Приликом државне посете Београду Бајден се намерно није поклонио нашој застави, прекршивши протокол и изазвавши дипломатски скандал без преседана
Џозеф Бајден пролази поред српске заставе без поклона (Фото: Танјуг)
Ајд’ сад озбиљно, мада је то тешко кад су кандидати Џо и Доналд у питању, јер су стварно обојица креатуре. Али, нећу о њима и о изборима, већ о новом америчком председнику. Ако Американци мисле да су нешто решили, рекао бих да се варају, јер ће антагонизми до граница пуцања и грађанског рата тек сад да се продубе, али то је њихова унутрашња ствар.
Бајден… Заиста не спадам у оне којима је главна замерка на тог типа то што нас је као народ патолошки мрзео и што је био један од јастребова у време рата. Не смета ми ни то што је на страни Албанаца, то је његово право; није ни Трамп баш био толико на нашој страни као што се причало. Оно што никада нећу опростити Бајдену је то што се, пре неколико година, приликом државне посете Београду, намерно није поклонио нашој застави, прекршивши протокол и изазвавши дипломатски скандал без преседана. Рат је једно, а мир друго. У рату се свашта дешава, то су смутна времена и емоције су повишене. Али, учинити једну тако недопустиву и скарадну ствар у сред мира, деценију и по после рата; тако понизити једну нацију која је своја на своме вековима пре него што су уопште постојали Американци и њихови штићеници Албанци и већина других нација на Балкану… тако нешто је заиста неопростиво.
Војислав Тодоровић (Фото: Лична архива)
Застава је симбол и светиња, баш као и химна, и то се не односи само на Србију, већ на сваку боговетну земљу на свету. Шта су све нама Немци направили, па нам није пало на памет да урадимо тако нешто, свакако не од тренутка када је наступио мир и када смо успоставили нормалне дипломатске односе. Застава нема везе ни са једним режимом, она је симбол нашег народног трајања и државног континуитета, на њој су крв и слава наших предака, она је спона између нас, живих и небеске Србије. Она је стуб наше духовне вертикале и симбол свих барјака из Великог рата у коме је српска војска била једина међу савезницима која није дозволила заробљавање ни једне једине пуковске заставе. Оне се све данас чувају у Војном музеју.
Дакле, све могу да опростим, али заставу не могу.
Косово је Србија.
Догодине у Призрену.
Толико од мене, на хајдучки растанак, Митровдан, ове проклете године 2020.
Наслов и опрема: Стање ствари
(Фејсбук страница Војислава Тодоровића)
Categories: Преносимо
То је зато што ми мислимо да они не подносе наше владаре, режим , а у ствари они просто мрзе српски народ. Што пре то схватимо (и прихватимо), пре ћемо моћи да се адекватно понашамо.
Bili su to izbori izmedju brainless-a i braindeath-a.Ovi sto su glasali za Bajdena nadaju se da ce on umreti i zvanicno i da ce ga zameniti Amala. Prvi mrtvac izabran za predsednika, posle Kostunice :))))
Ja mu oprastam jer on ne zna sta radi. Da zna sta je cast i da ima svest kao Covek….mozda bi i mogli da zamerimo….ovako mozemo samo da ga sazaljevamo.
@Nani
Praštaj ti šta hoćeš i kome hoćeš, mi ostali ne praštamo. Pamtimo i jednog dana vratićemo. Jer, ove nakaze odlično znaju šta rade. Mi ne znamo, ali polako, naučićemo.
Пошто имате поднаслов „Вести“, можда би ваљало да се понуди као главни интерфејс и ажурира па ћете привући више посетилаца и чешће ћемо да посећујемо сајт на обострано задовољство и информисаност
@Boke
Racunam ovako….Gospod je rekao: Osveta je moja, Ja cu vratiti. I ne dozvoljavam da mi mrznja udje u srce, jer Srbi imaju srce za razliku od nekih drugih naroda. Oni to znaju i zato nas ne podnose ali to je njihov problem.
„Рат је једно, а мир друго. У рату се свашта дешава, то су смутна времена и емоције су повишене. Али, учинити једну тако недопустиву и скарадну ствар у сред мира…“
За мене је овај текст она врста јаловог србовања, која је просто пресипање из шупљог у празно и служи самопопулизму. „Бајден је је сада у жижи медија, па хајд да се напише нешто о њему, по могућности да звуичи јако зафркано.“ То је та логика јели?
А што нам заставе после сваке прославе годинама остају да висе док их кише и вјетрови не офуцају до непрознaвања? А што је интернетом кружила слика гологузе дронфуље како гази по србској застави и то још било емитовано на телевизији? То није скарадно, то је допустиво и опростиво јели? У времену мира и пред очима нације, да се пљује со својој светињи, како Ви рекосте; некако не видјех бијес праведника поводом тога…
Мало нас је Бог казнио – још нас треба притиснути!