У облаку сумње Чаши иде причесница сува. / Чеда у беди, манастирске двери забрављене: /
Зар им је до мирјана – ко се чува, Бог га чува!
Јеромонах Роман (Матјушин)
О, Боже! Каква је то вера? Свуда звона звоне,
И крстови се злате, но Крст не љубе ниње![1]
И ко источнике беде обилазе иконе:
Јер, душама маловерним нису свете Светиње.
Ни влас не пада са главе![2] Речи заборављене!
У облаку сумње Чаши иде причесница сува.
Чеда у беди, манастирске двери забрављене:
Зар им је до мирјана – ко се чува, Бог га чува!
На стрељање не воде, не витлају револвером:
Ко се у свет заљубио бежи од Христове муке.
Два живота на земљи пожелимо маловерном,
Ми времена имамо – покајнички да склопимо руке.
22-23. март, скит Ветрово
Препевао: Александар Мирковић
[1] Прим. АМ: ниње – сада.
[2] Прим. АМ: Мт. 10:29-30.
Прочитајте још
- Јеромонах Роман (Матјушин): Тамо је моја Србија
- Јеромонах Роман (Матјушин): „Разблажено“ православље није спасоносно
- Јеромонах Роман (Матјушин): Песнички коментар о сусрету папе римског и патријарха руског
Categories: Преносимо
Оставите коментар