Бакир Изетбеговић: Срби су лош народ

И кажу, нема лоших народа, има само лоших руководстава – нисам сигуран. Јер, он (Додик) се додворава једном великом броју људи који желе балканску политику, који желе сирову политику, рекао Изетбеговић

Бакир Изетбеговић (Фото: РТРС)

Бакир Изетбеговић, председник Странке демократске акције (СДА) у Босни и Херцеговини, поново се огласио срамотном изјавом о Србима.

На питање водитељке да подробније каже шта мисли о стању у Босни и Херцеговини, Изетбеговић је поменуо утицај лошег народа.

„И кажу, нема лоших народа, има само лоших руководстава нисам сигуран. Јер, он (Милорад Додик) се додворава једном великом броју људи који желе балканску политику, који желе сирову политику“, рекао је босански политичар који је гостовао у емисији Дневник Д на Федерална ТВ (на снимку од 15:10).

Водитељка је истакла да је изговорио „тешке речи“.

„Нека су, то је тако! И ја сам причао ову вашу причу, економија… И не реагују на то. Кад сам рекао први пут тврде речи онда су сви скочили и онда је знао шта ће даље. Дакле, и те како су везани лидер и они који га подржавају.“

Он је потом коментарисао његово виђење стања у Републици Српској, где је за понашање православних попова рекао да је „примитивно“.

„Морамо да дођемо до критичне масе у Републици Српској која ће градити нормалне односе, која неће видети своју срећу у туђој несрећи. Тамо има 18 одсто Хрвата и Бошњака, а сведени су на 2-3 одсто унутар структуре броја запослених. Нема, они су избрисани. А, није срећа у томе да комшију отераш, да срушиш католичку цркву или џамију, да га третираш на начин да свој језик не може да зове како треба, да православни попови долазе и освештавају школе, то раде све. То треба да престану да раде, примитивно је и то не ваља. Чини несрећу читавој држави и чини несретним и те људе, јер у Републици Српској је најнижа пензија у Европи“, закључио је он.

Наслов, скраћивање и опрема: Стање ствари

(Мондо, 22. 1. 2021)



Categories: Вести над вестима

Tags: , , ,

5 replies

  1. И, шта би он радио с тим лошим народом кад би му се остварио сан о унитарној Босни? Да ли би га побио, или можда иселио, или га можда затворио у гета? Како не би тровао преостали, „добар“ народ.
    Неко стварно нема мере у својој заслепљености и мржњи.

    10
  2. Овог јадника и оне којима је он узор лепо је описао један добар познавалац.

    https://vidovdan.org/politika/aleksandar-lambros-kratak-traktat-o-bosnjacima/#comment-38861

  3. … постоје само „народи“ који не постоје.

    Жуља их порекло па би да га пониште, понекад и да га унишзте.

    Кад крену да га ниште покажу се као јако лоши, дозлогрде и Богу и народу.

  4. ПОТУРЧЕЊАЧКО-ТУРКОФИЛСКО КАДРОВСКО ОПРЕДЕЛЕЊЕ ПРЕМА ПРАВОСЛАВНИМ СРБИМА

    Несумљиво је да је потурчењачко-туркофилско кадровско определење увек зависило од тренутних окупатора, као и од тога колико смо ми Срби сложни и јаки. Уколико смо сложни и јаки, утолико су кадрови потурчењака-туркофила с нама, а уколико смо несложни и слабији и под тренутном туђинском окупацијом, утолико су њихови кадрови отворено против нас. То је њихово једино правило којег су се придржавали кроз целу историју у својим односима с нама у Босни и Херцеговини, Црној Гори и Србији. То је правило и данас на снази под окупацијом НАТО алијансе, под окриљем извесних европских и америчких мегаломана, империјалиста-тријалиста и тоталитариста.

    Полазећи од историске чињенице да се потурчењаци-туркофили у српским земљама и извесни исламски империјалисти нису моглу помирити турским поразом у Балканском рату 1912. године, и да су били спремни за „свети рат“ против Срба, Грка и Бугара – “In 1912 there was a surge of pan-Islamic sentiment among Indian Muslims aroused by the defeat of Turkey in the Balkans wars and the loss of Libya: there was some talk of jihad…

    In 1912 the Indonesians were greatly exercised by Turkey’s losses in the Balkan wars and the Italian invasion of Libya. That solidarity of sentiment still remains and is still quite lively…” (Види: G. H. Jansen, Militant Islam, London, England, 1979, стр. 100, 131-132).

    Не улазећи ни у какве друге коментаре, указали бисмо на књигу Уроша Зоњића, коју је објавио под насловом „Под командом Павла Ђуришића“, чије ћемо неке делове овде пренети.

    Стр. 42: „Када су формирани муслимански оружани одреди, они су под заштитом окупатора били врло опасни, а нарочито што су у исто време потпомогнути и од комуниста, који су давали пристанак сарадње за борбу против четника. И то не само у Санџаку већ и на свим другим областима, чиме је омогућена прилика, да окупатор држи коридор у Cанџаку између усташке НДХ-а и Албаније и да онемогући везу Црне Горе са Србијом. Тако су муслиманске оружане формације које су познате и као муслиманска милиција, хушкани од окупатора, усташа и комуниста, палили и уништавали остатке српских села на десној обали реке Лима…“

    Стр. 43: „Добар део терена од Фоче до Лима и даље према Сјеници, били су под непосредном контролом муслиманске фашистичке милиције, те су онемогућавали сваки унутрашњи саобраћај и везу са Србијом. Њима су у свакој прилици помагали немци и Италијани, јер су кочили концентрацију српски снага у Санџаку где су држали коридор између хрватске усташке НДХ-а и ‘велике’ Албаније. Тако је муслиманска фашистичка фракција одиграла издајничку улогу у самом почетку рата 1941. године…“

    Стр. 45-46: „Главне борбе са усташко-муслиманском милицијом биле су на линији Буковина-Метаљка -Чајниче-Горажде. Непријатељ је имао известан број погинулих и рањених, а већина се повлачила са доста цивилног становништва даље према чвршћим усташким положајима, јер нису били у стању да одрже у Санџаку муслимански фашистички коридор између НДХ-а и Албаније. Известан број припадника муслиманске милиције пришао је комунистима и образовао муслиманску пролетерску бригаду. Наши губитци су били врло мали. Операције су завршене за 15 дана…

    Према општем плану Лимско-Санџачких четничких одреда, требао се упутити један експедициони корпус крајем децембра 1942. године. Али због тешких временских промена, – снежне мећаве, смрзлине и рђавог времена покрет је привремено одложен. За то време муслиманска фашистичка милиција уништава и последње упориште Срба на десној обали реке Лима – село Буђево и целу Пештар. Ово даје повода де се обрати пажња на ову страну. Ради тога, наше снаге које су требале да пођу у Херцеговину, упућене сy у акцију на Санџак.

    Петог јунуара 1943. године, отпочеле су нове акције у Санџаку, у 2 сата изјутра и за један дан била су заузета 32 муслиманска села, из којих је протерана фашистичка милиција. У овој акцији њих је помагао италијански гарнизон из Бијелог Поља. Та прва акција већег размера на овом терену ставила је муслиманима до знања, о јачини националног покрета у овом крају и елиминисала сву њихову снагу. Тако су збачени муслимански фашистрички елементи, који су завели терор над поштеним муслиманским становништвом, јер је остало верно демократским начелима слободе и југословенској државној заједници. Са наше стране чињени су нарочити напори за боље односе православних и муслимана, што је на жалост остало без икаквих резултата.
    Усташко-муслиманска банда узурпирала је власт помоћу окупатора у Санџаку и порушила мостове који су их везали са суседима, Србима православне вере. Од посебног значаја братске солидарности између православних и муслимана у Санџаку, потребно је истаћи општину Хомарани и село лозна Ћоровића, где се није нашао ни један муслиман који се слагао са покољем Српског народа и држањем фашистичког коридора између НДХ-а и Албаније…“ (Види: Урош Зоњић, Под командом војводе Павла Ђуришића, Виндзор, Онтарио, Канада, 1990).

  5. Исправка: „… село Лозна Ћоровића…“
    Најлепша хвала!

Оставите коментар