Црна Гора: Поново усвојени закони које је Ђукановић вратио Скупштини

У сали су били посланици власти, предсједник Владе Здравко Кривокапић и сви министри. Сједници нису присуствовали посланици опозиције

Скупштина Црне Горе (Фото: Лука Зековић/Вијести)

Скупштина је поново усвојила измјене и допуне Закона о слободи вјероисповијести, гласовима 41 присутног посланика власти.

Поново су усвојене и измјене и допуне закона о кредитним институцијама, измјене Закона о санацији кредитних институција и измјенама и допунама Закона о фискализацији у промету производа и услуга.

Скупштина је поново усвојила и измјене Закона о раду, измјене и допуне Закона о државним службеницима и намјештеницима и допуне Закона о здравственој заштити.

Усвојени закони поново ће бити послати предсједнику Црне Горе Милу Ђукановићу на потписивање.

Парламентарна већина очекује да ће он то и урадити, а то је и најавио након састанка са премијером Здравком Кривокапићем, потпредсједником Владе Дританом Абазовићем и предсједником Скупштине Алексом Бечићем.

Сједница Првог ванредног засједања Скупштине о овој години почела је са закашњењем од сат. Предсједник Скупштине Алекса Бечић рекао је да кворум постоји јер је у сали присутан 41 посланик.

У сали су били посланици власти, предсједник Владе Здравко Кривокапић и сви министри. Сједници нису присуствовали посланици опозиције.

Алекса Бечић: Скандалозан допис Уставног суда

Предсједник Скупштине Алекса Бечић саопштио је данас да Уставни суд тражи да се Скупштина изјасни по поднесеном захтјеву о оцјени уставности у року од 15 дана, што није до сада забиљежено.

Бечић је казао да су посланици парламентарне мањине поднијели Уставном суду иницијативе за оцјену уставности одлука које је Скупштина донијела у децембру – одлуке за образовање Одбора за реформу изборног законодавства, измјенама Пословника и избору чланова ДИК-а.

„Примио сам скандалозан допис предсједника Уставног суда који тражи да се Скупштина одреди према предлогу за оцјену уставности одлуке о образовању одбора за свеобухватну изборну реформу у року од 15 дана. Јасно вам је да у ванредном засједању Скупштина не може у том року утврдити одговор Уставном суду. У сваком другом захтјеву је рок за одговор 30 дана. Први пут у историји је постављен рок од 15 дана“, казао је Бечић.

Додао је да је данас Скупштина данас добила још један допис – да се одреди и о предлогу о оцјени уставности Одлуке о измјенама и допунама Пословника.

„И за то се оставља рок од 30 дана. Увјерен сам да су различите судије извјестиоци дали предлоге, увјерен сам да је предсједник УС рок од 15 дана за одговор тражила судија Десанка Лопичић, па нека ме УС демантује ако имам погрешну процјену. Ово неко под хитно мора да објасни. Неко жели да највећи законодавни дом буде онемогућен у испуњавању уставних надлежности. Увјерен сам да иза овог захтјева стоји судија Десанка Лопичић, ово је доказ инструментализације, али и буди сумње у опасне намјере у овом процесу“, казао је Бечић.

Рекао је да је пред почетак ове сједнице упутио допис УС у којем је навео да Скупштина не може одговорити у року од 15 дана и није до сада забиљежено да се одговор тражи у року краћем од рока у којем се може сазвати сједница Скупштине.

Ђукановић вратио Закон о слободи вероисповести на поновно одлучивање; Парламентарна већина: Изгласаћемо поново све законе

Тражио је да УС одреди други, објективни рок за достављање одговора.

Бечић је најавио да ће ускоро посланици нове већине оспорити одлуке које су донијели посланици претходног сазива у марту, априлу и мају, када се гласало онлајн иако није био измијењен Пословник, „па ћемо видјети каква ће поступати Уставни суд“.

Славен Радуновић (ДФ) оцијенио је да се дрскост коју је показао Уставни суд, не може очекивати ни од уличне банде.

„Ради се о бруталним партијским војницима“, казао је Радуновић.

Подсјетио је да двоје судија иде у пензију и да једном од њих вјероватно не одговара рок од 30 дана за достављање одговора Скупштине.

Бранко Радуловић (ПзП) поручио је да ће ови закони, о којима ће Скупштина поново да се изјасни, бити доведени у питање за 15 дана, јер је то најавио предсједник државе и ДПС-а Мило Ђукановић.

„Треба да се припремимо за јачу и конкретнију борбу“, казао је Радуловић. Момо Копривица (Демократе) рекао је да УС не ради свој посао, као ни Судски ни Тужилачки савјет и да се ради о класичној злоупотребе службеног положаја ради доживотног чувања фотеља појединаца.

Навео је да Лопичић није судија УС већ функционер ДПС-а.

„УС је Лопичић 27. јануара 2020. изабрао за предсједавајући иако та функција није прописана ни Уставом ни законом. Исти тај суд 6. новембра ставља ван снаге као неуставну сопствену одлуку о избору Лопичић. Требало је да нови предсједник Уставног суда да стави ван снаге све акте које је донијела Лопичић и да врати разлику у плати“, казао је Копривица.

Посланик опозиције Генци Ниманбегу у Скупштини (Фото: Биљана Матијашевић/Вијести)

Миодраг Лекић (Демос) казао је да живимо у тренутку институционалне опструкције.

„Апелујем да актери кохабитацији у саопштењима избјегну ‘наставак дијалога’ као да смо у Француској и да се прилагодимо и потезима и реториком овоме што доживљавам“, рекао је Лекић.

Милан Кнежевић: Уставни суд „пуч средство Ђукановића“

На почетку другог ванредног засједања констатован је престанак функције судији Уставног суда Хамдији Шаркиновићу, који је испунио услове за пензију.

Милан Кнежевић (ДФ) рекао је да Уставни суд функционише као „пуч средство Мила Ђукановића“ како би оспоравао законе које донесе нова парламентарна већина, а до 30. августа је била ударна песница у обрачуну са политичким неистомишљеницима.

„Годинама питам шта ће нам овакав УС, боље да смо отворили болницу, психијатрију, или дали Драгану Бокану да отвори неки тржни центар… Иза овога не стоји Десанка Лопичић већ Мило Ђукановић и упозоравам Вас и (Здравка) Кривокапића и (Дритана) Абазовића мање се гледајте са њима, а више са нама“, поручио је Кнежевић Бечићу.

Он је подсјетио да Мевлида Муратовић по закону није судија УС од 2014. када је стекла услов за пензију, а Хамдија Шаркиновић је требало да иде у пензију у марту 2020.

„Имамо само петоро судија УС, а они ће истога момента када се изгласају измјене Закона о слободи вјероисповијести ставити ван снаге и онда ћемо да се вртимо у врзином колу Уставног суда којег контролише Мило Ђукановић“, казао је Кнежевић и рекао да не жели „нико да га шиша осим његовог фризера“.

Божена Јелушић (УРА) подсјетила је да је за избор судија УС потребно 49 посланика у Скупштини.

„Пут који идемо није добар и наш основни задатак је да се одговоримо и смиримо тензије, а ове очигледне промашаје Уставног суда мораћемо сви заједно да ријешимо“, казала је Јелушић.

Марко Милачић (Права Црна Гора) рекао је да ово није ништа ново.

„Сви смо знали састав Уставног суда и информације о судијама. Оно што треба да радимо је да дамо максимум и Скупштина и Влада раде оно што је у нашој моћи. Можда то није толико брзо и толико лако како је неко очекивао, али сам убијеђен да ћемо ове промјене извести до краја“, рекао је Милачић.

Поручио је да јучерашња хапшења због пливања за крстом није спровела Влада, „већ Мило Ђукановић“.

Испред зграде Скупштине данас се окупило неколико десетина присталица патриотских организација са заставама Црне Горе и НАТО-а. Окупљени су носили натписе: „Стоп фашизму“, „Но пасаран“, „Не цртајте мете“, „Стоп пријетњама“, „Не кршите Устав“… Окупљени су се разишли након почетка сједнице.

Протест у Подгорици, 20. 1. 2021. (Фото: Алиса Хајдарпашић)

Због очекиваног окупљања упркос епидемиолошким мјерама присутни су били и припадници Министарства унутрашњих послова. Саобраћај се одвијао без прекида. Испред Скупштине је постављена челична ограда. Из МУП-а су раније данас саопштили Вијестима да се спремају за “патриотски скуп”.

Ђукановић је, када је вратио законе на поновно гласање, у образложењу навео да је, сходно Пословнику Скупштине, прописано да се кворум утврђује примјеном електронског система за гласање, на начин што је сваки посланик дужан да се лично идентификује (пријави) убацивањем идентификационе картице у посланички пулт на свом сједишту или на основу евиденције генералног секретара Скупштине.

„Стога је отворено питање да ли је приликом почетка сједнице и усвајања дневног реда постојао кворум, а тиме и питање демократског легитимитета, као и усаглашености усвојених закона са Уставом Црне Горе и важећим правним прописима“, казао је Ђукановић.

Он је указао и на отворено правно питање констатовања престанка мандата посланику Филипу Аџићу и потврђивања мандата Суаде Зороњић, с обзиром на већински донесену негативну одлуку Државне изборне комисије и укупну парламентарну праксу у Црној Гори да се мандат члана парламента потврђује тек на предлог тог независног институционалног ауторитета.

Предсједник Скупштине Алекса Бечић рекао је раније да ће, на покушај опструкције и блокаде система од опозиције, одговорити у складу са Уставом и позитивним прописима и изгласати поново све законе.

Он је објаснио да се у поновном изјашњавању посланика не води расправа, већ се само гласа.

Опрема: Стање ствари

(Вијести, 19. 1. 2021)



Categories: Вести над вестима

Tags: , , , ,

Оставите коментар