Данас: Вучићев минут ћутања за албанске жртве – срамота или помак?

Верујем да је предлагач минута ћутње имао добру намеру, али је више штете него доброг у тој акцији, истиче Наташа Кандић

Александар Вучић на Националном конвенту о ЕУ (Извор: Снимак екрана/Танјуг)

Председник Србије Александар Вучић је на недавном састанку са представницима Националног конвента о Европској унији одао почаст минутом ћутања за 744 косовска Албанца чија су тела пронађена у масовној гробници у Батајници.

Како за Данас указују наши извори који су присуствовали том састанку у Палати Србија, Вучић је то учинио на предлог једног од учесника, међутим у свом говору је нагласио да почаст треба да се одржи за све жртве ратова, а не само за албанске. Од тог истог учесника Вучић је добио позив да положи цвеће у Батајници, али је председник Србије навео да све масовне гробнице и све жртве сукоба треба да буду обележене.

Како сазнајемо, Вучићу је на том састанку постављено и питање да ли би представио пресуду Хашког трибунала у предмету „Шаиновић и други“, по којој је осуђен цео државни, полицијски и војни врх за злочине над косовским Албанцима, укључујући протеривања, депортације и убиства, на шта је председник Србије одговорио да њега не занима представљање пресуда Трибунала, али да га занима да говори о жртвама Албанцима.

Соња Лихт, десно, на Националном конвенту о ЕУ (Извор: Снимак екрана/Танјуг)

Такође, од Вучића је тражено да се пронађу убице и наредбодавци убиства Фехмија Аганија, једног од најзначајнијих лидера косовских Албанаца који је убијен 1999. године. Према нашим сазнањима, Вучић није одговорио на ово питање. Иначе, по изјавама сведока, Аганија су извели српски полицајци из аутобуса, а дан након тога је пронађено његово тело.

Наташа Кандић, оснивачица Фонда за хуманитарно право, каже за Данас да је „срамотно одавање поште жртвама на затвореном састанку“.

„Верујем да је предлагач минута ћутње имао добру намеру, али је више штете него доброг у тој акцији. Александар Вучић је председник Србије. Одатле проистиче његова обавеза да прекине игнорисање чињенице да је у Београду Батајница, гробница косовских Албанаца, у коју су бачена тела преко 750 људи који су убијени након лишења слободе, без оружја у рукама. Он је сигурно знао и тада, за време НАТО бомбардовања, да се тела албанских цивила пребацују под окриљем мрака, о трошку државе у Србију и скривају у полицијском кампу, који је изграђен порезима свих грађана, истиче Наташа Кандић за Данас.

Недопустиво је, додаје она, да нам председник државе свака три дана испоставља рачуницу „шта Срби добијају за признање Косова“, и да ћути о гробницама којима смо окружени.

„Недопустиво је да ћутимо. Недопустиво је да нема ни 300 појединаца који су спремни да пред Председништвом Србије протестују због одавања поште жртвама злочина и српске срамоте на затвореном састанку и да захтевају да се председник Србије у Батајници извини породицама жртава и обавеже да ће Батајница постати део званичне политике и праксе сећања на недавну прошлост“, закључује Наташа Кандић за Данас.

Милан Антонијевић, извршни директор Фондације за отворено друштво, истиче за Данас да је минут ћутања за албанске жртве „први потез државе, који говори о односу према ономе што се дешавало на Косову и жртвама, које су годинама биле занемарене“.

Милан Антонијевић (Фото: Н1)

„Осим истраге и ископавања које је вршено у Батајници, нисмо имали јасан отклон од онога што се заиста десило. Скоро 750 тела која су ту пронађена, међу којима су и тела деце, говори о томе да држава мора имати зрео однос према том злочину, а ово је први корак који је направљен и то на позив цивилног друштва. Мислим да је добро на тај начин од своје државе тражити јасно одређење према ратним злочинима, али је потребно да ту зрелост тражимо и у Приштини, и у Сарајеву и у Загребу“, истиче Антонијевић за наш лист.

Како наводи, једна од тема разговора Београда и Приштине у Бриселу биће тема несталих, „а минут ћутања за албанске жртве нас на добар начин уводи у те даље разговоре“.

У четири масовне гробнице – 941 тело

Масовна гробница у Батајници се налази у насељу 13. мај у близини Београда, на путу ка Батајници. Ту се 1999. године налазио Центар за обуку Специјалне антитерористичке јединице (САЈ) РЈБ-а МУП-а, који је и данас активан и припада Дирекцији полиције. На том локалитету је 2001. године откривено осам масовних гробница са 744 тела косовских Албанаца. Жртве су страдале, како пише на сајту ратусрбији.рс, између 24. марта и 22. маја 1999. године, и то махом у општинама Сува Река, Ђаковица, Пећ, Косово Поље, Призрен, Вучитрн, Липљан, али и Косовска Митровица, Ораховац, Подујево, Исток, Дечани. У Сувој Реци, која се налази у општини Призрен, 26. марта 1999. године убијена су 53 цивила, од којих су 49 чланови породице Бериша. Тела њих 24 пронађена су у Батајници.  Иначе, на подручју Србије до сада су, осим масовне гробнице у Батајници, откривене још три локације на којима се налази више масовних гробница са телима косовских Албанаца – Перућац (84 тела), Петрово Село (61 тело) и Рудница (52 тела).

С. Чонградин, Ј. Диковић

Део наслова и опрема: Стање ствари

(Данас, 7. 10. 2020)



Categories: Преносимо

Tags: , , , ,

5 replies

  1. Како су се деца нашла међу убијенима?
    Албанци/терористи су се бранили из утврђених кућа, и свесно жртвовали
    своје сроднике, нападајући регуларну војску и полицију Државе Србије!
    Терористи су своју децу, старе, и жене користили као “живи штит“,
    рачунајући да органи реда државе Србије неће смети да узврате ватром
    на ватру.
    Прерачунали су се, слушајући своје домаће и стране наредбодавце и постали
    само колатерелна штета, са којом се сада политички поиграва Наташа Кандић и
    зликовце и терористе, који нису штедели ни своје најрођеније да их свесно
    жртвују – приказује као жртве злочина Државе која је бранила Уставни поредак и
    држану територију од Шиптарске, терористичке и НАТО багре.

    28
    1
  2. Када ове „боркиње за људска права“ буду изјавиле да је осим овога срамотно и игнорисање жртава комунистичког терора и то што нису обележена места масовних послератних стрељања без суда и закона, повероваћу им да се стварно боре за људска права. Дотле, море….

    18
    3
  3. Не треба се обазирати на коментар једног скота о понашању другог скота. Обоје су неизрециво огавни и штетни. Посебно место заслужују аутори текста који су такође проверени кадрови. Значи, немамо коме и за шта да се правдамо и да се извињавамо. Немамо од кога да очекујемо извињење, нити нам оно треба. Оно што нам треба је наша земља у којој свако може да лупета шта му је воља, али у којој нико не сме да такне ничији надгробни споменик. То прво морају да схвате и прихвате Шиптари и њихови заступници у кругу двојке.

    14
    1
  4. Те „боркиње„ су боркиње искључиво за свој буђелар. Огавни безобразлук. Има довољно хрвата , муслимана и шипторе који могу да држе минуте за своје страдале, не морамо то ми да радимо. Имамо ми итекако за кога да држимо сате и сате, а не минуте. Нико, али нико, никада није одржао ни једну секунду помена за стотине и стотине хиљада страдалника, наших сународника којима су у куће дошли и побили их на рођеној груди (само у три задња рата ) а нико ни трепнуо није а ни одговарао. По чему су вреднији неколико хиљада шиптара, хрвата и муслимана који су се борили да униште Србе , од стотина хиљада Срба који су се бранили ради голог опстанка. Никог ми нисмо нападали него они нас. Треба само погледати бојке. У Србији су све мањине на броју који је био пре ратова, а у другим републикама Срба је на стотине хиљада мањка. И мајмун би својом памећу схватио о чему се ради и ко је кога истребљивао. И за то треба да се неком извињавамо. Више него болесно размишљање, али новац може све.

    13
    1
  5. Заборавио сам да додам када би наши , како Руси кажу , западни партнери држали минут ћутања за десетине милиона побијених по целом свету – све у освајачким ратовима какве ми нисмо водили, а који су им на савести , не би следећих двеста година могли да мрдну са места. А плаћенике гурају да нама соле памет. Марш багро.

    13

Оставите коментар