Макроекономија: Збирни број пензионера и незапослених лица за 1% већи од броја запослених

Већи број запослених лица од броја пензионера и незапослених имале су 34 општине у Србији међу којима је било 12 у Београду и 22 ван њега

Фото: Н1/Shutterstock

У приложеним табелама су подаци о броју становника и запослених из 2019. Број пензионера је из јуна 2020, а број незапослених је из септембра 2020. Међутим, бројеви су пензионера и незапослених лица релативно стабилни па би интересантније било упоредити промене односа између година и у дужем временском периоду.

Збирни број пензионера и незапослених лица био је за 1% већи од броја запослених, укључујући регистроване пољопривреднике, али не и пољопривреднике који се нису регистровали. Војводина има већи број лица која су запослена од овог збирног броја, а најповољнији однос има регион Београда.

Посматрано по областима, где су Нови Сад и Ниш одвојени од општина са којима чине област, најповољнији однос има град Нови Сад (56,3 на 100 запослена) испред Београда (63), Сремске (79), Севернобачке (87,4) и Колубарске (98,1) области.

Све остале области у Србији имају већи збирни број пензионера и незапослених у односу на број запослених лица.

Најнеповољнији однос имају Зајечарска, Нишавска (без Ниша), Пиротска и Топличка област. Ово су иначе области са најнеповољнијим демографским показатељима.

Већи број запослених лица од броја пензионера и незапослених имале су 34 општине у Србији међу којима је било 12 у Београду и 22 ван њега (не рачунајући Нови Сад и Ниш).

Савски Венац је имао 6,65 пута већи број запослених, Стари град 4 пута, а Врачар, Нови Београд и Пећинци имали су два и више пута већи однос у корист запослених. Повољан однос, ван Београда, имали су и Стара Пазова, Црна Трава Чајетина, Бачки Петровац, Инђија и Суботица.

Насупрот њима, у Србији је 17 општина имало 2 и више пута већи број пензионера и незапослених у односу на запослена лица. Заједничко свим овим општинама је било да су по броју становника мале где је Сјеница имала највише становника – 31.846. Гаџин Хан, Босилевград, Рековац, Нова Црња и Ражањ су имали мање од 10 хиљада становника.

Табеле: Макроекономија

Опрема: Стање ствари

(Макроекономија, 20. 10. 2020)



Categories: Преносимо

Tags: , , ,

1 reply

  1. Ne pominje se veoma važna stavka: povećanje produktivnosti.
    Sećam se vremena kada se poljoprivredom bavilo preko 80% stanovništva a sada je u zemljama sa jakom poljoprivredom taj procenat manji od deset. Danas jedan zaposleni proizvodi mnogo, mnogo, više nego čitava brigada sredinom prošlog veka.
    Sav taj višak odlazi (najčešće novopečenim) kapitalistima.
    Ukoliko bi se država pozabavila svojim poslom i malo bolje rasporedila taj višak, bilo bi dovoljno i za zaposlene, i za nezaposlen, i za penzionere – pa bi čak broj penzionera mogao i da se poveća – odnosno da se ublaže uslovi za odlazak u penziju.

Оставите коментар