Момчило Вуксановић: „Потпис дајем, успеху се не надам!”

Српски народ има довољно снаге да издржи још један период црногорчења, али не узурпирања својих легитимних права и потреба, који проистичу из демократских начела

Илустрација: Срђан Печеничић

Тешко је предвидети и представити дешавања у Црној Гори. Из тог разлога уочи парламентарних избора, у прошлом броју „Српских новина”, изостављен је коментар за рубрику „Уместо уводника”.

Као и већина Срба у Црној Гори, био сам непријатно изненађен саставом коалиционих листа, за које по правилу доминантно гласа српски народ. Коментар је изостављен да не би, макар и случајно, био протумачен као смишљено противљење грађанским листама које предводе двестапостотни и стопостотни Црногорци и Срби-Црногорци који су прихватили све оно што је одлазећа, актуелна власт установила и афирмисала на недемократски начин, противно вољи већинског дела грађана Црне Горе и нарочито српског народа.

На сам дан избора сетио сам се речи књижевника Михаила Лалића, који је анкету за очување капеле Светог Петра Цетињског на Ловћену коментарисао: „Потпис дајем, успеху се не надам!” Након саопштавања званичних изборних резултата, рекло би се да сам у свом промишљању драстично погрешио, али – видећемо. Заиста је направљен озбиљан искорак у ослобађању заробљених институција у Црној Гори. Али, где је ту српски народ? Носиоци листа и победнички удружене коалиционе листе одмах су споразумно потврдили све оно што деценијама иритира и вређа српски народ. Без неког посебног разлога потврдили су силеџијство и непринципијелност одлука о признању лажне државе Косово, чланству у НАТО-у, увођењу санкција вишевековном доброчинитељу – Русији, као и одлуку о насилном установљењу државних симбола. За такав потез лидерима споразумне победничке коалиције требало је само неколико дана, рачунајући да могу несметано да продуже вршење власти на исти начин, само да што пре заузму упражњене позиције. Тек након споразума новопромовисаних лидера дошло је до негодовања политичких првака, који су присвајали за себе победнички резултат, а да ли је за то већ касно – показаће будућа дешавања.

Алекса Бечић, Здравко Кривокапић и Дритан Абазовић (Фото: Лука Зековић)

Заиста, велики допринос у постизању победничког резултата на претходним изборима има Демократски фронт, који се свих протеклих година, у оквиру својих могућности и капацитета, супротстављао власти Мила Ђукановића. Јуначки су издржали све притиске и претње, а успех такве борбе наговестио је њихов повратак на раније позиције заштитника дискриминисаног српског народа у Црној Гори. Заслуге за успех победничке коалиције не могу се оспорити ни носиоцу листе За будућност Црне Горе професору Здравку Кривокапићу, који је био и остао персонификација учесника литија широм Црне Горе, који су показали невиђену одлучност да се изврши промена спорног Закона о слободи вероисповести и заштите сакрални објекти који припадају Српској православној цркви, али и да се реши питање положаја српског народа у Црној Гори. Ипак, можда највећи допринос променама које би требало да уследе у Црној Гори дали су актуелна власт и сам председник државе, својим инсистирањем да Закон о слободи вероисповести остане на снази и заживи.

Све промене врте се око српског народа, иако он у Црној Гори још није признат. Озбиљно је питање да ли ће се, и када, у Црној Гори уважити његово постојање, или је само за њега предвиђен искључиво грађански статус. Без обзира на заступљеност српског народа у укупном броју становника, која ће на следећем попису, већ наредне године, бити, надамо се, исказана без притисака и уцена, за представнике Срба у Црној Гори још није ослобођен простор, што очигледно сведоче и договори победничке коалиције.

Момчило Вуксановић (Фото: ИН4С)

Испуњавањем услова за формирање Српског националног савета, српски народ је добио могућност да, иако није прихватио мањински статус, штити свој национални, културни, језички и верски идентитет, све до оног момента док актуелна власт није уочила ефекте његових активности и у потпуности блокирала финансирање српских пројеката. Да то успе, у неколико наврата спроводила је промену законске регулативе на штету српског народа, уз подршку странака које су се, као и данас, представљале као заштитнице српског народа, али без уочљивих резултата.

Очигледно је да су победничке коалиције, изигравајући проевропску демократичност, одричући се, наводно, реваншизма и позивајући мањинске народе да с њима деле власт, с великим амбицијама кренуле у формирање нове власти у Црној Гори, али и овог пута без Срба.

Да ли је на сцени још једна превара српског народа? Видећемо.

Али и поред свега, сигурно је да, након очигледног продуховљења и ослобађања од страха, српски народ има довољно снаге да издржи још један период црногорчења, али не узурпирања својих легитимних права и потреба, који проистичу из демократских начела.

Председник Српског националног савета Црне Горе и његових институција

Опрема: Стање ствари

(Политика, 17. 10. 2020)



Categories: Преносимо

Tags: , , ,

Оставите коментар