Никола Н. Живковић: Неколико речи о Мики

Да је „Мика свему крив“ чини ми се сувише поједностављено. Јер, ако су родитељи пристали на услове васпитања учитеља глуме, то значи да су прећутно пристали да он „располаже“ њиховом децом

Извор: Вечерње новости

Српска јавност најзад је мало одахнула. Барем за два или три дана медији нас не бомбардују о „стотинама хиљада новозаражених“ у Србији, у Европи и свету од вируса короне. Сви причају о Мики. Реч је наравно о режисеру и учитељу глуме Мирославу Алексићу.

Лавину је покренула једна глумица. Име јој је Милена Радуловић. Сви се похвално изражавају о њеној „изузетној храбрости“. Оптужила је професора да ју је сексуално злостављао и силовао. Тада је била малолетна. После ње јавило се још неколико жена са готово истом или сличном оптужбом. У то време биле су старе између петнаест и деветнаест година. А неке и млађе.

То су за сада познате чињенице. Суд, разуме се, треба да процени колико су оптужбе тих жена убедљиве и истините. Наравно да се са великим интересовањем очекује и изјава Мирослава Мике Алексића.

Као дете од неких девет или десет година играли смо се „каубоја“ и „индијанаца“. Ја сам увек волео да будем „индијанац“. Ни данас не могу да тачно објасним зашто сам се решио на тај корак. Могуће да сам, премда дете, интуитивно осетио да ту нема неког великог јунаштва ако једна „екипа“ поседује пушке и топове, а друга страна само лук и стрелу. У том случају, овде немамо посла са поштеном борбом. „Бели“ су се просто перверзно иживљавали над „црвеним“. Баш као што су се НАТО џелати, чије становништво броји око 400 милиона људи, године 1999, око осамдесет дана, перверзно иживљавали над мојим народом, који броји мање од 10 милиона (Србија, Република Српка и Црна Гора).

Шта желим да кажем са овом причом? Ништа, сем да сам одувек био на страни жртве. Тако сам и сада на страни Милене Радуловић и њених другарица. Оне су годинама, како данас тврде, биле злостављане од стране свог учитеља.

Мирослав Мика Алексић; Милена Радуловић (Извор: klix.ba)

Ћутале су дуго година. Саосећам са њима. Није лако јавити се суду, изаћи пред јавност и причати о својим патњама. Тада су биле девојчице. Данас су оне жене, а неке, претпостављам, имају сопствену породицу. Како оне данас могу свом детету да објасне зашто се то управо њима догађало? И зашто су тако дуго ћутале?

На ово питање постоје бројни одговори. Прочитао сам неке од њих. Нису ме задовољили. Сва та гомила коментара, по мени, јесте некако неубедљива, једнострана, сиромашна, па, ако хоћете, и немаштовита.

Шта желим да кажем? Имам три кћерке, дакле, могу веома добро да разумем те, тада девојчице и младе девојке. Оно што не могу да разумем јесте понашање родитеља. Како је могуће да су мајке те деце пристале на услове који је постављао Мирослав Алексић? Нико не може да у васпитању замени родитеља, а нарочито не док су деца малолетна. Зашто се ниједна девојчица није поверила мајци? Најчешћи одговор гласи: „Он је био такав ауторитет! А ми смо имали поверења у њега.“ Одговоре овакве и сличне сам много пута чуо и делују ми потпуно неубедљиво. Зашто? Зато што имам утисак да родитељи желе да сопствену одговорност за васпитање деце пренесу на неког другог. У овом случају – на Мику. Он је захтевао да родитељи буду сасвим искључени из „Микиног образовног програма“.

И заиста, зашто су мајке пристале на те услове? Да се девојчице нису повериле својим родитељима за мене је јасан знак да ту нешто није у реду. Грешка и грех, дакле, лежи не само на Мики, него и на родитељима. А то није лако признати. Да је „Мика свему крив“, то ми се чини сувише поједностављено објашњење и оно ме никако не задовољава. Јер, ако су родитељи пристали на услове васпитања учитеља глуме, то значи да су прећутно пристали да он „располаже“ њиховом децом, како њему одговара. Верујем да се ту налази кључ проблема.

Фото: Pixabay

И још нешто. Овде немамо посла само са данашњим младима глумицама, са естрадним звездама из света театра и филма. Просто се о њима у штампи и медијима највише пише. Но, постоје бројне прећутане жртве. А о њима нико ни данас не говори. Треба да, по мени, искористимо овај случај и да проговоримо о свим жртвама, а не само онима које обасјава рефлектор камере.

Чуо сам пре неколико недеља, рецимо, причу о једној младој лепој жени. Срећно живи са мужем и двоје малолетне деце. Подстанари су. Муж је недавно добио отказ, тако да жена тренутно једина зарађује за породицу. Чисти по становима богатих Београђана. У мојим очима то је жена истински херој. У стану у центру Београда пре неких пола године силовао ју је један бахати, богати и бесан мушкарац. Стар је близу педесет година. Поседује одличне везе са најмоћнијим људима у Србији. Изгледи да истера правду за њу су равни нули. Та, једва има новаца да прехрани породицу!

Васпитана у традиционалном, српском духу – рођена на југу Србије – једину помоћ видела је у Српској православној цркви. Испричала је цео случај свом проти. Признала је да је пре неки дан била на Панчевачком мосту, са намером да скочи у Дунав. Чула је глас млађег детета: „Мама! Не!“ Послушала је тај „Божији глас“. Прота је задужен за парохијане њеног дела града. Једва ју је одвратио од самоубиства. Премда дубоко верујућа жена, њен осећај понижења и стида био је толико снажан да није више имала снаге да даље живи.

Годинама се дружим са тим свештеником и он ми је све то испричао у поверењу и, разуме се, није споменуо име те жртве. После смо поседели уз кафу и наставили смо да се дружимо неких тридесетак минута, да више ћутимо него причамо. Тиховање је често убедљивије и лековитије од бучних психолошких и социјалних телевизијских „округлих столова“ и учених анализа.

Никола Н. Живковић (Фото: Соња Ракочевић)

У једном тренутку стари, добри прота прекиде наше ћутање: „А шта мислите да је та жртва којим случајем био Циганин, лезбејка или хомосексуалац? Све те невладине организације – богато дотиране од стране државе Србије, Америке и Европске уније – дигле би такву буку, да би од председника Србије до његовог најнижег чиновника сви морали да клекну пред Вашингтоном и Бриселом и да изразе ,дубоко жаљење због српског фашизмаʼ. Овде је жртва једна обична млада Српкиња, светосавско створење, а за те жртве није, чини се, нико надлежан.“

Нема ко да јој притекне у помоћ сем, ето, овог скромног, мудрог проте. А он нема никаквог утицаја на власт и медије. Из свог џепа дао јој је новац, колико отприлике добија за један месец када чисти по становима богатих београдских кућа. Новац може да врати када има. Не треба да жури. А он ће да се постара да можда неко од парохијана нађе неки посао за њу и њеног мужа. Изгледи нису велики, но, потрудиће се. Све је у Божијим рукама. Тако су се растали. Моли се за њу сваког дана.

Једном речју, пуни наслов овог мог кратког текста требао би, вероватно, да гласи: „Неколико речи о Мики и о данашњем српском друштву.“



Categories: Писма из Жумберка

Tags: , , ,

14 replies

  1. Поштовани господине Живковићу, са другим дијелом приче ми оцрнисте данашњи дан.

    3
    14
  2. ja bih sve ovo razumeo, ali mi za magacin nikako ne možemo da nađemo radnike.. – gde su ti sto nemaju posao, a žele da rade?

    13
    8
  3. Господине Живковићу, да ли можете да сазнате ко је тај ,,бахати, богати и бесан мушкарац, стар близу педесет година који поседује одличне везе са најмоћнијим људима у Србији“?

    Да ли ипак може нешто да се уради да тај скот буде кажњен?

    Ако прота и сад ви знате за њега, и он поново силује…

    Наш проблем су мушкарци, а не жене.

    Милену и те глумице, као и ту жену из протине приче, силовали су Срби.

    Срби су полицајци и политичари који штите силоватеље који силују Српкиње.

    Бесмислено је овде помињати неке друге.

    Суочимо се са нама самима, без помињања других нација и глобалиста.

    Неки Срби силују, док већина Срба ћути, јер су кукавице.

    Где су очеви тих глумица које је силовао тај Мика? Шта су очеви урадили за своје кћерке?

    Где је муж те жене која је силована? Шта је он спреман да уради за своју супругу?

    Чули смо да је неки бахати мушкарац стар 50 година силовао добру, честиту жену, али пошто је добар са онима из власти, ајде да ћутимо и да ништа не радимо…

    Можда је неки мушкарац пре 8 година сазнао и за Мику, али је ћутао као жена, ништа није предузео, па је тај Мика силовао још 10 девојчица.

    42
    5
  4. Неко те силује и ти дођеш и сутра и опет те силује, дођеш и прекосутра и опет те силује и тако дан за даном, прођу недеље…
    У моје време то се није звало силовање.
    Можда сам заостао.
    Ево у Шведској жена се разведе од мужа и сваки однос у браку прогласи за силовање.
    Много сам бре заостао…

    21
    20
  5. У стању сте да кривите родитеље, а шта сте Ви предузели када сте сазнали да је та несретница силована?!? Напосали сте чланак и савест Вам је мирна…

    6
    32
  6. @Тоња

    Не схватам, шта господин Живковић треба да предузме? Да неког линчује или организује руљу?

    34
    2
  7. Моја је ћерка годинама ишла на фолклор. Ниједну пробу није имала а да је ја или супруга нисмо чекали испред. Хиљаде сати смо потрошили тако, али дете нисмо остављали без надзора. Г. Живковић је апсолутно у праву када каже: „Зато што имам утисак да родитељи желе да сопствену одговорност за васпитање деце пренесу на неког другог“. А поготову су проблем родитељи којима амбиција замагли поглед на своју децу.

    35
    2
  8. O tim ženama u manjim sredinama priča Sandra Silađev godinama.
    Pre godinu dana objavila je i film

    https://youtu.be/11PfHrcHRUU

  9. Srž svake države je porodica. Ako je ona zdrava…zdravo je i društvo. Ako je ona moralna…moralno je i društvo. U našoj zemlji ima možda 5% ovakvih porodica gde se cene ljudske vrednosti i koje se ponašaju u skladu sa tim. Zaključak: krivi su roditelji koji ne provode vreme sa svojom decom… već jure karijeru, uspeh, prestiž, pare… moć
    Inače… članak je odličan

    24
    2
  10. Текст је суштински одговорио на проблем. Само полако, јер ће се поменути школе глуме још од 48-e. A и још изгледа куће од чоколаде и прозори од мармеладе, па ће мало збуњена јавност да куса заборављене плодове СФРЈ уживанција и њихових летовања, зимовања и кредита, са вечитим одушевљењем аустријским капларом из вражије дивизије 1914. Па се још сви чуде шта се после десило. Десило се другови (не господо) да је то била дворана пакла коју сте волели, па вам није јасно како су то локални џими савили злостављали децу. Знали сте…. него ћути…партија је то….елита бг…филм…музика….зезање…рокери с мораву….генерали..адмирали….дрога…кругдвојке…манекенке…контролисани нови талас…није важно ко је ко….утопија југе…верници су примитивци…онда сетили смо се да смо неки срби можда,ал са празном душом….и онда: распад деце, родитеља, државе, пет ратова за редом са све уранијумом, лопинама и докторантима из школе сина Николе Пашића крвопијама упоредо са свима….и сад се чуде предатору из круга двојке који то ради деценијама. А све то нико није знао….ма не….него замишљамо децу са милионима и авионима, звезде планетарне. То је иначе нормално, звездице да певају, па то је циљ, нема везе што не знају да се потпишу. Да не причамо о форама…био је строооог…изговарали Оче наш…па јесте, као и сви секташи који праве мистичну атмосферу за невине душице дечије и људске. То је већ виђено по стотинама америчких секти, изговарају молитве пре колективног самоубиства. Где је Бог присутан ту је Благодат, нема нереда људског, где је лаж молитва је средство мамљења, као и крст који су римци високо носили касапеће милионе домородаца.
    На крају, немојте ми само рећи да не видите ништа ненормално ни код тренирања спортова од 4,5-е године, два пута дневно, сваки дан у недељи, обавезне утакмице сваког викенда, деца физиолошки неразвијена за те напоре, па падају и разбољевају се…али…не….не виде то родитељи…ма јок…зато што их виде по светским клубовима…са рачунима…и блокадама за болове…Нема везе… не боли њих.

    19
    5
  11. Најискреније се захваљујем свим коментарима. Они готово увек аутору могу бити корисни. Не кријем да су ми не мали број њих послужили као подстицај да напишем нови чланак. Истовремено се извињавам што свима не могу да одговорим, премда неки од њих то заиста заслжују. Споменућу пример једног мог прилога, а такође је пре отприлике годину и по дана био објављен на сајту „Стање ствари“. Испод мога текста појавило се, – ако ме сећање не вара, – близу две стотине коментара. Наравно, да у том случају ни физички није могуће да се одговори свима. Да бих савесно обавио тај посао, дакле, да бих свима одговорио, вероватно би ми требало пуно радно време од неких десетак дана.

    Зато ћу се овде осврнути само на једну примедбу и то из простог разлога јер грешка, претпостављам, добронамерне критике лежи у непознавању једног основног етичког принципа. Реч је о кршењу заклетве.

    У једном од мојих последњих текстова, читалац ми је замерио јер нисам споменуо име лекара и пацијента. Постоји Хипократова заклетва и ње се лекари држе до данас. Тај блистави грчки ум је пре две и по хиљаде година између осталог казао, да је лекар дужан да чува тајну пацијента.

    Веома је слично са овим мојим последњим прилогом, где говорим о проти Српске православне цркве. У питању је Света тајна исповести. Свештеник је обавезан да чува ту тајну као нешто најсветије. Пошто ја то све знам, разуме се, да ми није пало на памет да питам проту, да ми ода име те несрећне младе српске жене о којој сам, ето, писао.

    19
  12. Red je da neku rec kaze i neki zlostavljac, pa evo mene.Za zlostavljanje sam optuzen sa nekih 8, 9 godina.Ulazi u razred decko iz visih razreda, proziva moje ime i ime jos jednog druga i preti nam da cemo imati sa njim posla, ako mu diramo sestru, a sestra je devojcica sa kojom ja nemam nikakv kontakt.Ja dodjem, pitam je sta sam joj radio, ona spusti pogled, nesto sam je zezao, ja se ni ne secam, drugarice, vec sa 8,9 godina, kazu da je pustim da hoce paznju.E, sada, ja, kako pokazuju ovi slucajevi, za divno cudo, sve to prenesem roditeljima, oni kazu da se klonim devojcice, ja kazem da i onako nemamo kontakt, oni kazu da se samo sklanjam. Par nedelja kasnije, ista devojcica me zove na rodjendan, ja gledam je l’ me zeza, kazem da necu, podsetim je da mi je pre par nedelja pretio njen brat, nece ni onaj drugi decko, pa nece moj drug, nece njegov – haos! Dolazim kuci, zovu njeni roditelji, nesto objasnjavaju, keva spusta slusalicu kaze da idem na rodjendan. Tamo me docekuje brat sav se istopio od ljubaznosti, roditelji isto tako…

    U svom CV-iju bih, takodje, napomenuo, da sam se sa sedamnaest godina (a glede godina silovane) tukao sa tridesetogodisnjacima i cetrdesetogodisnjacima po basketaskim terenima, a da su bukvalno poslednji cas u gimnaziji drugovi razdvajali mene i profesora fizike, jer je sebi dao slobodu da kaze:“Zamislite, ima budala upisu filozofiju!“, ja mu kazem da je sam budala, on krene na mene, ja na njega, izmedju drugovi i devojka (ona voli mene, a profa nju :))), na kraju svi profesori na mojoj strani, on se izvini i napijemo se na maturi, devojka izvisi :)))

    Primer drugi.Komsinica moli da joj moj stric pomogne da nema deset keceva i bezbroj neopravdanih zbog cega ce da je isteraju iz srednje skole, a da ce ona, za uzvrat, napustiti skolu.I, tako bi, ona ispolaze nesto, ima keceva za ponavljanje, sta li vec, i ispise se…Par godina kasnije, eto nje radi u opstini sa diplomom Pravnog fakulteta i tekstovima u novinama kako je zrtva mobinga od strane sefa.Nije vise u komsiluku, ali kada je bila ostavinska rasprava, pretila je ostatku familije da zna mocne ljude i da im se deca nikada nece zaposliti u gradu.

    Dosta tracanja.U Srbiji ima tri puta vise dramskih fakulteta nego u SFRJ, a doslovno se snima 1000 puta manje! Nema filmskih i televizijskih centara iz bivsih republika, pa ima 1000 puta manje filmova, serija, koprodukcija, dramskog programa, pozorista se sabila u par gradova, a „glumica“ nikada vise! Skoro da je aksiom da bez „usluga“ nema „usluga“, cela drzava pociva na tome, a ne ove glumacko-pevacko-voditeljska zanimanja.

    Za kraj, pomenuo bih reakciju voditeljke Maje Zezelj koja je sa osmehom pricala kako joj je laknulo kada je dosla druga devojcica na koju se ovaj „pedagog“ ustremio.Psihopatska reakcija na psihopatsku situaciju koja je savrseno spremila ove psihopate za vremena kada ce normalnost biti nenormalna.Nije ni cudo sto ih je toliko mnogo uspesnih, sto imaju mentalitet krda spremnog na linc i na istovremenu promociju perverzija kao neceg normalnog.To su osobine „javnih licnosti“ iskljucivost, potkupljivost, perverznost (ne samo, mozda ne ni najvise u seksualnom smislu).Mi zivimo u sistemu u kojem je covek van-sebe, u stalnom odmeravanju sta ko vozi, nosi, letuje, u stalnom sugerisanju da nije dovoljno dobar od drugih ljudi, sa tv ekrana, od sopstvenog supruznika i dece.Svako je svakom vuk i dok Mika odlazi u celiju, desetorica novih otvaraju skole za glumce i voditeljke, koje ce skolovati nove javne licnosti kao zamenu za intelektualce u vec oformljenoj psihopatokratiji.

    15
  13. Госн @Коментар

    Свака част.

  14. Господине Живковићу,

    не знам за друге, али ја сам потпуно свестан шта значи Света тајна исповести, можда сам то неспретно написао. Зато не бих ни ја питао проту за име, али бих му можда рекао да, ако та жена жели помоћ и да се сазна истина и да се тај насилник казни, може да се јави. Ако се то догоди и треба јој помоћ, можете да ми се јавите, ако се прота јави вама.

    На крају, ако се плашимо таквих насилника у Београду, ко ће сутра брани државу, или враћа КиМ.

    Опет ће у првим редовима да буду насилници који ће усместо Српкиња по Београду силовати Албанке на КиМ…

    Доста нам је аркана, легија, беливука који раде шта хоће по Србији и малтретирају Србе и Српкиње колико и све друге грађане Србије.

Оставите коментар