Замислите само шта би значило када би Србија као чланица ЕУ имала право вета по питању односа ЕУ са Русијом, упитао се Мартенс
Михаел Мартенс
Учлањење земаља Балкана у ЕУ у наредних десет година је нереално. Уместо тога тим земљама би „требало дозволити чланство у Европском економском простору (ЕЕУ)“, оцењује немачки лист „Франкфуртер алгемајне цајтунг“.
Новинар Михаел Мартенс у најновијем чланку за Франкфуртер алгемајне цајтунг, отворио је питање проширења Европске уније на шест држава западног Балкана – или чак само неке од њих. Он пише како се то помиње у говорима, али да „више нико у то не верује, као и да се у наредних десет година улазак земаља Балкана у ЕУ сматра крајње нереалним“. Наводи како ЕУ често са муком доноси одлуке које захтевају сагласност свих 27 чланица, а да некад није ни способна да делује.
„У ЕУ са 33 чланице то би још више дошло до изражаја. Замислите само шта би значило када би Србија као чланица ЕУ имала право вета по питању односа ЕУ са Русијом“, наводи аутор чланка и додаје: „ Али ЕУ не може бити равнодушна према развоју свог предворја на Балкану, које је у потпуности окружено чланицама ЕУ. Због тога је са државама Балкана потписала билатералне пактове о стабилизацији и придруживању. Ти су споразуми замишљени као међуфаза на путу ка пуноправном чланству. Будући да је оно нереално, поставља се питање шта ЕУ и њене чланице сада могу понудити балканским државама, нешто је с једне стране реално, а с друге стране довољно атрактивно за регион да се одупре аутократским девијацијама и да одржи или оживи реформске процесе.“
Пуна економска и никаква политичка партиципација
Рецепт о којем се у последње време говори, како наводи даље новинар франкфуртског листа, јесте да се балканским државама дозволи да уђу на унутрашње тржиште ЕУ са правима као пуноправне чланице. Оне би тако имале пуну економску и никакву политичку партиципацију.
Један од оних који промовишу тај концепт је Елмар Брок, који је већ дуги низ година члан Европског парламента, а истовремено и члан главног одбора ЦДУ. У своје скоро четири деценије рада као посланик у Европском парламенту, у који је ушао 1980, Брок је доживео шест кругова проширења ЕУ. Он сматра да је разумљиво да се расположење променило и каже да је француски председник Макрон у праву када позива на реформу ЕУ пре даљих проширења, пише аутор чланка и разматра шта би било када би некој балканској земљи неким чудом и успело да оконча преговоре о учлањењу на задовољство Европске комисије.
Франкфуртер алгемајне цајтунг: Проширење ЕУ мртво, шта долази после тога
„Ратификација приступања те земље Европској унији у Европском парламенту, као и у свим националним парламентима ЕУ је у таквом случају мало вероватна и крајње неизвесна. Уместо тога, поједине државе ЕУ ће почети да износе разлоге за одуговлачење“, пише Мартенс. Он цитира Елмара Брока који каже да ће „неизбежно разочарање у земљама западног Балкана отворити могућности за Русију, Турску, арапске државе и Кину да врше све већи утицај у региону и да то не може бити у европском интересу“.
Неопходна „реалистична привремена решења“
Стога су, по мишљењу Елмара Брока, неопходна „реалистична привремена решења“ која доносе уочљиве предности људима у региону и која подржавају државе ЕУ као што је ‚чланство у Европском економском простору (ЕЕА)‘. „Земље ЕЕА имају пуни приступ европском тржишту са свим правима и обавезама; за њих важи закон ЕУ, али оне нису чланице институција ЕУ. Тај модел добро функционише са Норвешком, Исландом и Лихтенштајном“, цитира се у чланку Брок.
Даље се наводи како су првобитне чланице ЕЕА која је основана 1994. године: Шведска, Аустрија и Финска отишле даље и приступиле ЕУ. Друге земље, попут Норвешке, одлучиле су се против последњег корака. Свако, према речима Брока, ко одатле жели да се одважи на пуно чланство у ЕУ, то може и да уради – али не мора. „Будући да је за приступање ЕЕУ потребно до 70 одсто онога што је потребно за пуноправно чланство у ЕУ, пут ка ЕУ више не би био предалек“.
У чланку се још наводи да посланик у ЕУ-парламенту Брок одбацује приговоре са Балкана да се ту ради о „чланству другог реда“ и да такву понуду стога треба одбити. Брок сматра да би чланство у ЕЕА био важан и реалан корак који би донео велике економске предности државама Балкана и грађанима видно побољшао услове живота. Брок додаје да су „све земље источне Европе са слабим економијама, након придруживања ЕЕА, доживеле снажан, понекад олујни економски раст“, као и да би то „могло да важи и за балкански секстет“.
Асиметрична решења?
Али, да ли би економије западног Балкана могле да се носе са притиском конкурената на европском унутрашњем тржишту? Томе би се, према речима Брока, могло супротставити „асиметричним решењима“. То значи да се тржишта „не отварају у потпуности одмах“, да су одређени сектори „заштићени прелазним периодима од неколико година“, као и да се „конкурентност дотичних индустрија може унапредити средствима ЕУ“.
У тексту се на крају закључује: „Иако идеје које промовише Елмар Брок круже годинама, не може се рећи да су усидрене у јавном дискурсу балканских земаља. Тамо ’проевропљани’ још увек зуре у свој циљ а то је пуноправно чланство. А ЕУ, коју отелотворава комесаром за проширење Оливер Вархељи, подржава ту перцепцију и даље тврдећи да су пуноправна чланства реалне понуде које би државе кандидати могле да остваре сопственим трудом и залагањем.“
Приредила: Јасмина Роса
Опрема: Стање ствари
ИЗМЕНА: Промењена је слика аутора чланка (16.1. 2021. у 10:36)
Categories: Преносимо
Daleko vam “lepa” kuca jer za Srbe bi to bila nova zuta kuca.