Александар Живковић: Докле ће ово зна ли ико?

У сиромашној телевизијској јесени документарна серија о Доситеју Обрадовићу представља изузетак. Да ли то значи да још има наде за образовање путем телевизије?

Петар Божовић у монодрами Рече ми један чоек (Фото: РТС)

1.

Око поноћи репризирају снимак Атељевог Краља Ибија. Prime-time термини су резервисани за његове копије. Има много сладострасти у том уживљавању у власт које нам нештедимице омогућавају електронски медији. Напослетку, уместо да у кафани „бистримо политику“, на телевизији и твитеру она „мути“ нас. Merdre!

2.

Петар Божовић је ове недеље приказао једну од могућих верзија монодраме по Матијиним црногорским поемама Рече ми један чоек (РТС 2). Утисак је да је драматизација само делимично успела. Глумац, овом приликом и редитељ, као да је био сувише омеђен временом предвиђеним за монодраму.

Подразумевати да већина гледалишта, мимо Колашина, зна Матијине каламбуре, чини се да је сувише оптимистично. Истина, легендарни глумац је говорећи њихов колаж – показао зашто је легендаран. Он још одржава питање о овоме, а ово нас не пушта. Збиља: Докле ће ово зна ли ико? У сваком случају, следећег понедељка ћераћемо се још.

3.

Прве три епизоде документарног серијала уреднице, редитељке и сценаристкиње Валентине Делић, Доситеј – путник просвећености (РТС 2 и 1) унеле су право освежење у ову идејама и реализацијом сиромашну јесењу телевизијску „шему“. Енергична нараторка, др Јасмина Ахметагић, обилазак свих места везаних за Доситијева странствовања и учења (његова школа у Плавну код Книна била је само једно од тих дивно приказаних места), врсни саговорници, пречишћен текст, без фразеологије, одлична фотографија, само су неке од предности ове серије.

Уредница Делић је на идеју о изради серије дошла када је, како каже у новинама, видела да се телевизија мало бавила Доситејем Обрадовићем. Сада када се његов Живот и прикљученија све мање чита, чини се да ова серија постаје једна врста незаобилазне ТВ лектире. Ако још има наде за просвећивање телевизијом.

4.

Прави мушкарци успављују жене, па се искрадају на плеј-оф NBA лиге.

Права деца се сама успављују уз смарт-телефоне.

5.

Азерска редарствено-башибозук „акција“ у Нагорно Карабаху, привлачи малу пажњу светских медија. Домаћи медији су још стидљивији у праћењу азербејџанско-јерменског рата. Као да ни свемогућа пандемија није потврдила пословицу: што видиш у селу, надај се у кући.

Због тога треба забележити, истина краткотрајно, али храбро, извештавање Владимира Банића из Нагорно Карабаха за РТС.

6.

Радио-Лагуна је угашена. Још један пораз „ауторског радија“ објашњен је логиком тржишта. У време бујања подкастова и јутјуб канала који озбиљно конкуришу етаблираним медијима, очигледно је чудна та „логика тржишта“.

Радио Лагуна

Merdre!



Categories: РТВ маргина

Tags: , , , , , , , ,

1 reply

  1. Лабуђе пјесме пој

    Призиваш пјесму
    А мук долази
    Бунцаш у несну
    Да живот пролази

    Суза је киша
    А среће кап
    Постајеш тиша
    Док грлим ти сап

    Искрено тежак и тром
    Лабуђе пјесме је пој
    На дар ти гром
    И сав мој зној

    Момчило

    18
    1

Оставите коментар