Данас: Доћи ће инвестиције ако им довољно платимо

Да ли Србија може да надомести пад прихода од смањења извоза већим приливом инвестиција?

Фото: Pixabay/Nattanan Kanchanaprat

Да ли Србија може да надомести пад прихода од смањења извоза већим приливом инвестиција?

Изгледа да је то план узевши у обзир изјаву председника Србије Александра Вучића да се мањи раст бруто домаћег производа, услед смањења извоза, јер је мања тражња из европских земаља због пандемије, може надоместити великим страним инвестицијама.

„Преговарамо са великим бројем страних инвеститора, највише из Немачке, али и из Јапана и других земаља“, рекао је он најављујући скори почетак градње фабрике аутомобилских гума јапанске компаније Тојо тајерс.

За првих осам месеци прилив страних директних инвестиција у Србији је износио је 1,6 милијарди долара што је двадесетак одсто мање него у истом периоду прошле године, која је иначе била рекордна са 4,3 милијарде долара.

До краја године Вучић предвиђа укупне приливе од две милијарде евра. Према подацима УНЦТАД-а пандемија је жестоко погодила токове инвестиција на глобалном нивоу, па је према подацима за прву половину године њихов износ смањен са чак 49 одсто у односу на претходну годину.

Што се тиче извоза у првих осам месеци он је за шест одсто мани него прошле године. Иако су светски инвестициони токови неповољни, Влада Србије ће изгледа озбиљно кренути у привлачење инвестиција.

Недавним ребалансом буџета за ову годину повећана су издвајања за субвенције инвеститорима за 50 милиона динара на укупно 9,8 милијарди динара, односно око 83 милиона евра. Следеће године, према речима министра финансија Синише Малог биће издвојено чак 14 милијарди динара или скоро 120 милиона евра.

Проф. др Љубодраг Савић (Фото: Вечерње новости)

Иако ствари делују неповољно за инвестирање професор на Економском факултету Љубодраг Савић истиче да је све питање процене и исплативости.

„Ако неком дате довољно подстицаја који ће му омогућити зараду он ће доћи. Сада није проблем недостатка средстава за инвестирање, нити недостаје инвеститора. Проблем је ризик. У кризи неки се зачауре и чекају, а неки су спремнији да ризикују. Међутим, када имате договор са владом неке земље онда је и ризик мањи, јер можете очекивати помоћ ако ствари крену лоше. Србија се показала као кредибилна у испуњавању обавеза према инвеститорима и они зато и долазе“, напомиње Савић додајући да ни то нису неке превелике инвестиције које могу да угрозе компанију, већ оне од неколико десетина милиона евра, са ниским нивоом технологије.

Ни смањена глобална тражња због кризе не погађа мање фабрике толико, посебно ако су им услови такви да су ценовно конкурентни, а у Србији због повластица и јефтине радне снаге јесу, подсећа Савић.

И Иван Николић, директор истраживања на Економском институту сматра да, иако ће због изазовних услова за инвестирање, посебно у Европи, моћи да се одржи висок ниво прилива страних директних инвестиција од пет до седам одсто БДП-а.

„Гледано са платнобилансног аспекта, уколико се пројектује мањи извоз, онда је најбоље решење да се мањи приходи надоместе страним директним инвестицијама. Иако је смањен ниво инвестиција ове године оне и даље покривају дефицит текућег рачуна. С друге стране, СДИ као део бруто фиксних инвестиција доприносе и БДП-у. С тог аспекта свака подршка, а поготово квалитетнијим инвестицијама са вишим нивоом вредности је оправдана и инвестиције треба привлачити“, оцењује Николић.

Иван Николић (Фото: Victoria Logistic)

Последњих година добар део инвестиција је долазило из ауто-индустрије која је на највећем удару у овој кризи.

Опет, и даље се говори о великим инвестицијама из ове области, а недавно је обављено да су при крају преговори о огромној инвестицији од 1,9 милијарди долара са јапанском компанијом Нидец за градњу фабрике електромотора за електричне аутомобиле.

Николић истиче да велики инвеститори имају мало дугорочнији хоризонт сагледавања економије и очекују да ће се тржиште вратити на нормалу.

„Период активације инвестиције је две, три године и они вероватно очекују да ће се у том року ситуација вратити у нормалне токове. Што се тиче наредне године треба имати у виду да још није реализована аквизиција Комерцијалне банке и ако не стигне одобрење ЕЦБ, она би могла бити пренета у наредну годину“, подсећа Николић.

Такође су неке инвестиције планиране за ову годину померене, као што је на пример немачки МТУ који је у јулу померио реализацију за шест месеци.

У првих шест месеци ове године, према подацима Развојне агенције Србије закључено је 19 уговора са страним инвеститорима вредних 1,1 милијарди евра.

М. Обрадовић

Опрема: Стање ствари

(Данас, 16. 11. 2020)



Categories: Преносимо

Tags: , , ,

Оставите коментар