Радослав Медић: Нисмо толико економски успешни као што се тврди

Ми имамо 7.400 долара БДП-а по становнику, док Хрвати имају дупло више – 14.840 долара. Не треба бити велики економски стручњак па закључити где се ко налази

Фото: Пиксабеј

Председник Србије Александар Вучић и његови блиски сарадници често у јавности хвале успехе постигнуте у економији. Процењујући учинке у неким привредним областима, може се рећи да су реформе у појединим сегментима заиста успешно спроведене. Те процене су у усвојим анализама потврђивали и стручњаци Међународног монетарног фонда, а учинили су то и чланови нашег Фискалног савета, са проф. Павлом Петровићем на челу.

Али у иступима челника власти чини се да има и неутемељених тврдњи. Једна од њих се односи на раст бруто домаћег производа. У честим изјавама представници власти тврде да ће Србија имати највећи раст БДП-а у Европи или ће бити међу три најуспешније земље. Шта показују конкретне цифре кад је реч о тој области економије?

Од доласка на власт Српске напредне странке 2012. године до данас ми смо као држава за седам година повећали БДП 17,3 одсто, док су сви остали из региона, осим Хрватске, били бољи од нас у том протеклом периоду. У БиХ је у том времену БДП повећан 20 одсто, у Албанији 23, Северној Македонији и Бугарској 22, Црној Гори 24, док је у Румунији укупан раст БДП-а био више него двоструко већи, чак 38,5 одсто.

По рачуници председника Србије, премијерке и министра финансија, ми ћемо врло брзо стићи и престићи Хрватску по висини БДП-а. По њиховој тврдњи, ми смо у прошлој години заостајали за комшијама само 1,3 милијарде долара, али ћемо их закључно са 2022. годином престићи за 3,5 милијарди.

Шта показују подаци Светске банке?

Према подацима те финансијске институције, у прошлој години БДП Хрватске је износио 60,4 милијарде долара, док је наш био 51,4 милијарде долара. Дакле, разлика је износила девет милијарди или 15 одсто.

Значи, разлике у бројевима се драстично разликују. Шта је тачно?

Ако се ослонимо на податке Светске банке, даља анализа би показала следеће: само да бисмо достигли садашњи ниво комшија, ми бисмо у наредне три године морали да остварујемо просечан раст БДП-а од пет процената. Да бисмо их престигли за поменути износ, раст нашег БДП-а морао би бити читавих 20 одсто. То је калкулација која би нам ишла у корист – да ми толико напредујемо, а да Хрвати стагнирају. Мало је вероватно да нам раст може бити скоро седам процената годишње.

Зашто је та рачуница наших челника спорна?

Нити ми можемо у овим кризним временима због ковида-19 имати толики раст, нити је реално да Хрвати стоје у месту. По прогнозама ММФ-а, ми ћемо 2020. имати пад БДП-а минус 1,5 одсто, а у нередне две се предвиђа раст од 5,5 и шест одсто. Хрвати ће по тим истим прогнозама, ове године имати пад од девет, а наредне две године раст од шест и 4,4 одсто. По тим прорачунима, Србија би у наредне три године повећала БДП за 4,2 милијарде, па бисмо ми имали 56,6 милијарди а комшије 60,8 милијарди долара.

Друго, не може се узимати само један изолован податак и из тога извлачити општи закључак као што се то на нашој политичкој сцени чини. Појединачна поређења нам такође не иду у прилог. Ми имамо 7.400 долара БДП-а по становнику, док Хрвати имају дупло више – 14.840 долара. Србија има око седам милиона становника, а Хрватска око два и по милиона мање. Не треба бити велики економски стручњак, па закључити где се ко налази.

Све ово наводи на закључак да нисмо толико успешни као што то жели да представи актуелна власт.

Радослав Медић,
Оџаци

Опрема: Стање ствари

(Политика, 13. 11. 2020)



Categories: Преносимо

Tags: , ,

1 reply

  1. У наш БДП улазизадуживање, које ће једнога дана хтети и да изађе.
    Велико је питање откуд Хрватској толики БДП? Она тек ништа не производи, а ресурси су у страном власништву и сав профит одлази незнано куда. Приходи од туризма одоше добрим делом на отплату кредита за модернизацију капацитета.

Оставите коментар