Грчка увећала своју територију у Јонском мору

Премијер Киријакос Мицотакис навео да Грчка не повећава територију на рачун других земаља већ на основу одредби међународног права

Јонско море, поглед са острва Кефалонија (Фото: Викимедија)

Грчка је своје територијалне воде у Јонском мору проширила са шест на 12 наутичких миља чиме је први пут после 1947. када јој је припала група острва Додекаденис увећала своју националну суверену територију за 10 посто. Усвајање закона у парламенту је историјски корак и према речима грчког премијера јасан сигнал да Грчка неће дозволити да је у коришћењу тог права било ко ограничава јер намерава да га примени и на Криту као и на другим територијама.

Киријакос Мицотакис је навео да Грчка не повећава територију на рачун других земаља већ на основу одредби међународног права које тек сада доследно примењује ширећи територијалне воде. За сада само у Јонском мору, на 12 наутичких миља. Према Конвенцији УН усвојеној још пре четири деценије свака земља има право на овакво проширење које обухвата и искључиви економски појас што је важно када је реч о искоришћавању природних ресурса. Проблеми настају уколико се подручја више земаља поклапају, ако постоје нерешена гранична питања око којих земље не могу да се билатерално договоре.

Управо зато, усвајање новог закона и ширења територијалних вода у Јонском мору било је предмет вишегодишњих преговара после којих је Грчка ово питање недавно потпуно регулисала са Италијом. Реч је о зони око западне Грчке и Италије. Када је реч о разграничењу са Албанијом, иако је споразум о коришћењу искључивог економског појаса потписан још 2009. али није примењиван, договорено је да коначно решење тамо где постоји још неспоразума донесе Међународни суд правде у Хагу. Наиме, постоје отпори, а проблем су десетак камених острваца северно од Крфа која су последњих година постала популарна међу љубитељима једриличарства. Питање би требало да буде решавано у априлу, али остаје неизвесно како ће развој унутрашњих догађаја у Албанији утицати на овај проблем. Еди Рама је приликом боравка у Атини нагласио да проширење на 12 наутичких миља у Јонском мору представља апсолутно право Грчке и подвукао да, тако, и Средоземно море треба да уједињује народе.

У источном Средоземљу Атина је ово питање већ успешно решила са Египтом, али камен спотицања и даље остаје Турска. Анкара никада није признала међународне одредбе те територијалне воде Грчке и даље рачуна на шест, уместо на 12 наутичких миља и Атини поручује да ће сваки покушај да их прошири сматрати отвореним позивом на рат.

Дојче веле: Ново европско жариште – спор Турске и Грчке око гаса

Није случајно да грчка влада даје законску снагу проширењу своје територије на западу само неколико дана пред поновно покретање прелиминарних разговора са Турском управо на ову тему. Премијер Мицотакис наглашава да нико нема основе да Грчку лишава тог права и поручује да нова, агресивнија спољна политика подразумева и знатно јачање ресора одбране и одбрану суверених права. Ауторитет који Грчка има у ЕУ, чињеница да су линије разграничења са Турском на реци Марици и у Егејском мору у пракси и источне границе целог континента, како је казао Мицотакис, су и питање безбедности и сигурности у региону.

Када је реч о предстојећој већ 61 рунди разговора са Турском, (почевши од 2002. а прекинути 2016) Атина поручује да са оптимизмом и крајње уверено прилази новом сусрету, али да о националном суверенитету не може бити говора. Атина жели да питање демаркације у Егеју и источном Средоземљу буде што пре решено и спремна је да сва спорна питања са Турском буду предата на решавање Међународном суду.

У овом тренутку Грчкој са острвима припада 21 одсто Егејског мора, а ако би се њен суверенитет према међународном праву проширио на 12 наутичких миља, то би значило да може да претендује на 71 проценат Егеја. С обзиром на то да се у зони Егеја и источног Средоземља налазе велика још до краја неиспитана налазишта гаса и нафте, јасно је зашто Турска одбија демаркацију и тврди да и она има подједнака права на природне ресурсе. Такође сматра да је давно оштећена споразумом према коме су острва у југоисточном Егеју припала Грчкој. Ипак, под притиском ЕУ и претње санкцијама због једностраних потеза и напетости коју изазива у региону шаљући истраживачке бродове у спорну морску зону, овог пута пристаје на разговор од кога, бар према писању овдашњих медија, у Атини нико много не очекује.

Јасмина Павловић Стаменић

Опрема: Стање ствари

(Политика, 22. 1. 2021)



Categories: Вести над вестима

Tags: , , ,

1 reply

  1. Колико смо срећни што (не) уживамо благодети еU?

Оставите коментар