Два билиона сумњивих долара је вероватно опрано преко великих банака. И шта сад? Где је јавни излив беса? Где је притисак на банке, пише главна уредница DW
Мануела Каспер Клериџ
Бесна сам. У каквом то друштво ми живимо када већина људи само слегне раменима на вест да су бројне банке трансферисале два билиона долара нејасног порекла?
„Нејасно порекло“ заправо значи да су вероватно криминалци опрали прљаве паре преко банака. Међу њима мафијаши и контроверзни олигарси. Прошло је недељу дана откако су објављени такозвани ФинЦЕН досијеи, које је открило 400 новинара широм света.
Тако смо са закашњењем добили увид у мреже којима теку милијарде. Али зашто изостаје јавни излив беса? Где су захтеви за оставкама шефова банака? Уместо тога видимо да је многима свеједно, у стилу: па ионако се ту ништа не може променити.
У сумњиве послове су уплетене многе велике банке попут Дојчебанке, ХСБЦ или ЈП Моргана, дакле банке у којима текуће рачуне имају и многи обични људи. Те су банке окретале главу, а сумњиве трансакције пријављивале или са закашњењем или никако. Те банке имају проблем са схватањем морала.
И нарко-картели користе услуге ових банака. Пола милиона људи у свету сваке године умре од последица конзумирања дрога, али картели који праве и растурају кокаин и хероин чврсто могу да рачунају на то да ће компликованим трансакцијама у једном тренутку њихов новац постати чист. Прање пара функционише јер систем контроле не ваља.
Те уплате и исплате на крају коштају људских живота. Зато се ово тиче нас свих. И зато нешто мора да се промени.
Извор: Дојче веле
Наш банкарски систем није више у складу са временом. Жеља за профитом је у реду, али само ако се он стиче у складу са правилима. У Сједињеним Државама већ постоји правило да банке морају најкасније кроз месец дана да пријаве сумњиве трансакције – али се тог правила нико не придржава. Новинарско откриће је показало да банке сумње на прање новца у просеку пријављују после безмало шест месеци. Мало је рећи да систем не функционише.
Изгледа да банке баш не хитају да обезбеде истражитељима податке својих клијената како би олакшале истрагу. То мора да се промени. Јавни притисак на банке мора да буде тако велики да се осећају примораним да моментално пријављују сумњиве паре. Прање новца не сме да постане пословни модел који се толерише.
Слаба контрола штети економији и свима нама. Криминални токови новца морају бити заустављени јер, напослетку, ради се и о нашим парама. Дакле, имамо довољно разлога да будемо бесни.
Опрема: Стање ствари
Categories: Преносимо
Оставите коментар