Герман Садулајев: Путин одиграо своју историјску улогу, дошло до замора материјала

У посљедње вријеме често се чује да наш предсједник и није толико стар. А ја пишем да суштина није у том. Суштина је што је одавно на власти, каже писац и члан КПРФ

Герман Садулајев (Фото: Фејсбук страница Германа Садулајева)

(Свободная пресса, 4. 12. 2020)

Слободна штампа разговара с писцем Германом Садулајевом послије буре коју је на интернету изазвала његова посљедња порука на Фејсбуку о Путину, коју писац завршава ријечима „Пошаљите ђеда у пензију“.

У својој посљедњој поруци називате Путина „ђедом“. Шта Вас је подстакло да то напишете?

У посљедње вријеме често се чује да наш предсједник и није толико стар. Амерички су пуно старији. А ја пишем да суштина није у том. Шездесет осам му је – то нису неке године, у пуној је снази. Суштина је што је одавно на власти. И долази до замора материјала. Осим тога, кад је човјек дуго на власти, губи додир са стварношћу. А што се његових година тиче, ту нема проблема. Да му Бог дâ здравља.

Загрижене присталице продужења Путиновог мандата као аргумент потежу Ангелу Меркел. У тој демократски признатој Њемачкој Меркелова је на власти безмало колико и Путин.

А зашто бисмо гледали на Запад? Зар нас нису учили да не би требало да гледамо на Запад? Код њих за предсједнике бирају и излапјеле старце. Код њих су једне околности, код нас друге. Код нас је проблем, како је добро рекао Проханов, што Путин „више не даје смислен допринос“. Он је своју историјску улогу одиграо. Она је, могуће, умногом била позитивна. Али се завршила. И, понављам, суштина није у његовим годинама. Да му је ово први или други мандат, његова тренутна доб била би потпуно примјерена. Он је, просто, одрадио свој програм. Испунио је своју мисију. Дошло је до „замора материјала“.

Ангела Меркел и Владимир Путин 2014. године

У окружењу Русије, на територији бившег СССР-а, у току су сукоби који су или већ попримили оружани вид, или су на рубу отвореног рата. Мислите ли да то има везе са замором наше власти?

Вјероватно да има извјесне везе. Политички систем у Русији је стабилишући чинилац на читавом евроазијском простору. На један или други начин, он је оријентир – неки му теже, неки од њега бјеже. У сваком случају, он је средиште свих евроазијских политичких система. А пошто је наш политички систем превазиђен и више нема дамара, долази до појаве трибализације – нама сусједне државе „подјетињују“, не осјећајући више империјални дух поред себе, који би их устројавао, усмјеравао и давао им смисао живота.

У науци се то зове трибализација, тј. враћање националне свијести на архаичну, племенску разину. А уз то неминовно иду територијалне претензије. И онда се почињу међусобно сукобљавати, јер више нема идеје која би их објединила. Нема више животне силе која би им обезбјеђивала спокој. А њу на евроазијском простору може пружити једино Русија. Али она сама се заморила, остарила је. Није чак највећи проблем ни што нам је режим више-мање лош или нечовјечан, већ што је просто стар и слаб. Оно што мене брине је што се руски језик, као простор руског свијета, урушава. Наши бивши „другови“, један по један, одбацују ћирилицу и прелазе сваки на своју верзију латинице. Зашто? Да би из свог животног окружења још више потиснули руски језик. А управо руски језик је био темељ и нит која је обједињавала Евроазију посљедњих деценија.

С историјског и културолошког становишта, зашто „латински“ свијет дјелује привлачније државама вољним да буду сателити Запада?

Умјесто латинског, прије бих рекао да је у питању римокатолички свијет. Он је тренутно у налету, обухватајући земље некадашњег „трећег свијета“ и Латинску Америку. Обједињује их истовјетна идеја и култура римокатолицизма. Шпански језик и римокатолизицам обједињују милионе људи, ако не и читаву милијарду.

Притом су и дамар и животна снага европског свијета у опадању. И ко се сад оријентише према евроатлантским вриједностима, тај размишља архаично, живећи у прошлости. Сад нема никаквог смисла оријентисати се према Западу. Тамо нема ничег. Као примјер ваља узети римокатоличку Латинску Америку. Може се узети и Кина – тренутно јака, моћна држава. Али то није оно што ме највише брине.

Мене брине што Русија губи своју животну привлачност.

Владимир Путин (Фото: Михаил Метцель/Тасс)

У власти нема нових идеја. Прије тридесет година био је то разлаз са социјализмом и изградња капитализма. Ништа нарочито, али хајде, бар каква-таква идеја. Али то је више превазиђено. Они који иду напријед већ су десетине пута дорађивали смисао свог кретања. А код нас… Економски концепт државе нам је просто смијешан.

Не можеш старог пса научити новим триковима. И мислим, нажалост, да док год су нам на власти исти предсједници, министри, депутати – неће бити промјена ни у унутрашњој, ни у спољној политици. А имамо, и то одличних младих људи. Имамо одступницу у младости, прије свега у КПРФ (Комунистичка партија РФ, нап. Стања ствари). Притом нису увијек у питању комунисти. Најбољи примјер и најбољи кандидат Комунистичке партије је Сергеј Шаргунов. Иако није комуниста, најбољи је депутат КПРФ. И прочуо се конкретним дјелима. Многи мисле да је писац и да се бави једино књижевношћу, а он се као депутат бави крајње конкретним питањима: школама, болницама, запуштеним селима, помаже конкретним људима, конкретним породицама. Идеалан депутат. И, по мом мишљењу, идеалан предсједник.

Кључно је разбити лажну причу да „немамо бољих“.

Разговор водио: Дмитриј Зујев

С руског посрбило, скратило и приредило: Стање ствари



Categories: Посрбљено

Tags: , , ,

3 replies

  1. Члан комунистичке партије? Јел треба нешто даље од тога коментарисати? Ко нормалан ће ово уопште да прочита до краја? И да је све до запете тачно.

    7
    6
  2. … исти људи два пута „ослобађају“ од истог непријатеља.

  3. Има пуно људи који мисле да су постали од мајмуна, па да ће спаситељ бити радничка класа, па … (свашта нешто) и опет морамо да се споразумевамо и сарађујемо …

    Путин јесте дуго на власти и са његовим тимовима је учинио је много корисног за државу и народ: спасао је земљу од распада, вратио јој прворазредну улогу на светској сцени, привредно и економски оснажио, поправио животни стандард становништва, …

    Занима ме статус средњег слоја (бројност, приходи) у Русији, присуство и моћ мале и средње привреде и пољопривредних газдинстава, у којој је мери то правна држава (подела законодавне, извршне и судске власти) и сразмерна корупција, прираст становништва (обуздавање беле куге), криминалитет (да ли је цена дроге на улицама порасла или опала), …

    Укратко, колико ће га његово дело надживети?
    Да ли је Русија ушла у стање самоодрживог напредка који не зависи од појединца на челу?

    11

Оставите коментар