Радомир Батуран: Не вуците у туђем јарму

Дадоше туђину и језик, / а писмо туђина примише. / И кôд народа изгубише / јер вуку у туђем јарму

Радомир Батуран (Фото: Ризница српска)

Срби дадоше све туђину:
и куће родне,
и њиве плодне,
и фабрике,
и руднике …

Дадоше и села,
и градове на реци,
и поред реке,
и потоке и реке,
и луке …

Дадоше и партије,
и националне академије,
и библиотеке,
и матице,
и школе и факултете…

Дадоше и Владу,
и Парламент,
и Државу…
И кћери своје
на аде и сплавове.

Дадоше и награде туђину
који приста да живи са њима,
а своје уметнике
бедом удавише
и отераше у туђину.

И мајку Светог,
печата народа,
у туђини тражише:
у роду византијских царева,
маџарских краљева…

Никако у српском роду,
босанских банова.
И тако миленијум
Мајка печата народа
оста без рода.

Дадоше туђину и језик,
а писмо туђина примише.
И кôд народа изгубише
јер вуку у туђем јарму

Кога водите, слепе вође?
Поданици су вам већ угребани,
све једно где:
у земљи, камену, штици ил’ расејању

Ви што вучете у туђем јарму
вође сте народа „под једном шљивом“.
Јер, не послушаше Апостола:
„Не вуците у туђем јарму!“

Опрема: Стање ствари

(Људи говоре, 29. 12. 2020)



Categories: Преносимо

Tags: , ,

Оставите коментар