Кардиолог Александар Нешковић: Страхује се да су многи умрли јер нису добили потребну негу

Смртност од инфаркта је неупоредиво већа од смртности од ковида и наша дужност је да овим болесницима обезбедимо шансу за живот, наглашава проф. Нешковић

Доктор Александар Нешковић (Фото: Данас)

Према незваничним подацима, број болесника са инфарктом миокарда који су лечени у нековид установама у Београду смањен је бар за 40 одсто, док је број оних који су лечени у ковид установама био занемарљив.

Верујем да ситуације у унутрашњости може бити само гора, каже у разговору за Данас доктор Александар Нешковић, редовни професор и руководилац катедре за кардиологију Медицинског факултета у Београду.

Подаци које професор Нешковић износи у складу су са истраживањима која долазе из света, а која показују да је број пацијената са кардиоваскуларним тегобама који се обраћао хитним службама значајно смањен у време пандемије због чега постоји страх да су многи изгубили живот јер нису добили потребну негу.

Тако је према подацима Европског кардиолошког друштва проценат болесника са инфарктом који су се обратили хитним службама у 141 држави опао за 50 одсто током средине априла.

Професор Нешковић наводи неколико разлога који могу да објасне ово смањење међу којима је и страх самих пацијента од заражавања короном приликом доласка у здравствену установу.

Поред тога, кардиолошки болесници су често старије особе, међу којима има доста оних који се суочавају са депресијом и апатијом „што је додатно било потенцирано ситуацијом везаном за епидемију, изолацијом, редукованим контактима са најближима, несналажењем, али и недостатком правих информација где и на који начин могу бити прегледани и збринути.“

Упитан да ли се догађало да се пацијенти са хитним стањима нема ко да прегледа и да су враћани кући, он одговара да он не зна за такве случајеве.

„Мислим да је то, упркос присутног изузетног оптерећења здравственог система, сценарио који је био мало вероватан. Ми ипак, до сада, у Београду нисмо имали ситуацију тзв. „италијанског сценарија“, када због огромног броја тешких случајева ковида који захтевају хоспитализацију више нема места у болницама или незбринути болесници умиру по ходницима болница“, истиче Нешковић.

Колико је пандемија погодила кардиоваскуларне болеснике, односно колико срчаних пацијента има у Србији, може се наслутити ако се само погледају подаци Републичког завода за статистику по којима је у 2018. години више од 50.000 особа премило од болести крвотока, што је више од половине свих умрлих.

Статистика за 2020. годину биће доступна тек за годину до две дана, када ће се видети у коликој мери је пандемија повећавала ове иначе алармантне цифре.

Подаци из света недвосмислено указују да је повећана смртност међу кардиоваскуларним пацијентима и то делом због претходно поменутог нејављања лекару при хитним стањима делом због ограничених редовних контрола.

Професор Нешковић наводи да су у периоду када је здравствени систем преоптерећен ковид болесницима, могућности за прегледе и редовне контроле за болеснике са хроничним срчаним обољењима и стањима, као што су хипертензија и срчана слабост у државним установама биле веома сужене.

„То је сигурно допринело чешћим погоршањима, а на жалост, и смртним исходима који су вероватно могли бити спречени“, наводи Нешковић.

Упитан о листама чекања за кардиолошке операције, те да ли су ове листе продужене у време епидемије, и колико су угрожени пацијенти због дужине чекања, саговорник Данаса каже да листе чекања „постоје и у многим развијеним земљама и то није специфичност нашег здравственог Система“, истичући да колико он зна „тренутно је дужина чекања на већину кардиоваскуларних интервенција у нашој земљи у оквиру европских стандарда“.

„Важно је истаћи да на листама чекања нема хитних кардиолошких болесника, јер се они збрињавају у најкраћем временском периоду. Наравно, без обзира што су болесници у моменту пријаве на листу чекања, по правилу, у стабилном стању, оно се током времена чекања може драматично погоршати. Тај ризик је, иако мали, увек присутан и унапред укалкулисан и због тога се настоји да листе буду што краће“, каже Нешковић.

Поред нековид кардиоваскуларних болесника чије је здравствено стање трпело због недоступности доктора, срчани болесници заражени короном такође су били једна од најугроженијих, ако не и најугроженија група, међу ковид пацијентима.

Саговорник Данаса потврђује да су „кардиоваскуларни болесници заиста под повишеним ризиком да добију тешке облике ковид инфекције, са компликованим и продуженим током, и на жалост, са могућим смртним исходом“, објашњавајући да томе углавном доприноси старије животно доба ових пацијента. Доктор Нешковић објашњава:

„С друге стране, познато је да су тешке форме ковид инфекције врло често удружене са озледама срчаног мишића и поремећајима срчаног ритма, чему може да допринесе и потенцијална токсичност коришћених антивирусних лекова. Вирус се при уласку у тело везује за специфичне рецепторе, који се не налазе само у плућима, већ и у срцу и крвним судовима. То омогућује директно оштећење срца инвазијом вируса у ћелије срчаног мишића и доводи до поремећаја важних регулаторних процеса у циркулацији који се делом одвијају преко тих истих рецептора. Јасно је да се, ако већ претходно постоји кардиоваскуларна болест, може очекивати да ће инфекција овим вирусом бити удружена са додатним оптерећењем и оштећењем срца и крвних судова и самим тим бити потенцијално опаснија“

На крају, све више се говори о томе да корона може иза себе оставити дуготрајније последице. Професор Нешковић објашњава да је до сада примећено да вирус може да изазива запаљење срчаног мишића, тзв. миокардитис, затим инфаркт као и стварање крвних угрушака. На срећу, чешће су блаже форме миокардитиса, које се могу открити прегледима магнетном резонанцом и у особа које нису имале никакве срчане симптоме током ковид инфекције. Још увек је нејасан клинички значај ових врло честих, блажих форми оштећења срца насталих током акутне фазе ковид инфекције и за сада није познато да ли за собом остављају трајне последице, наводи Нешковић.

По његовим речима много опасније су ситуације у којима имуни систем претерано јако реагује на појаву вируса.

Кобна „цитокинска олуја“

„Одговор имунолошког система организма, који има задатак да се избори са инфекцијом, у неким случајевима је прејак, праћен је ослобађањем великих количина тзв. цитокина, који могу да доведу до тешких оштећења у организму. Такође, поремећен имунолошки одговор може да доведе до пуцања атеросклеротских наслага у зидовима крвних судова, што доводи до настанка ангине пекторис или инфаркта миокарда. И на крају, примећено је да у тежим формама инфекције корона вирусом постоји повећана склоност организма ка стварању крвних угрушака у крвним судовима, што је посебно опасно уколико се испољи на крвним судовима мозга и доведе до можданог удара“.

Заблуде о вирусу

„Велика је и трагична заблуда да опасност од инфекције корона вирусом прети само старијима. На жалост, током ове епидемије, не тако ретко били смо сведоци умирања младих, претходно потпуно здравих особа. Ток тежих облика ковида је у великој мери непредвидив и један део ових болесника је сигурно настрадао због кардиоваскуларних компликација изазваних директним или индиректним дејством вируса“, наглашава Александар Нешковић.

Како збринути пацијенте са инфарктом?

Професор Александар Нешковић посебно наглашава да је за хитна кардиолошка обољења, као што је и акутни инфаркт миокарда, најважније да се преко службе хитне помоћи болесник што пре допреми у установу у којој ће бити збринут, јер то и повећава шансе да пацијент преживи и смањује се могућност да дође до озбиљних оштећења срца са дуготрајним, тешким последицама. Ипак, збринути пацијента који има инфаркт у време епидемије је „комплексно“.

„Са једне стране су присутне опасности које прете особљу и болесницима везане за потенцијалну заразу, а са друге стране је неопходност организовања хитног лечења у неповољним околностима. Ми можемо и морамо да обезбедимо да се најтежи срчани болесници, они са акутним инфарктом миокарда, лече на најбољи могући начин, на основу европских препорука и без обзира на присуство епидемије корона вируса. У Београду и у неким другим градовима имамо организоване мреже служби и установа за збрињавање болесника са акутним инфарктом миокарда. На овај начин је обезбеђено оптимално лечење у катетеризационим салама за све њих, без обзира на то да ли постоји и сумња да су истовремено оболели од ковида или не. Болесник са акутним инфарктом не сме да се шета од болнице до болнице и неопходно је да, у блиском контакту са службом хитне помоћи, буде превезен по претходно направљеном распореду у најближу дежурну установу, где је могуће да му се одмах уради интервенција, наводи професор Нешковић, објашњавајући да је препорука да се прво ради интервенција уз адекватну заштиту лекара и техничара, па тек након тога, уколико је потребно,“ тестирамо болесника на вирус и на основу резултата теста га даље лечимо у ковид или нековид зони.“

„Смртност од инфаркта је неупоредиво већа од смртности од ковида и наша дужност је да овим болесницима обезбедимо шансу за живот. Ми смо се у том смислу адекватно организовали и доставили предлог Министарству здравља“, наглашава Нешковић.

Опрема: Стање ствари

(Данас, 24. 10. 2020)



Categories: Вести над вестима

Tags: , , , , ,

1 reply

  1. Шта сте се ухватили Данаса и Времена, читате ли ви шта каже одлазећи министар културни?

Оставите коментар