Весна Кнежевић: Како је дошло до бечких „девет минута терора“

Џамија у којој се убијени терориста радикализовао налази се у општини Отакринг  Џамија је позната као центар исламиста с подручја Босне и Санџака

Терористички напад у Бечу (Фото: Archyde)

После исламистичког терористичког напада у Бечу прошлог понедељка увече, аустријска јавност у брзом ритму сазнаје позадину догађаја. Детаљи су шокантни, делом отворени и само доносе нова питања, најчешће циљају на опуштену правну и политичку праксу у односу према потенцијално опасним исламистима. Према подацима Службе за заштиту уставног поретка, таквих је око 300 у Аустрији.

Нови детаљи у односу на убијеног терористу К. Ф. пореклом из Тетова:

Средства за живот

Починилац је био незапослен, живео је од социјалне помоћи од 917 евра месечно и становао у општинском стану у Каграну који град Беч ставља на располагање особама нижег материјалног стања. Социјална помоћ у конкретном случају значи „Mindestsicherung“, минимално осигурање које се исплаћује аустријским држављанима, азилантима и мигрантима.

Основица минималног осигурања је нешто нижа, око 700 евра, али на њега обично долазе додаци за (ионако јефтини) општински стан, децу, ко их има, незапосленог брачног партнера и слично. К. Ф. је очито добијао додатак за стан.

Џамија у којој се радикализовао

Џамија у којој се К. Ф. радикализовао налази се у општини Отакринг, у Улици Хазнер. Џамија је позната као центар исламиста с подручја Босне и Санџака. Тачан термин из медија је „центар исламиста слoвенских језика“, у смислу „југословенских“ језика – српски, хрватски, „босански“, „црногорски“.

Реч је о Мелит Ибрахим џамији (Религија Аврама). Исламска верска заједница у Аустрији је издала саопштење да тај салафистички центар није на њиховом списку исламских богомоља.

К. Ф. је посећивао џамију/дворишну просторију у тој стамбеној јединици од 2016. У њој је тада као имам радио Нежад Балкан, алијас Абу Мухамед, пореклом из Новог Пазара. Године 2017, Абу Мухамед је ухапшен у рацији аустријске полиције против салафистичке сцене.

Одломак из извештаја „Путеви у радикализацију“ из 2017 године, аутори Хофингер/Шмидингер, Институт за социологију права и криминалистике:

„У џамији у Отакрингу је до хапшења почетком 2017. деловао [име зацрњено, мисли се на Неџада Балкана, прим В. К.] исламистички проповедник, који је заступао радикалну такфирску верзију салафизма. Такфир проглашава и све остале муслимане за немуслимане.

У кругу око [име зацрњено, мисли се на Неџада Балкана, прим В. К.] радикализовала се и особа [мисли се на Мевлида Јашаревића, из Новог Пазара/Горње Маоче] која је 2011. године извела напад на америчку амбасаду у Сарајеву, што је он [мисли се опет на Неџада Балкана, прим. В. К.] жестоко негирао.“

На којој висини улице се тамо налази та џамија није ми познато. Сигурно је на линији која води од џамије Џемат Босна, која се налази на почетку исте улице, Хаснерштрасе. На ком углу неозначене стамбене јединице је ситуирана, о томе још није стигао одговор Исламске верске заједнице.

Ако изгледа замршено: Једна улица, Хазнер води у дубину Отакринга. На њеном почетку се налази Џемат Босна као легална џамија, недалеко од ње џамија Мелит Ибрахим, која није илегална, али није ни регуларна. Обе имају босанске везе, само у другачијим миљеима.

У џамији Мелит Ибрахим у Улици Хазнер обављале су се „регрутације“ за слање младих муслимана на Блиски исток у џихад. Друга џамија тог типа је била Алтун Алем, непосредно поред Пратера, на углу са великом Улицом Ласал, општина Леополдштат.

У џамији Алтун Алем, која службено више не постоји, деловао је Мирсад Омеровић, алијас Ебу Тејма, „Србин“, како га по аутоматизму представља аустријска штампа.

Међу аустријским и немачким специјалистима за исламистички тероризам, Ебу Тејма важи за „spiritus receptor“, духовног оца свих радикалних имама и радикализованих младих „слoвенског“ порекла.

У петак су одржане молитве за жртве терористичког напада у Бечу (Фото: Ројтерс)

Кратко објашњење: Кад се у аустријским медијима говори о салафизму са „словенским коренима“ углавном се мисли на читаво подручје бивше Југославије, дакле теоретски и на Косово и Северну Македонију, али не на Албанију.

Кад се мисли на радикализоване Чечене, обично се напише „терориста из Русије“.

Закључак: Овако или онако, случај терористе К. Ф. директно убацује Аустрију у балкански контекст исламистичког тероризма и радикализма. Без више сарадње са партнерима на регионалном нивоу, Беч неће изаћи на крај са политичким исламом.

Словачка веза

У јулу ове године К. Ф. је отишао у Братиславу да купи муницију. Тамо му нису продали робу, јер није имао дозволу за ношење оружја. Из продавнице су хитно информисали словачку полицију, словачка полиција је сместа проследила информацију аустријској Служби за заштиту уставног поретка.

Служба за заштиту уставног поретка није учинила ништа, седела је на тој информацији. Две су могућности зашто:

Прва, зато што је та Служба систематски онеспособљена циљаном активношћу Херберта Кикла, бившег министра полиције у првом кабинету Себастијана Курца, кад су слободари били у коалицији са конзервативцима. То је теорија коју је јуче гласно изговорио министар полиције Нехамер – да је крив Кикл који је од те Службе правио своју приватну агенцију, и на крају је депрофесионализовао.

Друга варијанта – Служба за заштиту уставног поретка је ставила каснијег починиоца К. Ф. под присмотру. За уторак (3. новембар 2020) рано ујутру је била планирана велика рација против аустријске исламистичке сцене, „Операција Рамзес“. Логика говори у прилог томе да у Служби седи високо позиционисана „кртица“ која је исламистичкој вези дојавила шта се спрема, а одатле је гурнут „неспособни“ К. Ф. у ранију акцију.

(Термини о атентатору као ментално и интелектуално „неспособном“ за организоване акције терора, појављивали су се у разним изјавама институција 2. и 3. новембра. прим. В.К.)

Теза о исламистичкој „кртици“ у високим редовима аустријске тајне службе данас се провлачи кроз аустријске медије. Не као оптужба, већ као хорор претпоставка. У том контексту, сигурно не помаже кад Кикл изјављује оно што сви мисле, да „коинциденције не постоје“.

Која аустријска институција је одговорна?

На иницијативу министра полиције Нехамер, питањем одговорности ће се бавити специјална комисија независних експерата.

Само кратко, овде су наведене најважније инстанце, због чије међусобне некомуникације је добрим делом и дошло до „трагедије од девет минута“, онако како се одиграла у центру Беча у понедељак увече.

К. Ф. је пуштен из затвора прошлог децембра, после одслужења две трећине казне (заједно са временом проведеним у истражном затвору). Из затвора је пуштен за време кратке експертске владе, која је деловала између пада Првог кабинета Курца (мај 2019) и почетка Другог кабинета Курца (јануар 2020).

Министар правосуђа под којим је К. Ф. ослобођен „због доброг владања“ био је неполитички представник, Клеменс Јаблонер, бивши председник Управног суда, професор теорије права на Павном факултету у Бечу.

Садашње Министарство правосуђа, под министарком Зелених Алмом Задић, није директно било укључено у превремено пуштање К. Ф. из затвора, али се у континуитету с правом осећа прозваним.

Алма Задић објашњава да се (млади) радикализовани исламисти раније пуштају из затвора, да би се, будући да су само на условној слободи, нашли у обавезним програмима за дерадикализацију. Кад одслуже пуну казну, онда држава више не може да их интегрише у програме за дерадикализацију.

У четвртак је у Бечу одржана комеморација за четири умрле особе (Фото: Getty images)

Теоретски и практично, атентатор К. Ф. је за правосуђе био дерадикализован.

Да је правосуђе било информисано о покушају куповине метака у Братислави овог јула, оно би реаговало и вратило починитеља у затвор.

Али, Служба за заштиту уставног поретка (стоји под Министарством полиције) није проследила информацију из Братиславе правосудним органима.

Институција која је „дерадикализовала“ масовног убицу од прошлог понедељка је ДЕРАД, невладина организација која као платформа за дерадикализацију ради у државно спонзорисаној мрежи више министарстава – образовања, правосуђа и полиције.

Оснивач и водитељ Дерада Муса ел Хасан Дијав данас даје изјаву за медије да ДЕРАД никада није дао потврду да је Албанац из Тетова К. Ф. „дерадикализован“. Он је у Дераду увек вођен као потенцијално опасан.

Иначе, Дијав је учествовао у тематској емисији Око РТС-а у рано лето 2016, када су аустријске власти извршиле рацију у џамији Алтун Алем код Пратера.

Салафистичка сцена се тада пребацила у Отакринг.

Зашто К. Ф. није одузето аустријско држављанство, што би отворило пут за његову депортацију, да буде нечија туђа брига? То је тек запетљано до бесмисла.

К. Ф. је рођен у Аустрији. Таква деца/млади теоретски могу да имају двојно држављанство, али само до 18. године. Тада кад је требало да се опредељује – северномакедонско или аустријско – К. Ф. је изабрао „држављанство“ Даеша, Исламистичке милиције Исламске државе.

То би наравно врло олакшало посао аустријској полицији да му одузме држављанство, и одузели би му га да је каснији атентатор успео у намери да се прикључи џихаду у Сирији. Али није, спречен је у тој намери акцијом турске и аустријске полиције.

К. Ф. је остао терориста у намери, и као такав, двојни држављанин.

Кад су га спречили да се прикључи џихаду, оставили су му држављанство, убацили у програм за дерадикализацију и заборавили на њега.

Где је у том ланцу „пукла“ линија узбуњивања и праћења једног масовног убице који је „преварио систем“ (Нехамер 3. новембар), остаје у рукама специјалне комисије која се формира на државном нивоу.

Бауер: Војска с тим нема ништа!

Једина институција која стоји ван линије одговорности су Министарство одбране и војска. К. Ф. није био регрутован, није служио војни рок.

У Аустрији младићи иду у војску са осамнаест година, махом је тако. Са осамнаест, К. Ф. је био на путу у затвор или седео у затвору. „Тек је требало да прође кроз регрутацију“, каже портпарол Министарства одбране пуковник Михаел Бауер за РТС.

Аустрија: Терориста из Беча Албанац пореклом из Северне Македоније

Терор је у девет минута прошетао бечким центром, однео четири живота, послао двадесет и двоје људи у болницу.

Једино олакшање стиже од војске – да на све пропусте који су се догодили до самог терористичког чина прошлог понедељка, држава није још и сасвим легално ставила оружје у руке Кујтиму Фејзулају.

Весна Кнежевић, дописник РТС-а из Беча

Опрема: Стање ствари

(РТС, 5. 11. 2020)



Categories: Преносимо

Tags: , , ,

Оставите коментар