Одавно на „Стању ствари“ назван „Златоустим нашег времена“, протојереј Андреј Ткачов личност је 2020. године због храброг исповедања вере праотачке у корона времену

Протојереј Андреј Ткачов (Фото: Соња Ракочевић)
Избор личности 2020. био је лак – у години када су многи, па и свештенослужитељи, деловали као да више верују у вирус него у Бога, протојереј Ткачов је загрмео да је „прослављање Васкрса код куће једнако крају хришћанства“ и да у храм не долазе они „маскирани“ – „иди па са маском седи код своје куће!“:
„Не треба се ничег бојати. Бојиш се – остани код куће. Не бојиш се – иди у храм. Но, ако си већ пошао у храм, онда се не бој. А ако се бојиш, седи дома. Ето, две су варијанте. Ја се бојим – и седим код куће. Ја се не бојим – идем у храм. Тачка. Искључите телевизор – и корона вирус ће проћи, ако ћемо поштено.“

Протојереј Андреј Ткачов (Извор: Снимак екрана)
Интерно на „Стању ствари“ назван „Златоустим нашег времена“, отац Андреј је могао бити избор и претходних година: уделом „чуда и труда“ – или боље речено избором по сличности или сродности – први његов прилог објавили смо још новембра 2014. а самостално га посрбили већ фебруара 2015. године. Како је приметио један сарадник – протојереј Ткачов почне нешто издалека, упиташ се „о чему овај прича“, а како текст одмиче биваш прикован и на крају ти остаје само да кажеш „ау“ и „Амин“! Зато је у једној биографији отац Андреј Ткачов назван, без еуфемизама, најбољим:
„Протојереј Андреј Ткачов већ неколико година важи за најпознатијег и најистакнутијег православног мисионара и проповедника, не само у Русији, него и ван њених граница. Његова несвакидашња жива реч, у проповедима, књигама, текстовима, ТВ и радио емисијама, плени и надахњује људе широм света, разумљиво, савремено и динамично преноси и приближава вечне јеванђелске истине, и на јединствен начин у себи спаја: живу веру и одговорну љубав према Богу, Цркви и људима; свеправославну, васељенску, руско-словенско-свечовечанску ширину и разумевање живота; отвореност и радозналост за све феномене културе, уметности и науке; непосредан и православан одговор на актуелна питања савременог живота; редак труд да се буквално у свему нађе прави смисао, да се у свему пронађе барем трунка Логоса, и да се све сагледава у једино спасавајућој светлости Јеванђеља Христовог; проповедништво као уметност буђења и обликовања људске душе за спасење у Христу; необично умеће да се општепознате и основне истине стално обнављају и оживљују; неуморно и самопрегорно сведочење живог предања Цркве и живог Христа, Јединог истински новог под сунцем.“ (овде)
Дакле, читајте „Златоустог последњих времена“, не само електронски већ и у штампаном облику – на српском је објављено више од десет његових књига.
Не може се изоставити ни податак да отац Андреј истински љуби Србе, а међу њима посебно светог владику Николаја.
О једном од боравака у Београду записао је:
„Широке улице. Лепи људи. Једна река се зове Дунав, друга исто као и омиљени светац – Сава. То је Београд. Овде је топлије него у Москви, а ако си Рус, клима коју стварају људи биће за тебе једна од најтоплијих на планети.“

Протојереј Андреј Ткачов у Београду (Фото: Соња Ракочевић)
Ако је избор личности године био лак, онда је заиста било тешко за крај изабрати цитат прот. Ткачова. Одлука је пала да, у времену опште апостазије и у добу кад је скоро све на продају, поновимо списак оца Андреја о стварима које се не мере новцем и не могу/смеју продати:
„Жена, деца и родитељи се не продају. Чак и ако им неко одреди цену, наведена сума није за разматрање. То је ценкање оним што нема цену и оно је срамотно.
Не продаје се домовина, ако, наравно, овакав појам постоји у мозгу пацијента.
Не продаје се вера.
Не продаје се част.
Савест, чак и ако је погажена уз помоћ шушкавих новчаница, свеједно ће одбити да призна да је продата и мучиће безаконог продавца до смрти и после ње.“
Александар Лазић
ТЕКСТОВИ ПРОТОЈЕРЕЈА АНДРЕЈА ТКАЧОВА НА СТАЊУ СТВАРИ
ПРЕТХОДНИ ИЗБОРИ
- Личност 2014. године: Гаврило Принцип
- Личност 2015. године: Слободан Антонић
- Личност 2016. године: Александра Нинковић Ташић
- Личности 2017. године: Милош Ковић и Ана Томашевић
- Личности 2018. године: Мило Ломпар и Арно Гујон
- Личности 2019. године: Владимир Димитријевић и Горан Комар
Categories: Моба
Оставите коментар