагу, одакле још и добијем неке вести, људи су очигледно емотивно реаговали на филм. Говорим то на основу онога што сам прочитао у неким страним вестима, а и на основу тога што су ми рекли људи који су филм гледали, па су ми пренели реакције публике. Наводили су ми и пример да су неке две Американке биле иза њих у биоскопу, па су и оне плакале… За друге градове не знам још, то ћу тек моћи током недеље да чујем од дистрибутера“, каже за Нова.рс Предраг Гага Антонијевић.

Пројекцији Даре из Јасеновца у једном биоскопу у Чикагу је, према извештајима појединих портала, присуствовало само 30 гледалаца.

Дара из Јасеновца, (Фото: Aleksandar Letic)

„У Чикагу се Дара приказује у два биоскопа, а то је једна пројекција, у сали за 50 људи, на којој је било 30 људи, што значи да је, уз све мере, сала била пуна. А још је напољу било минус 18. Осим тога, то није једина пројекција у дану, а има и других биоскопа. Сад је и викенд, вечерас је и Супербол који гледа цела Америка, али важно је да је филм у биоскопима, па нека гледа ко када буде гледао“, каже Антонијевић.

Неки од коментатора сумњају и да је могуће организовати биоскопске пројекције јер су “у Америци биоскопи затворени”. Антонијевић, међутим, каже да такве спекулације не стоје.

„Неки биоскопи раде, неки не раде. Рецимо, у Вашингтону, Лос Анђелесу и Њујорку не раде, али филм је пуштен у девет градова где биоскопи раде. Али важно је да филм игра по градовима, да га има по целој Америци, да је то несвакидашње широка дистрибуција за српски филм и да га има у биоскопима. Не треба ни очекивати да не знам колико људи нагрне у биоскопе, то је тако због короне, као и у Србији, није ни у Америци ништа другачије. Видите да се одлаже и премијера филма о Џејмсу Бонду. Али биоскопи служе и томе да се скрене позорност на Дару, да по градовима и локалне новине и ТВ и радио-станице пишу коментаре и критике. Тако ће за јасеновачку причу људи чути и локално у Америци. Уз то, сама широка дистрибуција даје филму на значају када се он буде нудио и другим земљама. Главни критеријум у интернационалном пласману филма је ширина дистрибуције у Америци“, истиче Антонијевић.

Још пре америчке премијере, у магазину Варајети објављен је текст у ком аутор српског кандидата за Оскара назива националистичком пропагандом, а пред сам почетак приказивања у америчким биоскопима и у ЛА Тајмсу објављен је слично интониран текст. „Тај је још гори“, оцењује редитељ.

Џеј Вајсберг: Филм „Дара из Јасеновца“ српска националистичка употреба Јасеновца

„Критичари су могли да гледају филм раније, а индикативно је да аутор тог текста о њему није писао пре 10 дана, а гледали су филм пре можда месец дана, него је темпирао. Онај нас је оцрнио у Варајетију пред само гласање за Златни глобус, а овај се појавио пред само гласање, које управо траје, за ужу листу филмова за избор за Оскара. Али, друга ствар је ту много битнија. Тај текст је највећа могућа бљувотина са историјске тачке гледишта. То опет није критика, него будалаштина. Добили су писмо, а разматраће се и неке друге мере, јер је најгоре то што аутор тог текста тврди да сам ја у филм на силу убацио Србе и децу. То је најгори могући фалсификат, још гори од оног у Варајетију. Онај у Варајетију је бар написао да је све тачно, али је филм наводно пропаганда, иако не знам како истина може да буде пропаганда, а у ЛА Тајмсу пише да то није тачно историјски и да сам ја гурао Србе и децу у причу о Јасеновцу. Шта на то човек да каже?“, наводи редитељ  Даре из Јасеновца.

Антонијевић је споменуо и могућност тужбе против аутора текста у “ЛА Тајмсу”.

„Сад се све то анализира и разматра, сагледавамо све елементе, то је доста озбиљно и комплексно, јер говоримо о озбиљној увреди за све жртве и негирању геноцида. То више нема везе ни са филмом, то је све отишло у потпуно сулуду сферу. Они су већ добили одговор историчара на то писаније, али мислим да ћемо морати тиме озбиљније да се позабавимо, јер се тако ради у озбиљним земљама. Тако нешто не сме да се дозволи. То више није питање филма и критике, него то значи потпуно негирање геноцида почињеног над Србима током НДХ. Биће тужба, али је то америчка тужба, од стране Американаца, нема везе са нама, а још ћемо видети да ли ће се то радити и у име жртава и оних који су прошли тај логор или ће се радити нешто друго, али ће, у сваком случају, највероватније бити тужба. Јер ово је сад већ прекрупно, то већ више није ни само ствар филма“, каже Антонијевић, не желећи да даље то коментарише јер ће се тиме бавити адвокати.

Аутор текста у ЛА Тајмсу Роберт Абел направио је још једну, како то редитељ каже, материјалну грешку, наводећи да су у филму Нада и Динко Шакић приказани као брат и сестра у инцесту.

Роберт Ејбел: Драма о Холокаусту „Дара из Јасеновца“ нажалост служи за намиривање рачуна

„То је исто парадокс, јер цела та прича има своју сврху, то двоје се љубило, доживело романсу, уживало у животу док су клали људе по логору. И то је њему доказ да је то, као, претеривање и доказује да је то антихрватски филм. Али ту нисмо претерали ништа, то је тако било. Још погрешно и наведе да су то брат и сестра, а из филма је јасно да нису, јер се у филму јасно каже да је она Лубурићева сестра… То је материјална грешка из које покушава да изведе закључак да је то антихрватски филм, али то ме мање интересује у односу на то што је написао да сам на силу угурао децу и Србе у причу. То нема шта даље да се коментарише“, наводи редитељ.

Мало пре него што смо разговарали, Антонијевић је, каже, дао интервју Слободној Далмацији. Питамо да ли ће филм бити приказиван у Хрватској.

„Студио 101 ће њима понудити филм за приказивање у Хрватској, а да ли ће они хтети, то је друго питање. Ми ћемо им сад понудити и затворену новинарску пројекцију, па нека гледају и нека пишу шта хоће. Даће Бог да неко види филм, па да ми објасни шта је антихрватско у филму. Ми немамо шта да се кријемо. Е, сад, ако они неће, то је друго питање. Рекао сам новинару и да погледа одлуку хрватске владе из 1998. године где је мој филм Спаситељ званично забрањен за приказивање у Хрватској, било је и тога. А то људи не знају“, наводи Антонијевић.

Филм ,,Дара из Јасеновца“ (Фото: Косово Онлајн/Снимак екрана)

Недавно је на платформи ИМДБ била укинута могућност оцењивања филма Дара из Јасеновца због кампање и антикампање покренуте на друштвеним мрежама након којих су пљуштале највише и најниже оцене филму, уз стотине коментара, а да тешко да је ико од њих филм и гледао. Од кад је почело приказивање филма у биоскопима, модератори ИМДб-а су вратили могућност оцењивања. Колико такви окршаји користе, а колико штете самом филму?

„Мени то доноси штету, јер само гура филм у неке политичке сфере, али се то, са друге стране, нажалост, претворило и у неки очајнички крик нашег света који је као неправду схватио то да се филм о Јасеновцу проглашава за српску пропаганду, да се тврди да ми нисмо тамо ни били, да је то на силу угурано у филм и људи траже начина да протестују против тога. А очигледно из Хрватске долазе обрнуте реакције, сад се све то дешава, а знало да је јако мали број људи заиста видео филм. Све је то ванфилмска прича која овом филму није потребна. То је добар, снажан и тачан филм и надам се да ће се једног дана разговор вратити на то да се прича о филму као таквом, а то, како сада изгледа, вероватно неће моћи за неки број година“, наводи Антонијевић.

Филм Дара из Јасеновца није номинован за Златни глобус. Сада је у току одлучивање о девет филмова у категорији за страна остварења на избору за Оскара.

„Ту немам никаквих илузија, ово све је већ сад направило толику контроверзу да су и чланови Академије доведени у ситуацију да се добро замисле да ли да гласају за њега, чак и ако им се филм свиђа. Али очигледно је да је тај филм био потребан, јер смо видели да су неки спремни да кажу да Јасеновац није био логор за Србе. Ми смо мисију испунили. Филм је изашао, једни пишу једно, има и људи који пишу друго, али се једноставно та тема отворила толико да не може више. Све то је само доказ колико је овај филм био потребан“, закључује Антонијевић.

Матија Јовандић

Наслов и опрема: Стање ствари

(Нова.рс, 7. 2. 2021)

Прочитајте још



Categories: Вести над вестима

Tags: , , , ,

Оставите коментар