По свему судећи, Стојановићева и пријатељи покушавају да ме присиле да ућутим, да сасвим униште мој живот и моју материјалну егзистенцију
Милош Ковић (Фото: Соња Ракочевић)
Данас: Наставља се суђење историчара због увреда
Главни претрес по тужби историчара Николе Самарџића, Радоша Љушића, Владе Станковића и Дубравке Стојановић, против колеге Милоша Ковића због увреде угледа и части, треба да се одржи данас пред Првим основним судом у Београду.
Група историчара и професора на Филозофском факултету у Београду – Самарџић, Љушић, Станковић и Стојановић, поднели су тужбе за увреду против колеге Ковића, доцента на истом факултету, због низа оптужби које је на њихов рачун изнео путем различитих медија.
Предмет спора су изјаве и наводи Милоша Ковића дате током марта 2019. године путем дневних новина Новости, Политика, недељника Печат и емисије на јутјуб каналу у којима Ковић оптужује групу професора да „врше прогон“ над њим и још неколицином колега са Филозофског факултета, „не дају им да раде и напредују“, и сматрају увредом то што их је Ковић означио као „испоставе НАТО лобистичких структура“ који се баве „ишчитавањем историје писане у Хагу, Бриселу, Берлину и Вашингтону“, како су они навели у тужби.
Претресом који се данас наставља су обједињени процеси по неколико посебних приватних тужби и кривичних поступака које је четворо историчара покренуо против Ковића од априла 2019. године због ових изјава и навода.
Исказ Милоша Ковића на суђењу: Ово је борба за нашу историју
У ранијем поступку било је и покушаја помирења због „очувања угледа универзитета“, али овај покушај није успео.
У тужби коју је поднела Дубравка Стојановић наведено је и да су увреде на њен рачун од Ковића почеле да пристижу након што је у јануару 2019. потписала апел којим пружа подршку протестима против власти у Србији.
У даљем току суђења Ковић је тврдио да су све тужбе против њега политички интониране.
Дубравка Стојановић је уочи рочишта за Данас објаснила да је за њу најважније да у овом поступку суд процени шта је слобода говора а шта су увреде.
„У нашем загушеном јавном простору та граница је изгубљена и мени би било важно да она почне да се утврђује, јер кад је све дозвољено рећи онда ниједна реч нема тежину. Конкретно се ради у оптужбама да смо ми „НАТО историографија“, „хашка историографија“, да клечимо пред новцем и моћним западним силама. То су опасне политичке дисквалификације којима се гуши слобода научних истраживања, то су застрашивања чији је циљ да се изгуби критичка наука. Зато смо на суду да то одбранимо”, истакла је Стојановић.
Ковић се на претходним рочиштима бранио позивањем на слободу говора и поновио да се ради о нападима на њега и покушају прогона од стране колега.
Након тога он је за Новости рекао да је „тужба пуна измишљених израза“ које никада није изговорио – као и да је „оптужен за вербални деликт“.
Свакоме по 450.000 динара
На име повређене части и угледа, историчари су изнели тужбени захтев за одштетом – да Ковић свакоме – Самарџићу, Љушићу, Станковићу и Дубравки Стојановић, исплати по 450.000 динара, као и да уз то Ковић буде кажњен са 1.000.000 динара и плати трошкове судског поступка и трошкове објављивања пресуде.
Александра Поповић
Милош Ковић: Протеривање неподобних са Филозофског факултета
Реакција на текст “Наставља се суђење историчара због увреда” (Данас, 4. новембар)
У кратком чланку под насловом „Историчари против историчара“, објављеном у Данасу 4. 11. 2020, изнесено је много неистина.
Ту је тачно готово само то да су судске тужбе „за повреду угледа и части“ против мене (нисам доцент него ванредни професор) поднели Дубравка Стојановић, Радош Љушић, Никола Самарџић и Влада Станковић.
Није, међутим, истина да они од мене траже по 450.000 динара, затим некаквих 1.000.000 динара, као и плаћање судских трошкова.
Њих четворо траже по 1.000.000 динара, што укупно износи 4.000.000, и исплату трошкова суда.
Разлика, очигледно, није безначајна.
Поднели су чак осам тужби против мене, свако по једну кривичну и једну парничну.
Када се томе дода да су текстови осам тужби готово идентични, да их заступа иста адвокатска канцеларија, онда то заиста почиње да личи на договорен и осмишљен судски прогон, зар не?
По свему судећи, Стојановићева и пријатељи покушавају да ме присиле да ућутим, да сасвим униште мој живот и моју материјалну егзистенцију.
У чланку су ми, такође, приписане речи које никада нисам изговорио.
То, међутим, не изненађује, јер се његов(а) аутор(ка) позива на текст судских тужби Дубравке Стојановић, Радоша Љушића, Николе Самарџића и Владе Станковића, које се заснивају на „мојим“ измишљеним исказима.
Било би добро да Стојановићева и остали, али и ваш(а) новинар(ка), наведу текст или емисију, где сам написао или изговорио да су њих четворо „‘испоставе НАТО лобистичких структура’ који се баве ‘ишчитавањем историје писане у Хагу, Бриселу, Берлину и Вашингтону’“.
Уз то, не приличи ми да пишем и говорим на тако аграматичан начин.
Милош Ковић (Фото: С. Гарић)
Не може неко, па макар то била и Дубравка Стојановић, да буде „испостава“; то могу да буду установе, невладине организације, итд.
Подједнако сукобљена са чињеницама и граматиком јесте и изјава Дубравке Стојановић, цитирана у тексту, према којој сам негде написао или изјавио да су њих четворо „НАТО историографија“, „хашка историографија“.
Како неко, па макар то била и Дубравка Стојановић, може да буде „историографија“?
Објашњење за ове чудне, аграматичне измишљотине врло је једноставно.
Да би постигла да будем осуђен за повреду њене „части и угледа“, Стојановићева ми приписује не само речи које никада нисам изговорио, него и личне увреде.
А тога у мојим текстовима и исказима – нема.
Нигде, дакле, нисам писао о њеној личности, али зато јавно и слободно износим своје мишљење о њеним ставовима и делима.
Она, Самарџић и Љушић, како ми се чини, заступају натовско, хашко тумачење српске историје и данашњице.
Срби су, према таквим интерпетацијама, некако увек у криву, одговорни за скоро све несреће које и њих и суседне народе задесише у последњих стотинак година, бар од 1912, поготово у последње три деценије.
Тиме се, свесно или не, даје морални легитимитет разбијању Југославије, војној агресији на Републику Србију и СРЈ, етничком чишћењу почињеном над Србима Крајине, Косова и Метохије и окупацији дела територије Републике Србије.
На пример, Ноел Малколм 1994. године објави књигу о Босни, у којој се доказује да смо баш ми, већ вековима, „зли момци“.
Следеће године Србе у БиХ бомбардује НАТО. Потом Малколм објави књигу о Косову (1998).
Наредне године НАТО бомбардује СРЈ, окупира КиМ и одатле протера преко 230.000 Срба.
Реч је, дакле, о критици ставова, тумачења српске историје, а не о било каквим личним дисквалификацијама.
Стојановићева, просто, измишља.
Само радим свој посао и испуњавам свој позив историчара.
Критика је суштина нашег заната.
На оспоравању постојећих тумачења историје и политике заснива се напредак наше науке, али и сваког друштва које жели да буде слободно.
Сви су, наравно, власни да критикују рад и ставове историчара.
Залажу ли се то Стојановићева и другови за укидање рубрике „критика“ у стручним часописима, у дневним или недељним листовима?
Ко овде „гуши слободу научних истраживања“ и „застрашује, са циљем да се изгуби критичка наука“ – они или ја?
Стојановићева, Љушић (ко хоће да сазна шта су праве увреде, нека чита његова (не)дела) и другови би, дакле, да се разрачунају са мном, баш онако како су се, пре мене обрачунали са мојим колегама, које су већ успели да избаце са Филозофског факултета.
Због таквог њиховог минулог рада двоје протераних, неподобних колега у овом тренутку воде судске процесе против Факултета.
Брани га, наравно, адвокатска канцеларија која, у име Стојановићеве и пријатеља, тужи мене.
Овде је, међутим, реч о нечему важнијем и већем од протеривања неподобних професора са Филозофског факултета.
Стојановићева, Љушић, Самарџић и Станковић тужећи мене, покушавају да спрече да се о томе јавно говори.
Они хоће да судским претњама заплаше јавност, да забране јавну реч, дијалог, слободу мисли и изражавања.
То су, подсећам, основне слободе, гарантоване нашим уставом и Европском конвенцијом о људским правима.
Изношење мишљења, јавна критика нечијих ставова о политици и историји, лишена било каквих личних увреда, није и не може бити „повреда части и угледа“.
То је, једноставно, позив на расправу и на дијалог.
Слобода мисли и говора, критика и јавна дебата не могу се спречити нити зауставити измишљотинама, судским тужбама и прогонима.
Аутор је ванредни професор Филозофског факултета у Београду
Наслов опрема: Стање ствари
Данас: Милош Ковић није дошао у Суд
Главни претрес по тужбама професора Филозофског факултета Николе Самарџића, Радоша Љушића, Владе Станковића и Дубравке Стојановић против колеге Милоша Ковића, по основу повреде угледа и части, није јуче одржан пред Првим основним судом у Београду.
Рочиште на ком је Ковић требало да буде саслушан од стране адвоката тужбе, одложено је за 2. децембар, јер се тужени није појавио на суду, због болести адвоката који га заступа.
Судија је у овом случају узео у обзир наведени аргумент, али и нагласио да наредног пута исти разлог неће бити оправдање за изостанак, те би у том случају морао да нареди привођење Ковића.
Милош Ковић: Како Н. Самарџић и Д. Стојановић покушавају да забране моје „злочиначко мишљење“
Група историчара и професора Филозофског факултета у Београду – Самарџић, Љушић, Станковић и Стојановић, поднели су тужбе за увреду против колеге Ковића, доцента на истом факултету, због низа оптужби које је на њихов рачун изнео путем различитих медија.
Претресом који се наставља у децембру су обједињени процеси по неколико посебних приватних тужби и кривичних поступака које је четворо историчара покренуо против Ковића, од априла 2019. године.
У тужби коју је поднела Дубравка Стојановић наведено је и да су увреде на њен рачун од Ковића почеле да пристижу након што је у јануару 2019. потписала апел којим пружа подршку протестима против власти у Србији.
Ковић оптужује групу професора да „врше прогон“ над њим и још неколицином колега са Филозофског факултета, „не дају им да раде и напредују“, а означио их је као „испоставе НАТО лобистичких структура“ који се баве „ишчитавањем историје писане у Хагу, Бриселу, Берлину и Вашингтону“.
Милош Ковић: Покушавају да ме ућуткају
Реакција на текст “Ковић није дошао у суд” (Данас, 5. новембар)
Радујем се да је Данас почео да извештава о осам судских процеса (на основу четири кривичне и четири парничне тужбе) којима Дубравка Стојановић, Радош Љушић, Никола Самарџић и Влада Станковић, позивајући се на моје измишљене исказе, покушавају да ме коначно ућуткају.
У овој ствари пажња јавности је кључна. Јер, овде је реч о покушају да се оспори уставом загарантована слобода мисли и говора, о намери да се забрани слободна и јавна расправа о нашој прошлости и садашњости, о покушају да се спречи да јавност сазна за прогоне над професорима и студентима Филозофског факултета у Београду.
У настојању да одговорим на све неистине изнесене у чланку „Историчари против историчара“ (Данас, 4.11.2020), пропустио сам („Протеривање неподобних са Филозофског факултета“, 6.11.2020) да се осврнем на једну, чији је значај накнадно постао видљив. Она је, наиме, поновљена и у чланку „Ковић није дошао у суд“ (5.11.2020).
Ту се, наиме, изнова тврди да у Стојановићкиној тужби пише да су „увреде на њен рачун од Ковића почеле да пристижу након што је у јануару 2019. потписала апел којим пружа подршку протестима против власти у Србији“.
Милош Ковић (Фото: Лична архива/Данас)
Реч је о ординарном политичком подметању, заиста дословно преузетом из тужбе Дубравке Стојановић. Новинар И. Н. је, ипак, можда могао да провери чињенице. За то му је био довољан интернет.
На интернету, додуше није могао да пронађе да се иста тврдња, којом се судским процесима против мене даје политичко значење, налази и у тужбама Радоша Љушића, Николе Самарџића и Владе Станковића.
То је, међутим, могла да му саопшти и Дубравка Стојановић. Али, на интернет сајтовима Данаса, Политике, Пешчаника, Новости, Печата, Недељника, почевши од 2017, свако може да пронађе текстове, у којима је реч о нашим стручним и политичким неслагањима, као и о њиховом прогону над професорима и студентима Филозофског факултета.
О томе, дакле, годинама говорим, и то врло јасно и гласно. Ни Стојановићка и пријатељи ми нису били дужни. Примера ради, у јуну 2017. док су покушавали да нас четворо протерају са Филозофског факултета и док су преко 50 студената спречавали да одбране дипломске, мастер и докторске радове, само зато што су за менторе изабрали нас, неподобне професоре (то и данас чине студентима чији сам ја ментор), Дубравка Стојановић и пријатељи објавили су на Пешчанику и у Политици текст у коме тврде да смо сами криви за своја страдања.
Ту су написали да ја, у претходних пет година, нисам објавио ни једну монографију, иако ми је тада Oxford University Press објавио књигу „Disraeli and the Eastern Question“ (2011) (не сећам се да је ико од њих икада тако нешто постигао) и када је Матица српска књигу „Срби 1903-1914: Историја идеја“, чији сам уредник и један од аутора, наградила као најбоље историографско дело за годину 2015.
О чему је овде, у ствари, реч? У питању је обично прање политичких биографија ових људи. До тога какав је мој став о „властима у Србији“ лако ће доћи свако ко уме да се послужи интернетом или телевизором.
Али, тешко је не насмејати се на вест да сам са „увредама“ почео због опозиционог, јуначког, грађанског става Радоша Љушића или Николе Самарџића. Или ћемо газдовање издавачким кућама на државном буџету и мењање странака сходно материјалним потребама и управљачким амбицијама дојучерашњег напредњака Радоша Љушића називати опозиционим деловањем?
Можда би тако требало да назовемо јавни рад Николе Самарџића, десне руке Владимира Бебе Поповића?
Аутор је ванредни професор Филозофског факултета
Измена: Овом чланку је додат део “Милош Ковић: Покушавају да ме ућуткају” и промењен је редослед прилога (10. 11. 2020. у 1:52).
Прочитајте још
- Милош Ковић: Како Н. Самарџић и Д. Стојановић покушавају да забране моје „злочиначко мишљење“
- Милош Ковић: Ваља нам служити истини, а не окупаторима
- Исказ Милоша Ковића на суђењу: Ово је борба за нашу историју
Categories: Преносимо
Видљива је нервоза код Ковића. Непромишљене изјаве и таргетирање колега коштаће га једне годишње плате. Сви погреше. Па и професори универзитета.
… @Грешка,
зароњена у Данас губи привидно од своје погрешности онолико колико је Ковића њоме истиснуто.
Четири професора су навели у тужби да их је њихов колега Ковић путем разних медија означио као „испоставе НАТО лобистичких структура“ који се баве „ишчитавањем историје писане у Хагу, Бриселу, Берлину и Вашингтону“.
Ако је Милош Ковић своје колеге професоре – неистомишљенике стварно овако увредио, мислим да је врло погрешио. Суду ће вероватно бити приложени докази – чланци из медија.
And last but not least, слобода мисли и говора (из наслова чланка) не подразумева вређање.
То смо видели са карикатурама пророка у Charlie Hebdo.
Istina je da ovi istoričari rade na projektima EU, Saveta Evrope i njihovih NVO. Važniji su im istoričari koji rade za panevropske organizacije od srpskih istoričara.
Ем је једнако ро пута ве. И @Грешка, и стојановић, љушић, самарџић, прпа имају приличну запремину (ве), као и свака таштост (празнина), но са густином никако не стоје, те теже нули… Господин Ковић има густину сирупа Истине, и без обзира на запремину, највисочије стоји у десном квадранту координатног система где је икс оса Слобода, ипсилон јесте Образ, зед је Духовна вертикала…
Поштовани професоре Ковићу, мораш издржати. Без страдања нема васкрсења! Ти си, данас, КАМИКАЗА И САМУРАЈ на Српском академском небу!
Није лако против Нато надничара који су, нажалост, последњих година и деценија, у огромној већини у Србији. Некада су и славног Дучића протјерали далеко и забранили повратак док данс почива у Херцеговачкој-његовој Грачаници!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!
Безобразлук, моралну и духобну беду, чопор наведених историчара, марке ”дие бесте, немачка медицина је најбоља” , показују свугде и на сваком месту, изнова и изнова, до зуба наоружани лицемерјем, лажима и подлошћу. Повреда части, чије части, њихове !? Компрадорски политички активисти, представљени као новинари, који воде своју макијавелистичку ”политичку борбу” кроз медије , су опште место њихових гласила, те не чуди извртање речи, подметање, сирова лаж…Професор Ковић, доцент ? Мисле да га на тај начин понизе и дају на значају овом чопору ништарија ? Јадно.
Видљива је годинама снобовска, а повремено и антисрпска реторика поменутих четворо професора, који на грбачи српске државе зарађују плату и омаловажавају српскуисторију. При томе поједини од њих годинама несметано вређају студенте.