Горан Шарић: Случај злостављане глумице и медијски линч СПЦ и Србије

Умјесто да извјештавају о конкретном случају злостављања, НоваС и Н1 користе га да би за сексуално злостављање окривили српско друштво и Светосавље

Мирослав Мика Алексић; Милена Радуловић (Извор: klix.ba)

Већ данима је главна вијест не само у Србији него и у регији учитељ глуме осумњичен да је злостављао своје ученике. Као да свијет шоу бизниса и моде није свијет дроге, алкохола, секса и злостављања. Медијима попут Н1 и НоваС пуна су уста морала и суосјећања према жртвама, чак толико поштују жртве сексуалног злостављања да их користе за свој обрачун са Србијом, српским друштвом и Српском православном црквом.

Одмах су саставили стручни аутошовинистички конзилиј. Толико су предвидљиви у својој мржњи, да то више није толико дегутантно колико постаје досадно. Стално исте фразе: „Срби су најгори“, „само у земљи Србији“, „Срби су криви за све“. Срђан Драгојевић каже да српско друштво почива на силовању. И није свјестан колико је у праву, колико нас он и медији који му дају простор силују са аутошовинизмом.

Не постоји негативна појава у друштву за коју НоваС не би окривила Србе и СПЦ. Ако неко не стане пјешаку, НоваС ће написати: „Возач који није стао на пјешачком прелазу имао бројаницу на ретровизору.“ И умјесто да извјештавају о конкретном случају злостављања, НоваС и Н1 користе га да би за сексуално злостављање окривили српско друштво и Светосавље. Ноторна Бранкица Станковић истиче да је тај учитељ глуме читао оче наш па силовао. НоваС то одмах ставља у наслов. А што није истакнула да је носио паћоти ципеле и силовао? Или читао Вилијама Шекспира и силовао? Или одлазио у Америчку амбасаду и силовао?

Никола Н. Живковић: Неколико речи о Мики

Људи већину одлука не доносе на свјесној разини него на подсвјесној. На западу постоје институти који се већ десетљећима баве друштвеним инжињерингом. То што ради НоваС је програмирање, усађивање идеја дубоко у подсвијест људи.

Кад успоредим Н1 Хрватска и Н1 Србија налазимо да на Н1 Хрватска нормално гостују десничари, конзервативци, националисти, суверенисти, па чак и декларирани усташе. На Н1 Србија је немогуће да гостују српски суверенисти или не дај Боже интелектуалци патриотске оријентације. Н1 Хрватска прикаже цијелу емисију са Мирославом Шкором о његовој пјевачкој каријери, иако је Шкоро вођа деснице у Хрватској, иако је пјевао „Опет ће се густа магла спустити“ што је стих који директно алудира на усташку пјесму „Спустила се густа магла“. Замислите да Баја Мали Книнџа сат времена гостује на Н1 Србија. Интересантно је да су за уређивачку политику Н1 хрватски националисти пожељни гости, а српски су строго забрањени.

Лого Н1

Н1 послује у Србији са милионским губицима. Зашто би неко са запада имао телевизију у Србији која му је рупа без дна, од које не да нема профит, него има само губитке? Иза сваком медија стоји капитал. Иза сваког капитала стоји идеологија. Која идеологија стоји иза Н1 и НовеС?

Зашто неко са запада плаћа водитеља да довлачи Драгојевића и Карановићку како би оптуживали српско друштво што је учитељ глуме малтретирао своје ученике? Како се нису сјетили да злостављање дјеце повежу са Ватиканом који је од 2001. до 2010. анализирао 3.000 случајева сексуалног злостављања дјеце од стране католичких свећеника?

Мене не занимају злостављања по школама глуме. Тиме нека се баве полиција и судство, занимају ме силовања српског друштва преко медија и занима ме зашто се нико у Србији тиме не бави?

Опрема: Стање ствари

(Србин.инфо, 19. 1. 2021)



Categories: Преносимо

Tags: , , , ,

6 replies

  1. Znaci Nikola ako pedofil napadne dete a nosi mantiju, to je odmah napad na SPC ako neko objavi istinu. Tuzno

    9
    44
  2. Sjajan je Saric. Govori i pise ono sto svaki normalan Srbin zna a ne sme da kaze.

    41
    5
  3. @“Saffron“
    Где то пише да је Мика Алексић носио мантију?

    32
    4
  4. Господине Шарићу, пријатељу, друже и брате, хвала ти, исправно је и поштено то што говориш, али зашто то радиш?
    Бити прохрватски, тамо, и антисрпски оријентисан, овде, и тако наступати у јавности је посао који се плаћа. Истина није комерцијална вредност, ти губиш паре, губиш време, чак губиш и пријатеље. Борбом за правду само чиниш штету себи и својој породици. Ако то радиш Христа ради, помисли да ли Српство нестаје тек тако, због режимских телевизија америчког режима, или је то, ипак, по Божијем допуштењу.
    Видиш да истина само распаљује сукобе и продубљује мржњу међу Србима. Таман су се „прва“ и „друга“ Србија сложиле око најважнијих ствари за опстанак нације: вакцинације, насиља у глумачкој школи и Мире Фурлан, а ти убацујеш семе раздора. Као неки припадник „треће Србије“, антиваксер, равноземљаш, рептилиста, десничар, негатор холокауста и климатских промена. Све те етикете иду заједно, ако си за Србе, онда верујеш да је земља равна плоча, око тога нема дискусије. Пусти нас, брате, да кроз нирвану дођемо до еутаназије нације.
    Можда је тако боље.

    10
    16
  5. Јасно ми је да је сав другосрбијански аутошовинистички **** једва дочекао овакву прилику која се не пропушта, да све ово поистовете са српским традиционализмом и српским национализмом, за све окриве искључиво њих и да ракљастим језичинама поново забију стотине убода у све што носи предзанак „српско“!
    То је бар лако: ако Мика није био националиста, онда су ту неки други националисти који су им се замерили. Али Мика је знао Оче наш! Можда и Символ вере! Е, онда је ту СПЦ, па удри по цркви, бљуј и ригај по поповима, по вери, по иконама, по свецима, по историји, по војсковођама … ко те пита што то нема везе ни са Миком ни са здравим разумом, а камоли са силовањем! Али, као што рече аутор, суштина је у „психолошким убодима“, треба народу променити свест, треба „цицвара да прокључа“, да избаци увис игличасте мехурове теста који ће се потом слегнути, све ће бити равно, а на површини ће се ухватити покорица.
    За чије и какве сребрњаке то ради ова безбожничка булумента закрвављених очију?
    Ја могу да разумем да је овај дрипац начинио тежак злочин, да верујем да је силовао ту децу, да су та деца била још млада и да се нису усуђивала да то кажу својим родитељима! И да је то на већину њих оставило тешке трауматске последице.
    Али не могу никада разумети зашто нико не постави макар два питања па да на њих неко да одговоре:
    1. – Зашто су ове „девојке“ (стављам под наводнике, јер према објављеним информацијама оне нису биле пунолетне, мада су већ биле прилично стасале девојке) и после првог силовања, које по природи ствари, ваљда, мора бити најгрозоморније и најтрауматичније, и даље одлазиле код овог силеџије, да би поново биле силоване на овај или онај начин? Какав је то ментални склоп??? Па се тек после ко зна колико година сете да су све време биле малтретиране и силоване.
    2. – Зашто се сви праве луди да се то није знало? Шта се, бре, није знало? Па у фирми у којој има по 3000 заполених зна се све ко је коју и ко је кога, а овде, пазите молим вас, где их има 15 или 20, и то деце под БУДНИМ НАДЗОРОМ РОДИТЕЉА, не зна се! А све се дешава ГОДИНАМА!
    Нешто ту грозоморно и одвратно смрди!

    20
    2
  6. ОДЛОМАК ИЗ ДНЕВНИКА ЈЕДНОГ СКОЈЕВЦА

    Знали су комунисти врло добро да немогу ништа остварити док не униште цркву, веру и традиционалну породицу. Приказивали су цркву, верске обичаје, невиност и морал као заосталу „буржоаску и малограђанску предрасуду“ , због тога су заступали „слободну љубав“, која им је служила ради промене моралног поретка, против цркве и против традиционалне породице, јер су то све измислили капиталисти, како то кажу манијаци-комунисти у духу њихове терминологије, ради личног уживања. Ова есенција је убризгана у крв сваког манијака-комунисте, она представља састав животног сока његовог организма. Без тога комунистички манијаци немогу да живе. Једном убризган отров ове есенције у његов организам тешко се може излечити и поправити. Манијачки комуниста ради фанатично, као под утицајем какве опојне дроге.

    Заправо, уништавање вере, цркве и морала, кварење омладине форсирањем тзв. „слободне љубави“ међу извесним студентима, који су били захваћени манијачким-србофабичним и развратним комунистичким вирусом на Београдском универзитету, плански се спроводило под строгом контролом Комунистичке Партије Југославије и СКОЈ-а уочи Другог светског рата. (Види: Миломир Марић, Деца комунизма, Београд, 1989; Милица Дамјановић, Напредни покрет студената Београдског универзитета од 1919-1929, књ. I-II, Београд, 1966/1974; Редакциони Одбор, Црвени Универзитет 1919 – 1941 – Зборник радова, Београд, 1966, Даница Баста, Револуционарни покрет у Београду 1918-1921 године, Београд, 1969; Уређивачки Одбор, Комунизам на Београдском универзитету 1929-1940, Београд, 1940); …).

    Међу извесним списима једног политичког емигранта, које је он дао на чување своме млађем пријатељу у позним годинама, јер је предосећао да му се ближи крај овоземаљског, трошног и кратког живота, пронађен је интересантан текст, који гласи…

    Одломак из дневника Слободана Тузлића „Бутума“

    Слободан студент права и Смиља, студенткиња филозофије били су деца познатог и имућног београдског трговца Тузлића, који је имао велику трговину дрвима и угљем у Хрецеговачкој улици у Београду, иначе херцеговца пореклом.

    Као студенти били су са већином размажене и побеснеле богаташке деце из Београда обухваћени комунистичком пропагандом и припадали су прво СКОЈУ а затим су по истеку обавезнога стажа и проверавања превођени и у партију. Слободан је као високи партизански функционер погинуо у току рата близу Купреса у Босни док се је Смиља налазила после рата који је преживела као високи комунистички партиски и политички функционер у Београду.

    На комунистичкој пропаганди радили су кроз многа спортска, културна и стручна студентска удручења основана пре Другог св. рата на беградском Универзитету, поглавито ради тога да би се кроз њих спроводила комунистичка пропаганда међу студенском и средњешколском омладином. Они су били од стране партије задужени за рад у првом реду кроз удружење студената планинара и кроз студентски феријални савез. Ова удружења су преко лета организовала своје колоније поред јадранске обале и на неколико наших познатих планина. Приликом ових летовања ђацима и студентима су држани специјални политички курсеви преко којих су увођени у марксизам а затим кроз исти и у комунизам односно у партију. Да би се ђаци и студенти нарочито они из конзервативнијих и боље очуваних породица што лакше придобијали и индоктринирали, за њих су приликом ових летовања комунистички агитатори приређивали и организовали разне привлачне разоноде и атракције. У првом реду т. зв. курсеве слободне љубави са теоријским предавањима а после истих и практичном применом. Тако је удружење студената планинара у току лета 1937 године било организовало свој логор на планини Гочу повише Врњачке Бање. Том су приликом комунистички руководиоци и агитатори на овоме летовању са Слободаном Тузлићем “Бутумом” на челу били организовали т. зв. вечери слободне љубави. Оне су се састојале у томе што би сваке среде у специјални и изоловани а иначе колективни повећи шатор издвајали све оне девојке које још нису имале свога сталног друга и драгана и подводили их оним младићима, који су такође били без својих девојака а осећали су извесни стид и били невини у односу на бестидну, плотску и скоро животињску слободну љубав, коју су практиковали и према којој су скоро осећајно били сасвим отупели већ изграђени комунисти и комунистички омладинци т. зв. скојевци.

    Слободанова сестра Смиља васпитавана је до тада у прилично патријархалној, конзервативној и религиозној херцеговачкој породици и дуго није могла да се помири са оваквим начином пропаганде и са губитком свога девојаштва и своје невиности, те да уместо сама изабере вољеног младића мора се подати једном од партијског руководства одређеном другу према коме је била осећајно сасвим индиферентна и који јој је могао бити чак и одвратан. Ради тога је стално одбијала налоге руководства летовалишта у коме се је као главни комунистички функционер налазио њен брат Слободан, ипак је на крају морала да попусти и да оде на свођење у т. зв. колетивни ш шатор на тако зване вечери слободне љубави, које су се организовале сваке среде за време летовања. Но када је најзад под вликим притиском и претњом да ће бити искључена из партије односно СКОЈ-а и да ће бити изобличена и протерана из логора ипак пристала и једне вечери отишла да спава са неким за њу непознатим другом, од којегје сазнала да му је име Махмут Бушатлија и да је пореклом из Босне, њен брат Слободан је то сматрао као свој велики успех и том приликом је под датумом од 23 јула 1937 године забележио у своме дневнику, који је касније пронађен у одломцима у његовом стану у Београду, приликом једног полицијског претреса, следеће:

    “Сада сам најзад миран и срећан. Успео сам да после дугих напора и перипетија разбијем Смиљину упорност и тврдоглавост, пошто је она пристала и већ синоћ учествовала у првој вечери слободне љубави. Тако смо и код ње истрајним и напорним радом и убеђивањем успели да отклонимо и последњу буржоаску предрасуду лажни стид и сексуално уздржавање, те сам уверен да ће после овога она с обзиром на своју интелигенцију, вредноћу и упорност бити врло користан и одличан члан партије. Пошто је прегорела и прежалила и ту једину буржоаску и малограђанску предрасуду која је била код ње још преостала, лажни стид и привремену и извештачену невиност.”

    Овоме истинитом и конкретном случају између многих сличних, о којима су својевремено опширно писале предрартне националне Студентске Новине, сматрамо нису потребни никакви нарочити коментари.

    12

Оставите коментар