Филип Фићовић: Бањалучки „Борац“ већ осрамоћен – неке игре се не играју! 

Поводом одласка рукометаша бањалучког „Борца“ у Пећ на утакмицу против екипе „Беса Фамгаса“

Извор: Независне

Рукометаши клуба „Борац“ из Бања Луке у трећем колу EHF Европа купа играће против екипе тзв. „Беса Фамгаса“ из Пећи, у Пећи. Овим поступком рукометаши Борца и његово руководство забијају нож у леђа Србима са Косова и Метохије, као и званичној политици Републике Српске, БиХ и Србије!

Поред тога што је сраман и издајнички, овакав поступак баца неопериву љагу на, очигледно, некад успешан бањалучки клуб! Да би ови спортисти из Републике Српске играли у Пећи потребна је виза тзв. Косова, те имајући у виду да ће у њиховим пасошима стајати одобрена виза за улазак у ту самопроглашену државу – тај клуб и његови чланови директно признају тзв. Косово. Да ли ће рукометашки, који играју у петак, обићи једину српску породицу која живи у Пећи или можда Пећку патријаршију, коју ће им домаћини презентовати као културно богатство тзв. Косова? Можда ће вам показати место страдања Срба, међу којима је и кафе-бар Панда? Хоћете ли им упалити свеће, од воска? Такве свеће понесите из Бањалуке, јер их тамо нећете наћи. Да ли ће вас одвести на српско гробље да вам покажу како су га „очували“ од терориста који владају на КиМ? Неке игре се једноставно не играју! Не игра се са болом српског народа са Космета. Сваким кораком који направите на Космету, на основу виза тзв. Косова, срушили сте још један споменик, протерали сте још једну српску душу са свете српске земље и то уз осмех док дајете гол. Да ли сте бол српског народа и Републике Српске већ заборавили? Како то да сте заборавили шта значи бити протеран са вековних огњишта или желите да се подсетите на згаришту спаљених и порушених српских гробова, цркава, манастира, огњишта?! Узалуд се надате, тамо вас неће одвести!

Извор: Мондо.ба

Хоћете ли се том приликом сетити и Срђана Перовића, капетана српске полиције из Пећи кога су 06. јула 1998. године отели и зверски мучили, секли му уши, нос, полни орган…? Да ли вам довољно страшно звучи? Хоће ли вас одвести у Лођу да вам испричају о том страшном злочину? Неће, јер ћете злочинце можда сретати по граду. Да ли ћете на утакмици захтевати да вам пуштају песму „Онамо, `намо“, док вас на полувремену подсећа „виза“ где сте дошли? Хоће ли вас одвести у туристички обилазак Ђаковице, да обиђете српске монахиње које већ 20 година нису изашле из порте због оних који вам дадоше печат да можете играти или до Зочишта да видите српску сузу исплакану и изграђену, након што су минирали манастир – опет исти они који вам дадоше визу?

Ово су слова апела да ипак имате бар мало стида што нисте ни тражили да играте на неутралном терену, већ у пасош релативизујете независност тзв. Косова. Поред вређања српских жртава и поред тога што се својим домаћинима већ узвратили позив за добродошлицу, радите и против званичне политике Републике Српске. Ја ћу вам опростити, жив сам! Да ли ће вам опростити мучени Срби и они који сузе пустише за њима?!

Аутор је дипломирани правник из Звечана, учесник кампање против уласка тзв. Косова у UNESCO



Categories: Четири стотине речи

Tags: , , , , , ,

Оставите коментар