Драгослав Пакић: Врт добрих мостова

Ради се о обичном гвозденом мосту кога већ званично, као некад Тита, зову СТАРИ мост на Сави. Зато га не дамо. Не дамо светиње!

Драгослав Пакић (Фото: Јутјуб/Снимак екрана)

На Сави ћуприја није Андрићев мост који спаја људе. Напротив, он их дели на најразличитије начине. Не на лево и деснообалске савске активисте, што би било сасвим нормално, него се разделба дешава управо по његовој уздужној оси – на низводно и узводно савске присташе и противнике моста као таквог. Мост не служи, као сви остали нормални мостови, да се преко њега пређе са једне на другу страну реке. Он, заправо, представља разделну црту да се утврди ко ће кога да пређе. И како једни друге да пусте низ мутну савску воду, као што то једном рече социолог Ј. Бакић.

Ову гвоздену скаламерију немачко-чешког порекла Немци су наместили уместо, њиховим априлским бомбардовањем Београда срушеног моста краља Александра Првог, да би им послужио за повлачење својих поражених трупа. Мост се у том задатку показао као мост од изванредне културноисторијске вредности због чега би га требало чувати и неговати са посебном пажњом, као зеницу ока свога, да не кажемо као братство-јединство наших европских народа и домаћих народности, све док нам Немци не дозволе да га и ми, сада у напредовању наших проевропских трупа, као некад Немци, организовано пређемо на неповратном путу у Европу.

Једни мисле да би најбоље било да се мост пребаци на неко друго безначајно место па коме се свиђа нека по њему шета до миле воље, а да се, уместо њега, направи нови, лепши, шири, већи и прави мост. Било би пожељно са немачким парама. Толико смо заслужили. Ако Немци не могу да нам врате краља Александра, бар нека нам направе његов срушени мост, а ми обећавамо да га нећемо користити за мигрантске походе на Европу бар док су Косово и Метохија у нашим срцима.

Они са друге стране моста противе се свакој могућој интервенцији на мосту који убрајају у историјске драгуље херојског Београда. По њима, Европа може ући у Србију само преко мостова које је сама саградила.

Мост „Миладин Зарић“ у Београду

-Уосталом, настављају мостобранитељи, чим дођемо на власт рушимо Београд на води и враћамо Сава малу како би мост још више добио на важности.

-Истовремено размишљамо, кажу, да се фонтана на Славији потпуно угаси и да се врати трамвајска линија Калемегдан–Славија, по могућству са коњском вучом.

-Ангажовали смо се за прикупљање прилога за помоћ Горану Марковићу у писању сценарија за његово ново филмско ремек дело – „Рушење споменика Стефану Немањи“.

-Гондола не долази у обзир. То смо већ апсолвирали. Једино решење, кад је гондола у питању, може бити да она не иде, као мост, преко Саве, него да се гондоле увезу директно из Венеције заједно са гондолијерима који би, за наше прилике, морали научити да певају српске народне песме уз двојнице.

Све у свему, овде се не ради о На Дрини ћуприји, ни о Мосту на реци Квај, као ни о мосту на Неретви са или без рањеника за спашавање. Ради се о обичном гвозденом мосту кога већ званично, као некад Тита, зову СТАРИ мост на Сави. Зато га не дамо. Не дамо светиње!

Штета је само што више нема Тита, Јула Бринера, нема ни ЈУЛ-а, Ричарда Бартона, Бате Живојиновића и присебног Вељка Булајића да, уз помоћ Горана Марковића, у знак захвалности Немцима на пожртвованој мостоградњи, направи још једно филмско остварење које бе на Фестивалу у Берлину завредело неколико златних лавова да бар попунимо већ осиромашени зоо врт који би се звао Врт добрих мостова. Није обавезно да, као онај на Ади, не воде никуда.

Најбитније је да нови мост буде толико упадљива мета да га НАТО авиони, у случају потребе, никако не би могли промашити.



Categories: Сатиристика

Tags: , ,

4 replies

  1. Господину Пакићу се у ову његову мање-више успелу сатиру провукла и тешка глупост (цитирам) : “…Ову гвоздену скаламерију немачко-чешког порекла Немци су наместили уместо, њиховим априлским бомбардовањем Београда срушеног моста краља Александра Првог, да би им послужио за повлачење својих поражених трупа….“. Зашто то кажем?, Па, ево му на ползу (нема му повода за увеселеније) и поуку:
    1. Мост Краља Александра није био срушен немачким бомбардовањем. Минирала га је i срушила војска Краљевине Југославије, 12. априла 1941г године у жељи са спречи немачко напредовање на југ, а о тупавости такве „стратегије“ не вреди ни трошити речи. За илустацију те тупавости и тоталног одсуства координације око минирања моста врло добро сведочи и трагичан догађај, јер је у тренутку рушења, мост пао на пароброд “Танаско Рајић“, који је тада баш пролазио испод њега, при чему је погинуло 95 људи.
    2. Немачки окупатор није тај мост “наместио уместо…. срушеног моста…“ него је тај мост подигао 1942. године независно од рушевина минираног моста , и то далеко пре него што је наступило време за „повлачење својих поражених трупа….“, чија главнина се, уосталом, никада није ни повлачила преко Београда.

  2. @нема шта…
    Није лепо проглашшавати нешто за „тупаво“ поготову ако нисте у праву.
    Мост Краља Александра јесте минирала војска Краљевине Југославије у жељи да заустави напредовање Немаца али се није он срушио на пароброд Танаско Рајић него стари железнички мост који је такође био миниран. То је била велика трагедија коју не треба злоупотребљавати.

  3. @ Милан: Податак да се приликом минирања Моста Краља Александра, тај мост срушио на брод “Танаско Рајић“ се налази на: https://sr.wikipedia.org/wiki/Most_kralja_Aleksandra . Ако имате податке који говоре супротно, увек је могуће да захтевате исправку тог, наведеног, податка.
    Што се „злоупотребе“ тиче, навођење чињеница није злоупотреба – ако рушење градског и трамвајског Моста Краља Александра није била тупавост, онда не знам шта је тупавост – јер Београд уопште није ни био војно брањен, рушењем тог моста није нанета никаква штета Немцима (друга ствар је рушење железничког моста), нити им је напредовање успорено. С друге стране – једина, и то велика штета је нанета становништву Београда, јер тај мост би им и после престанка немачке окупације био од велике користи. Ако сматрате да је минирање и рушење тог моста био мудар потез, било би занимљиво видети Ваше образложење.
    Иначе, постоји податак: http://www.srpskilegat.rs/pocela-je-okupacija-beograda-u-drugom-svetskom-ratu-2/ да је тог истог дана када је срушен мост Краља Александра (12.04.1941 г.) прва немачка (извиђачка) јединица без икаквог отпора ушла у Београд – и то из правца Панчева, а упркос чињеници да је панчевачки мост – Мост Краља Петра II, дан пре тога (11.04.1941) срушила Војска Краљевине Југославије (https://en.wikipedia.org/wiki/Pan%C4%8Devo_Bridge ).

  4. @нема шта…
    https://www.novosti.rs/vesti/beograd.74.html:453464-Beogradske-price-Stari-zeleznicki-most-dva-puta-pao-na-vojnike
    Један од сајтова где је тај податак, ако је тачан…

Оставите коментар