Предраг Гага Антонијевић: „Дара из Јасеновца“ није антихрватски, већ антиусташки филм

Не постоји ни један проценат калкулације ни фикције, а није било ни потребно, јер та количина ужаса у Јасеновцу била је превелика, наглашава режисер „Даре из Јасеновца“ 

Дара из Јасеновца (Фото: Aleksandar Letic)

Редитељ „Даре из Јасеновца“ Предраг Гага Антонијевић изјавио је за Спутњик, на дан кад је почела америчка премијера филма, да је у Србији дошло време за нови патриотизам.

„Долазе младе генерације које су се последњих 20-30 година училе на погрешним обрасцима и сад је време да кажемо није то баш тако било. Нека ови други причају шта хоће, али ми имамо обавезу да развијамо нови патриотизам. Патриотизам је као реч била злоупотребљена, али сад је време за млађе генерације да их учимо новом патриотизму“, рекао је Антонијевић за Спутњик, по окончању затворене пројекције филма у Новом Саду.

Он је оценио да у Србији већ неколико деценија имамо „естетику додворичког филма европским политичким и филмским комесарима да би евентуално добили неку малу милостињу, тапшање по рамену, а заузврат добијају углавном помоћне програме на фестивалима“.

„Време је да се мало окренемо и нашим традиционалним вредностима, морамо да дижемо нашу државност која је веома урушена што се може постићи и кроз економију али и културу. Подржавам напоре да се раде филмови по националним темама и да се скрене пажња да смо дали огроман допринос и светској слободи и цивилизацији“, истиче редитељ „Даре из Јасеновца“.

Оповргава критике да је „Дара из Јасеновца“ антихрватски филм, већ антиусташки, и да није ни пропагандни, јер је заснован на реалним ситуацијама.

„Не постоји ни један проценат калкулације ни фикције, а није било ни потребно, јер та количина ужаса у Јасеновцу била је превелика“, наглашава Антонијевић.

Каже да је јако тешко било испричати причу а да се не склизне у патетику или хорор, а опет, филм је морао бити и крвав.

„Било је јако тешко одмерити како то зло показати, те страшне злочине, јер ако их не покажеш, ти ниси учинио правду у тој причи, а ако их прикажеш на тај начин, онда филм губи публику, губи смисао. Зато смо пазили да не претерамо ни у чему. Драматуршки смо то постигли тако што се цела прича прича кроз очи једне девојчице. Та реална сцена која се дешава кад постане претешка и претерана, бежали смо у очи те девојчице које су наставиле емоцију“, објашњава Антонијевић.
Према његовим речима, филм је и ода животу јер је неко морао да остане да ту причу исприча.

„Намера ми је била и да филмом подигнем споменик јасеновачким жртвама. ‘Дару из Јасеновца’ доживљавам као један завет јер ми тим јасеновачким великомученицима дугујемо много више него што смо им до сада дали“, закључио је Предраг Гага Антонијевић.

Наслов и опрема: Стање ствари

(Спутњик, 5. 2. 2021)



Categories: Вести над вестима

Tags: , , , ,

2 replies

  1. Гага није у праву.
    Можда он није имао намеру да са филмом оцрни Хрвате, али они се сами оцрњују са тиме што се поистовећују са усташама, јер децу од малих ногу уче мржњи Срба и усташлуку.

  2. Не може се начинити играни филм о свепрожимајућем, битијском србском НЕПРЕБОЛУ. Не вреди ( по датости таквијег страдања, по датости таквијег скотског, усташког, ђавоваплоћења и помрачења, згусности таме зла, сажимања изопачености и наказности римокатоличке, језуитски ритуалне дијаболичности у црну, најцрњу тачку ништавила. То је датост у којој, и којом, НЕМА БОГА, и НЕМА ЧОВЕКА. ДАТОСТ ПАКЛА у времену и простору, овоземаљски пакао рукотворен усташком, римокатоличком МРЖЊОМ.) Не постоји та покретна слика која може да покаже ТУ недостојност ЗЛА и ТУ достојност СРБСКЕ ЖРТВЕ. Фотографија, можда. Али само онда када ту фотографију прати и оживљава, осуштује и сведочи РЕЧ оних који су доживели и преживели ПАКАО. Ово што казујем, мој је доживљај и осећање, јер никада такав јецај и таква суза, такав бол због патње и жртвовања неког својег, који сам и ја сам, како кроз доживљај, незаборав, непребол, тако и кроз осећај кривице и немоћи што се оваплотило такво зло и таква мржња, нису се откинули из мене као када сам гледао, једновремено, фотографију србске невине чељади на којој светлокоси, крхки анђео, крупних очију у СВЕКОЛИКОЈ БЕЗАЗЛЕНОСТИ, БЕСТРАШЋУ, стоји пред ЗЛОМ, и слушао глас преживелог који описује ОНО пред чим стоји мали, србски анђео… Сад ми је жао што не могу да завршим коментар јер опет сузе и опет јецај, немогу…..

Оставите коментар