Борис Јовановић: Прича о наивном човјеку

Наивни човјек вјерује да јагње може побиједити вука. И чини му се да се вук све више претвара у овцу којој смета сопствено руно. И у то име наивно наздравља рођењу јагњета и развучењу вука…

Са литије у Подгорици 9. 2. (Фото: Фејсбук страница Луке Радоњића)

Уопште није спорно постоји ли Бог или не.
Човјек у сваком случају мора да живи као да Бог постоји
Имре Кертес

За почетак дучићевска опомена: наивност је особина лијепих душа…

Тек да би се одагнала сумња о утопистичком карактеру редака који слиједе. Ако се већ бира, а стално се мора бирати-између утопизма и идеализма, изаберимо наивност.

Чак и ако нас лукавци прогласе глупацима.

Или они покварењаци који се у свом гадном користољубљу праве наивни.

Доста нам је лукавих њушки које и арому слободе претварају у задах масног плијена. Такви лукавци су наивност прогласили за глупост, а наивне за неспособни вишак…

Градећи амбијент према сопственом њуху и карактеру, претварали су грађане у стадо које се по потреби премеће у звјерињак. Црни механизам је све оне изван тора или звјерињака претварао у наивне неупотребљиве прекобројце…

Ако неко сматра да је могућност тоталне промјене непоправљива наивност, будимо наивни.

Ниједна промјена није добра ако није потпуна, у овој ојађеној државици у којој није остало ништа што се не мора промијенити.

И најздравија јабука предуго је била у препуној котарици потпуне трулежи…

Устајали ваздух поданичке гњилости је дојадио сваком наивном бићу које очекује правду на шалтерима и помоћ на вратима.

Још увијек наивни човјек очекује и још увијек се наивно нада да ће добити оно што му припада.

Митрополит Амфилохије (Фото: ИН4С)

Да је коначно дошло вријеме поштовања умјесто земана срамоте.

Стрепња и нелагода су била једина осјећања која је наивни човјек осјећао и пред шалтерима и пред вратима.

И у ходницима и у чекаоницама.

И у судницама и у болницама.

И у школицама и у школама.

И у мјесним канцеларијама и у министарствима.

И док је писао молбе или срицао жалбе.

И док је тражио послићак или пензијицу.

И код хирурга и код аутомеханичара.

Свуда гдје је долазио по правду и услугу,  добијао је понижење и простоту.

Зато је наивни човјек зазирао и од полицајца и од судије.

И од портира и од директора.

Прослава изборне победе (Фото: ИН4С)

Знао је да улази тамо гдје су најмањи највећи, а и најгори најбољи.

Зазирао је и од кербера и од господара.

Није осјећао страх од њих. Осјећао је страх од сопственог страха.

Знао је да лопови владају системом, али се наивно надао да у гомилама лопова истрајава још један праведник.

И нада му није била узалудна, била му је спасоносна у наивном животу. Кад би наишао на човјека, у судници или болници, у ходнику или чекаоници, знао је да није узалудник у узалудном животу.

И то знање му је спасило душу…

И та наивна душа даровала му је бесконачну наду, а бесконачна нада је довела до краја оне који су му надање убијали, али га нијесу убили.

Њихово је прошло, наивно је закључио.

Јер, ако није прошло и ако нијесмо довољно наивни да то схватимо, никада и неће проћи.

Наивно је вјеровати, а мора се вјеровати, да ће лоповска глава остати без круне и да скидање круне неће бити једина праведна казна.

Та глава без круне мора се покорити правди без силе.

И када глава без круне постане глава без силе доћи ће вријеме побједе без славља.

Јер, зашто би наивни човјек славио било шта осим породичног славља.

Они који су славили све и свашта од сваког државног славља направили су вашар простоте, карневал срамоте…

Наивни човјек је препознао још нека наивна лица у овима који сада наивно покушавају да оздраве тешког болесника.

И то га наивно држи у нади да нијесмо минули заувијек, да нијесмо скапали заиста.

Јер, наивни човјек вјерује да јагње може побиједити вука.

И чини му се, онако наивном, да се вук све више претвара у овцу којој смета сопствено руно.

И у то име наивно наздравља рођењу јагњета и развучењу вука…



Categories: Да се ја питам

Tags: , ,

1 reply

  1. Диван текст.
    Није ми најјаснији однос између неког степена наивности, која је донекле услов да се остане нормалан, и позива Господа да будемо мудри као змије и безазлени као голубови.

Оставите коментар